Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Prikaz slučaja

Artroskopski asistirana osteosinteza preloma platoa tibije Šacker III tipa - prikaz slučaja

Nemanja Jovanović1, Lazar Mičeta1,2, Dejan Aleksandrić1, Nikola Bogosavljević1, Nemanja Slavković1,2
  • Institut za ortopediju „Banjica“, Beograd, Srbija
  • Medicinski fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Uvod. Prelomi platoa tibije su složene povrede koje u najvećem broju slučajeva zahtevaju hirurško lečenje kako bi se sprečile dalekosežne posledice na funkcionalnost i kvalitet života pacijenta. Iako su opisane brojne hirurške tehnike, pokazalo se da tehnika artroskopski asistirane repozicije i unutrašnje fiksacije ima potencijal da preuzme vodeće mesto u zbrinjavanju ovih tipova povreda.

Prikaz slučaja. Prikazujemo pacijentkinju staru 36 godina povređenu u saobraćajnom udesu, sa prelomom platoa leve tibije tipa III, prema Šackerovoj klasifikaciji. Nakon sprovedene dijagnostike i pripreme, pacijentkinja je operisana artroskopski asistiranom repozicijom i unutrašnjom fiksacijom uz popunjavanje koštanog defekta kombinacijom koštanog grefona i sintetske zamene za kost. Intraoperativno nisu dijagnostikovane druge unutarzglobne povrede. Postoperativni tok protekao je bez komplikacija, a nakon perioda od 10 nedelja hoda bez oslonca na operisanu nogu i funkcionalne rehabilitacije došlo je do kompletnog srastanja preloma i povratka punog obima pokreta u kolenu.

Zaključak. Iako se ova vrsta povreda tradicionalno zbrinjavala otvorenom hirurgijom, smatramo da je minimalno invazivna hirurgija budućnost, kada su u pitanju prelomi platoa tibije Šacker tipova I-III. U literaturi i dalje nema dovoljno podataka koji se odnose na dugoročne ishode ove vrste lečenja, ali rani postoperativni rezultati izuzetno su ohrabrujući, budući da ova hirurška tehnika omogućava brži oporavak i manji broj postoperativnih komplikacija.


UVOD

Prelomi proksimalnog okrajka tibije predstavljaju složene povrede koje uključuju oštećenja koštanih i mekotkivnih struktura kolena. Najčešće nastaju pri dejstvu sile uzdužnog pravca visokog intenziteta i/ili usled velikog valgus/varus stresa u zglobu kolena. Nelečeni i neadekvatno lečeni prelomi dovode do razvoja sekundarne zglobne inkongruencije i degenerativne bolesti [1],[2]. Uprkos relativno maloj učestalosti ovih povreda, njihovo adekvatno zbrinjavanje je od velike važnosti jer su pacijenti u većini slučajeva radno aktivni [1],[3].

Glavni cilj lečenja ovih povreda jeste uspostavljanje što bolje, po mogućstvu i anatomske, repozicije zglobne površine tibije i ligamentarne stabilnosti zgloba, te poravnavanje osovine kolena i dobijanje punog obima pokreta [4]. Budući da se radi o unutarzglobnim prelomima, ovakvi ciljevi ostvarivi su gotovo isključivo operativnim putem.

Danas postoji izvesno neslaganje oko izbora hirurške tehnike u lečenju ovih preloma. Najčešće se primenjuju otvorena repozicija i unutrašnja fiksacija (engl. open reduction and internal fixation - ORIF) i artroskopski asistirana repozicija i fiksacija (engl. arthroscopically assisted reduction and internal fixation - ARIF) [1],[4],[5],[6],[7].

Postoji više klasifikacija ovih preloma, a od najvećeg kliničkog značaja su AO klasifikacija i Šackerova klasifikacija (engl. Schatzker classification) [8],[9]. Lakši tipovi preloma (Šacker I-III) mogu se zbrinjavati kako ORIF tako i ARIF hirurškom tehnikom, dok se teži prelomi (Šacker IV-VI) obično rešavaju otvorenom hirurgijom, mada ima autora koji su mišljenja da se ARIF hirurgija može primeniti i u ovim slučajevima [10].

Prednosti ARIF hirurgije ogledaju se u direktnom sagledavanju zglobne površine tokom čitave intervencije, mogućnosti artroskopskog zbrinjavanja udruženih unutarzglobnih koštanih i mekotkivnih povreda, manjoj traumi okolnog tkiva, bržem postoperativnom oporavku i manjem broju postoperativnih komplikacija [1],[10],[11],[12]. Sa druge strane, prednosti otvorene hirurgije ogledaju se u mogućnosti zbrinjavanja svih tipova preloma, posebno složenih preloma ili preloma kod pacijenata sa osteoporozom, kod kojih je sama repozicija zahtevna, a stabilizacija je moguća upotrebom potpornih ili zaključavajućih ploča [13],[14],[15]. Nezavisno od izbora hirurške tehnike, loše zbrinuti prelomi imaju značajne i dugoročne posledice na funkcionalnost i ukupno zadovoljstvo pacijenta, kao i na povećan rizik od razvoja sekundarne degenerativne bolesti, koja zahteva artroplastiku [16],[17].

Cilj ovog rada je prikaz slučaja pacijentkinje sa prelomom platoa tibije Šacker III tipa, koji je lečen metodom artroskopski asistirane repozicije i unutrašnje fiksacije, uz prikaz rezultata rane postoperativne rehabilitacije.

PRIKAZ SLUČAJA

Pacijentkinja stara 36 godina, primljena je u ambulantu hitne službe zbog povrede levog kolena zadobijene u saobraćajnoj nesreći, nastale direktnim udarcem vozila u spoljašnju stranu levog kolena. Na prijemu se žalila na difuzni bol u predelu levog kolena, koji se pogoršavao pri oslanjanju na nogu, i na bolom ograničene pokrete u zglobu. Prilikom pregleda uočeno je prisustvo umereno izraženog otoka u anterolateralnom aspektu kolena i potkolenice, uz prisustvo krvnog podliva sa zadnje spoljašnje strane proksimalnog dela potkolenice. Sa spoljašnje strane potkolenice bila je prisutna ekskorijacija dimenzija oko 1 cm x 0,5 cm, koja nije bila u komunikaciji sa dubljim strukturama. Aktivni i pasivni pokreti u zglobu kolena bili su ograničeni bolom - fleksija od oko 20 º, a ekstenzija 180 º. Testovi za ispitivanje ligamentarne stabilnosti bili su onemogućeni bolom. Neurološki i vaskularni nalazi leve noge bili su uredni, uz palpabilne pulseve nad magistralnim krvnim sudovima. Klinički nije bilo znakova prisustva kompartment sindroma potkolenice. Pacijentkinja nije imala drugih povreda.

Nakon pregleda, učinjena je planarna radiografija levog kolena u dva pravca - anteroposteriornom (AP) i levom lateralnom (LL). Na radiografskim snimcima uočen je prelom spoljašnjeg kondila tibije sa utonućem prelomljenog fragmenta (tip III preloma, prema Šackerovoj klasifikaciji), bez znakova koštane povrede ostalih struktura. U sklopu dalje dijagnostike, radi preciznije evaluacije i klasifikacije preloma, učinjena je kompjuterizovana tomografija (CT). Na snimcima je uočen izolovan prelom lateralnog platoa tibije, sa centralnim utonućem. Potvrđeno je odsustvo drugih koštanih povreda (Slika 1).

05f01

Slika 1. Preoperativna dijagnostika: AP radiografija (A), LL radiografija (B), CT snimak -transverzalni (C), CT snimak - frontalni (D) i CT snimak- sagitalni (E)

Odmah nakon sprovedene dijagnostike, postavljena je natkolena gipsana longeta (meniskus šina), te je pacijentkinja primljena u bolnicu radi operativnog lečenja. U cilju procene stanja mekih tkiva povređene regije i smanjenja uočenog otoka, koji je mogao ugroziti ishod planiranog terapijskog postupka, pacijentkinja nije operisana odmah nakon prijema. Savetovan je hod uz pomoć štaka bez oslonca na povređenu nogu do operacije. Davana je tromboembolijska profilaktička terapija - nadroparin-kalcijum u dozi od 3.800 I.J., dva puta dnevno subkutano, uz analgetsku terapiju paracetamolom u dozi od 1.000 mg, četiri puta dnevno u sporoj intravenskoj infuziji, uz dodatnu primenu metamizol-natrijuma, u dozi od 2,5 g u sporoj intravneskoj infuziji, u fazama pogoršanja bola.

Operacija je izvršena četvrtog dana od dana povređivanja, po smanjenju otoka i hematoma povređene regije, u uslovima opšte endotrahealne anestezije. Perioperativno je administrirana profilaktička antibiotska terapija u vidu spore intravenske infuzije ceftriaksona od 1.000 mg u jednoj dozi. Neposredno po uvođenju u anesteziju, primenom kliničkih testova, utvrđena je stabilnost kolena u sagitalnoj i frontalnoj ravni. Pacijentkinja je postavljena u ležeći položaj na leđima, sa povređenom nogom oslonjenom na držač u nivou sredine leve natkolenice, tako da je moguće izvršiti punu pasivnu fleksiju u kolenu. Desna noga pozicioniranja je u abdukciju. Pneumatska poveska postavljena je natkoleno, te je nakon elevacije ekstremiteta i kompresivne eksangvinacije napumpana do unutrašnjeg pritiska od 220 mmHg.

05f02

Slika 2. Artroskopski prikaz frakture (A), Fluoroskopski prikaz pozicioniranja tupog intstrumenta u koštanom kanalu (B), Fluorskopski prikaz nakon utiskivanja smese grefona i sintetske zamene za kost (C), Artroskposki prikaz nakon repozicije (D).

Po pripremi operativnog polja, pristupljeno je zglobu kolena kroz dva standardna artroskopska portala: anterolateralni (AL) i anteromedijalni (AM). Artroskopski je konstatovano postojanje hemartrosa, te je zglob ispran fiziološkim rastvorom pod pritiskom. Uočen je impresioni prelom lateralnog platoa tibije (Slika 2.A). Artroskopski nisu pronađene patološke promene na ostalim koštanim i mekotkivnim strukturama.

Standardnim tibijalnim vodičem za rekonstrukciju prednje ukrštene veze (ACL) ušlo se kroz AM portal i njegov vrh je pod kontrolom optičkog instrumenta postavljen iznad identifikovane depresije lateralnog kondila. Na mestu donjeg pola vodiča, u visini medijalnog tibijalnog platoa, napravljena je uzdužna incizija kože i potkožnog tkiva, dužine oko 2 cm, te je mandren vodiča prislonjen na korteks. Kroz mandren vodiča uvedena je igla vodilja do sredine depresije lateralnog platoa pod kontrolom optičkog instrumenta i flouroskopije, vodeći računa da se ne probije zglobna hrskavica. Po uklanjanju tibijalnog vodiča, a preko igle vodilje, postavljena je burgija prečnika 10 mm kojom se probija korteks i ulazi u metafiznu regiju. Potom je depresija lateralnog platoa reponirana uz pomoć tupog instrumenta i čekića, pod direktnom kontrolom fluoroskopije i optičkog instrumenta (Slika 2.B).

Kroz formirani koštani kanal je u metafiznu regiju utisnuta smesa grefona iz koštane banke i sintetske zamene za kost kako bi se popunio nastali subhondralni koštani defekt. Ostatak koštanog kanala ispunjen je smesom do nivoa korteksa (Slika 2.C i 2.D).

Pod kontrolnom fluoroskopije, perkutano su uvedene dve paralelne igle vodilje sa lateralne strane platoa tibije u pravcu medijalno, subhondralno, i paralelno sa zglobnom površinom. Preko njih su uvedena dva kanulirana zavrtnja sa parcijalnim navojima dimenzija 6,7 mm x 70 mm sa podloškama. Nakon toga učinjena je kontrolna radiografija radi provere pozicije rafting zavrtnja. Po fiksiranju preloma proverena je stabilnosti kroz pokrete u zglobu kolena (Slika 3).

05f03

Slika 3. Postoperativni kontrolni radiografski snimci: AP (A) i LL (B).

Artroskopski je uklonjen preostali tkivni debris iz zglobne šupljine, a nakon provere hemostaze, postavljen je unutarzglobni dren, nakon čega je učinjena sutura rane pojedinačnim šavovima. Potom je u zglobnu šupljinu ubrizgan analgetsko-hemostatski koktel (8 ml 0,5% rastvora za injekciju bupivakaina, 1 ml rastvora 1% adrenalina i 500 mg rastvora traneksamične kiseline). Po previjanju rana sterilnim zavojem aplikovan je elastični zavoj radi prevencije venske staze, te je postavljena natkolena gipsana longeta, a operisana noga u postelji pozicionirana u elevaciji.

Rani postoperativni period protekao je uredno, bez lokalnih i sistemskih komplikacija. Nakon inicijalne opservacije u jedinici intenzivnog lečenja, pacijentkinja je prevedena na odeljenje i istog dana vertikalizovana i osposobljena za hod uz pomoć dve štake, bez oslonca na operisanu nogu.

Prvog postoperativnog dana uklonjen je dren i započeto je sa pasivnim vežbama za povećanje obima pokreta u kolenu. Drugog postoperativnog dana pacijentkinja je otpuštena kući sa svetom da hoda sa dve štake bez oslonca na operisanu nogu tokom narednih 10 nedelja, te da u kućnim uslovima nastavi sa pasivnim vežbama za povećanje obima pokreta u operisanom kolenu. Gipsana imobilizacija zamenjena je funkcionalnom ortozom za koleno sa otključanom fleksijom. Pacijentkinja je savetovana da, nakon sprovođenja vežbi, dugog stajanja ili hodanja, u ležećem položaju sa eleviranom nogom vrši masažu kolena hladnim oblogama u cilju smanjenja otoka.

Tokom postoperativnog bolničkog lečenja nastavljeno je sa tromboembolijskom profilaktičkom terapijom nadroparin-kalcijumom u dozi od 3.800 I.J., dva puta dnevno, aplikovano subkutano, kao i sa analgetskom terapijom - paracetamol u dozi od 1.000 mg, četiri puta dnevno, ketorolak u dozi od 30 mg, tri puta dnevno, uz dodatak metamizol-natrijuma u dozi od 2,5 g, u fazama pogoršanja bola. Na otpustu je propisana tromboembolijska terapija - rivaroksaban tablete od 15 mg, jednom dnevno, do isteka 21. postoperativnog dana, kao i analgetska terapija etorikoksibom od 90 mg, jednom dnevno tokom prva tri dana, a zatim samo u slučaju pojave bolova većeg intenziteta. Savetovana je i lokalna aplikacija heparin-natrijuma od 1.000 I.J./g u obliku gela, tri puta dnevno i masaža kolena ledom, tri do četiri puta dnevno, u pravilnim vremenskim razmacima, do isteka 30. dana od dana operacije.

Prvi kontrolni pregled obavljen je 12 dana nakon operativnog zahvata, kada su uklonjeni konci iz operativnih rana. Pacijentkinja se tokom kućnog lečenja pridržavala uputstava datih na otpustu iz bolnice. Operativni ožiljci bili su mirni, bez znakova infekcije, zarasli per primam intentionem. Registrovan je difuzno prisutan blagi otok kolena. Tokom pregleda izvedena je pasivna fleksija u operisanom kolenu do 90º, a ekstenzija je zaostajala za 5º. Neurološki i vaskularni nalaz leve noge bili su uredni. Na kontrolnoj radiografiji potvrđena je zadovoljavajuća pozicija prelomljenih fragmenta i ugrađenog osteosintetskog materijala. Pacijentiknji je savetovan nastavak hoda sa dve štake bez oslonca na operisanu nogu, kao i intenziviranje već započete rehabilitacije u cilju povećanja obima pokreta u kolenu i jačanja natkolene muskulature.

Drugi kontrolni pregled obavljen je nakon 6 nedelja od operacije. Kliničkim pregledom konstatovana je aktivna fleksija u kolenu od 140º, ekstenzija do -5º. Na kontrolnoj radiografiji konstatovano je zarastanje preloma u nepromenjenoj poziciji.

Treći kontrolni pregled obavljen je 10 sedmica nakon operacije. Klinički su konstatovani puni, bezbolni pokreti u operisanom kolenu, dok je radiografski potvrđeno srastanje preloma u nepromenjenoj poziciji (Slika 4). Pacijentkinji je savetovan prekid nošenja funkcionalne ortoze i započinjanje hoda uz pomoć štaka sa delimičnim osloncem na operisanu nogu tokom naredne dve nedelje, a nakon toga postepeno odbacivanje pomagala i uspostavljanje normalne šeme hoda sa punim osloncem. Sledeća kontrola planirana je nakon 16 nedelja od operacije, kada će biti razmotreno postepeno vraćanje u sportske aktivnosti niskog intenziteta.

05f04

Slika 4. Kontrolna radiografija nakon 10 nedelja od operacije: AP (A) i LL (B).

DISKUSIJA

Prelomi tibijalnog platoa predstavljaju terapijski izazov čak i za iskusnog hirurga, s obzirom na složenost preloma, širok spektar udruženih mekotkivnih povreda, zahtevnu hiruršku tehniku i invalidnost koja zaostaje kod nelečenih i neadekvatno lečenih preloma, a koju ponekad nije moguće izbeći ni nakon veoma precizno izvršenih operacija. Kao i kod većine unutarzglobnih preloma, najbolji rezultati se očekuju nakon hirurškog lečenja, no kod određenog broja pacijenata metoda izbora je neoperativno lečenje.

Neoperativno lečenje primenjuje se kod starih pacijenata sa izrazito osteoporotičnim kostima, malim funkcionalnim zahtevima; kod pacijenata sa brojnim komorbiditetima, koji čine hirurško lečenje neprihvatljivo rizičnim po život; kod nedislociranih ili minimalno dislociranih preloma; kao i kod manje depresije lateralnog platoa tibije, bez osovinskog deformiteta [14],[18]. Kod takvih pacijenata prelomi se leče imobilizacijom natkolenom gipsanom longetom ili, ako je moguće, šarkastom longetom sa bočnim uzdužnim ojačanjima, koja dozvoljava pokrete u kolenu, tromboembolijskom i analgetskom terapijom, uz fizikalnu terapiju. Hod uz pomoć štaka bez oslonca na povređenu nogu preporučuje se u trajanju od najmanje četiri do osam nedelja, u zavisnosti od tipa preloma [14].

Izolovana depresija lateralnog platoa tibije od 10 i više milimetara, koja zahvata mali deo zglobne hrskavice, može se uspešno lečiti i neoperativno, ali ukoliko je udružena sa razdvajanjem tibijalnog platoa ili ukoliko je zahvaćen veći deo zglobne površine, često prouzrokuje sekundarni valgus osovinski deformitet, te se takve povrede leče operativno [14]. U brojnim studijama prikazani su dobri do odlični rezultati neoperativno lečenih pacijenata sa prelomima tibijalnog platoa [19],[20],[21],[22]. U svojoj studiji, Vadel i saradnici navode da se depresija ili razdvajanje lateralnog platoa manje od 10 mm uspešno leči neoperativno, dok su Honkonen i saradnici u svom radu objavili da se razdvajanje od 5 mm i depresija lateralnog platoa tibije od 3 mm dobro tolerišu kod neoperativno lečenih pacijenata, dok prelome medijalnog kondila ne treba lečiti neoperativno [23],[24].

Ipak, preovladava stav da se ovi unutarzglobni prelomi leče operativno, kada god je to moguće. Najčešće indikacije za operativno lečenje su: dislocirani, nestabilni prelomi sa depresijom koštanih fragmenata većom od 5 mm i osovinskim deformitetom većim od 10º u koronarnoj ravni, u poređenju sa suprotnom, zdravom nogom, potom prelomi sa metafizno-dijafiznom propagacijom ili nestabilni bikondilarni prelomi, otvoreni prelomi, prelomi sa udruženim ili pretećim kompartment sindromom, prelomi udruženi sa neurovaskularnim povredama i prelomi proskimalnog okrajka tibije udruženi sa prelomima distalnog okrajaka butne kosti (floating knee) [25]. Hung i saradnici navode da su kao indikacije za operativno lečenje uzimali varusne ligamentarne nestabilnosti u punoj ekstenziji - kod preloma medijalnog platoa tibije, varusne i valgusne ligamentarne nestabilnosti veće od 10º - kod preloma lateralnog platoa tibije, kao i utonuća tibijalne zglobne površine veća od 3 mm i/ili razdvajanja tibijalnih kondila veća od 5 mm, merena preoperativno na radiografijama [1].

Preciznu veličinu depresije zglobne površine često je teško izmeriti na AP i LL rendgenskim snimcima. Martin i saradnici navode da se, kada posmatrači mere radiografska odstupanja nezavisno jedni od drugih, njihova merenja razlikuju za 12 i više milimetara [26]. Zbog toga neki autori smatraju da je broj milimetara pojednostavljena i ne uvek pouzdana metoda za postavljanje operativnih indikacija [14]. Veličina depresije zglobne površine tibije se sa velikom sigurnošću i precizno može izmeriti na CT snimcima. Na taj način se prelomi preciznije klasifikuju, a izbor hirurške tehnike je pouzdaniji [15],[27]. Čan i saradnici pokazali su značajne izmene preoperativnog plana uvođenjem CT dijagnostike, nakon standardne radiografije kolena [28].

Klasična, otvorena hirurgija izvodi se najčešće kroz anterolateralni pristup, uz potrebu za submeniskalnom artrotomijom, radi boljeg uočavanja zglobne površine i kontrole repozicije preloma [29]. Velika incizija mekih tkiva i artrotomija, koja može biti praćena transverzalnom sekcijom meniskusa, postoperativno mogu prouzrokovati brojne komplikacije: poremećaj propriocepcije, bolove koji remete normalnu funkciju zgloba, smanjenje obima pokreta, ukočenost kolena, hematom u predelu operativne rane, postoperativnu secernaciju iz rane, produženo zarastanje rane, nekrozu ivica rane, te dehiscenciju i infekciju [1],[6],[11],[30]. U svojim studijama, Savoe i Lačiviz navode dobre do odlične rezultate preloma lateralnog platoa lečenih ORIF tehnikom [31],[32].

Od kada su Kaspari i Dženings prvi objavili svoje studije o seriji pacijenata lečenih artroskopski asistiranom osteosintezom, 1985. godine, ova hirurška tehnika postaje sve prihvaćenija metoda u lečenju preloma lateralnog platoa tibije [33],[34].

Artroskopski asistirana hirurgija omogućava bolje sagledavanje zglobnih površina, direktnu procenu i istovremeno adekvatno zbrinjavanje pojedinih unutarzglobnih koštanih i mekotkivnih povreda, koje se prema nekim studijama javljaju u 30% do 71% pacijenata sa prelomima tibijalnog platoa [11]. Pored toga, kao i svaka endoskopska procedura, i ova, u odnosu na klasičnu, otvorenu hirurgiju ima prednosti kao što su: manji broj postoperativnih komplikacija, manje incizije i ožiljci, manji gubitak krvi, manji postoperativni otok i hematom, mogućnost uklanjanja hematoma i tkivnog debrisa iz zgloba, pošteda mekih tkiva, a samim tim brži i lakši oporavak [7],[29]. Prema nekim studijama, kod preloma tibijalnog platoa, ugrožena je intramedularna vaskularizacija, dok je periostalna uglavnom očuvana [35]. Artroskopski asistirana perkutana fiksacija preloma čuva periostalnu vaskularizaciju, na taj način smanjujući rizik od nesrastanja preloma, osteonekroze i nekroze mekih tkiva, kao i od infekcije [36].

Foubl i saradnici navode daleko bolje rezultate kod pacijenata lečenih ARIF metodama u odnosu na ORIF [37]. Kifer, Van Glabik i Odera su prikazali dobre do odlične rezultate pacijenata lečenih artroskopski asistiranom hirurgijom [38],[39],[40]. ARIF i ORIF tehnikama dobijeni su dobri klinički i radiografski rezultati, bez statistički značajne razlike u stopama komplikacija, dok su pacijenti lečeni artroskopski asistiranom hirurgijom kraće bili hospitalizovani, uz ranije postizanje punog oslonca [3],[11]. Određeni autori smatraju da je artroskopska hirurgija izuzetno tehnički zahtevna procedura, koju treba da izvodi isključivo iskusni hirurg, te da se može koristiti samo kod preloma lateralnog kondila tibije (Šacker tipovi I-III) [41].

Uprkos preporukama pojedinih studija da se uzme u obzir činjenica da se korišćenjem pumpe može razviti kompartment sindrom [3],[11],[42], mi smo se odlučili za takav način ispiranja zgloba kolena, ohrabreni studijama koje navode da je ova komplikacija ređa kod preloma lateralnog platoa tibije, budući da se na taj način tkivni debris iz zglobne pukotine bolje otklanja [43]. Po ispiranju zgloba konstatovali smo izolovani impresioni prelom lateralnog tibijalnog platoa. Nije bilo udruženih povreda koštanih i mekotkivnih struktura, za razliku od studije Verone i saradnika, u kojoj su se mekotkivne povrede javile kod 52,5% pacijenata, i studije Kajalija i saradnika, u kojoj je ovakve povrede imalo 67% pacijenata [7],[11]. Vang i saradnici u svom radu navode da su prelomi lateralnog platoa tibije bili udruženi sa nekim vidom povreda prednje ukrštene veze u oko 80% slučajeva, od kojih se u 48% slučajeva radi o kompletnoj leziji, dok su se povrede lateralnog meniskusa desile kod 48% ispitanika [44]. Koštani defekt smo popunili kombinacijom alografta (grefon iz koštane banke) i sintetske zamene za kost, a prelom smo stabilizovali kanuliranim zavrtnjima, postavljenim paralelno, subhondralno, “rafting tehnikom”, opisanom od strane brojnih autora [1],[7],[11],[14],[15],[36].

Neposredno postoperativno, noga je imobilisana i elevirana, uz primenu hladnih obloga na operisano koleno, u skladu sa preporukama Hunga i saradnika [1]. Dužina nošenja imobilizacije razlikuje se od studije do studije, u rasponu od 2 dana do 12 nedelja, najčešće od 3-6 nedelja [45]. Usled nedovoljnog iskustva hirurga sa ovom vrstom hirurške tehnike u lečenju preloma lateralnog platoa tibije, kod našeg pacijenta, koleno smo imobilisali funkcionalnom ortozom, koja dozvoljava pune pokrete u zglobu, u trajanju od 10 nedelja. Sa pasivnim povećanjem obima pokreta u operisanom kolenu i aktivnim izometričkim vežbama natkolene muskulature, započeto je prvog postoperativnog dana, po vađenju drena, u skladu sa studijom Boldina i saradnika [46]. Sa aktivnim vežbama u operisanom kolenu započeto je nakon uklanjanja konaca.

Prema pregledu Arnolda i saradnika, u čak 79% slučajeva postoperativno vreme hoda bez oslonca na operisanu nogu bilo je kraće od 10 nedelja, dok je hod sa delimičnim osloncem u 46% slučajeva uvođen između 4. i 6. postoperativne nedelje [45]. Budući da nema jasnih preporuka o uvođenju oslonca kod pacijenata operisanih ARIF hirurškom tehnikom, mi smo se odlučili za konzervativniji pristup i pacijentkinji smo savetovali hod uz pomoć štaka bez oslonca tokom 10 nedelja, što je u skladu sa važećim AO preporukama i drugim većim studijama [1],[45],[47]. Nakon deset nedelja od operacije, na poslednjoj kontroli, dobijen je pun obim pokreta u kolenu.

Kod prikazanog pacijenta nije bilo jatrogenih povreda, intraoperativnih niti ranih postoperativnih komplikacija. Svesni smo da je period praćenja kratak i da rehabilitacija nije završena, ali dobar rani funkcionalni rezultat i radiografski nalazi nas ohrabruju da nastavimo sa ovom hirurškom procedurom i da pokušamo nadalje da usavršimo i poboljšamo hiruršku tehniku i postoperativni period. Prikazanog pacijenta ćemo svakako nastaviti da klinički i radiografski kontrolišemo. Analizom većeg broja pacijenata i dužim periodom praćenja došlo bi se do relevantnijih podataka, koji bi ukazali na to da li je artroskopski asistirana osteosinteza preloma lateralnog kondila tibije adekvatna i isplativa hirurška metoda.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 2 Broj 1

Mart 2021

Strane 39-52

  • Ključne reči:
    artroskopska hirurgija, prelomi tibije, rana mobilizacija
  • Primljen:
    21 Februar 2021
  • Revidiran:
    16 Mart 2021
  • Prihvaćen:
    24 Mart 2021
  • Objavljen online:
    25 Mart 2021
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Jovanović N, Mičeta L, Aleksandrić D, Bogosavljević N, Slavković N. Arthroscopically assisted osteosynthesis of tibial plateau fracture, Schatzker type III: Case report. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2021;2(1):39-52. doi: 10.5937/SMCLK2101039J
Autor za korespodenciju

Nemanja Jovanović
Institut za ortopediju „Banjica“
Mihaila Avramovića 28, 11040 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Hung SS, Chao EK, Chan YS, Yuan LJ, Chung PC, Chen CY, et al. Arthroscopically assisted osteosynthesis for tibial plateau fractures. J Trauma. 2003 Feb; 54(2):356-63.[CROSSREF]

    2. Benea H, Tomoaia G, Martin A, Bardas C. Arthroscopic management of proximal tibial fractures: technical note and case series presentation. Clujul Med. 2015; 88(2):233-6.[CROSSREF]

    3. Elabjer E, Benčić I, Ćuti T, Cerovečki T, Ćurić S, Vidović D. Tibial plateau fracture management: arthroscopically-assisted versus ORIF procedure - clinical and radiological comparison. Injury. 2017 Nov; 48 Suppl 5:S61-S64.[CROSSREF]

    4. Hermanowicz K, Malinowski K, Góralczyk A, Guszczyn T, LaPrade RF, Sadlik B. All-Arthroscopic Treatment of Schatzker Type III Lateral Tibial Plateau Fracture Without Fluoroscopy. Arthrosc Tech. 2019 May 17; 8(6):e567-e574.[CROSSREF]

    5. Mthethwa J, Chikate A. A review of the management of tibial plateau fractures. Musculoskelet Surg. 2018 Aug; 102(2):119-27.[CROSSREF]

    6. Le Baron M, Cermolacce M, Flecher X, Guillotin C, Bauer T, Ehlinger M. Tibial plateau fracture management: ARIF versus ORIF - clinical and radiological comparison. Orthop Traumatol Surg Res. 2019 Feb; 105(1):101-6.[CROSSREF]

    7. Kayali C, Oztürk H, Altay T, Reisoglu A, Agus H. Arthroscopically assisted percutaneous osteosynthesis of lateral tibial plateau fractures. Can J Surg. 2008 Oct; 51(5):378-82.[Google Scholar]

    8. Meinberg EG, Agel J, Roberts CS, Karam MD, Kellam JF. Fracture and Dislocation Classification Compendium-2018. J Orthop Trauma. 2018 Jan; 32 Suppl 1:S1-S170.[CROSSREF]

    9. Schatzker J, McBroom R, Bruce D. The tibial plateau fracture. The Toronto experience 1968--1975. Clin Orthop Relat Res. 1979 Jan-Feb; (138):94-104.

    10. Dall’oca C, Maluta T, Lavini F, Bondi M, Micheloni GM, Bartolozzi P. Tibial plateau fractures: compared outcomes between ARIF and ORIF. Strategies Trauma Limb Reconstr. 2012 Nov; 7(3):163-75.[CROSSREF]

    11. Verona M, Marongiu G, Cardoni G, Piras N, Frigau L, Capone A. Arthroscopically assisted reduction and internal fixation (ARIF) versus open reduction and internal fixation (ORIF) for lateral tibial plateau fractures: A comparative retrospective study. J Orthop Surg Res. 2019 May 24; 14(1):155.[CROSSREF]

    12. Robertson GAJ, Wong SJ, Wood AM. Return to sport following tibial plateau fractures: A systematic review. World J Orthop. 2017 Jul 18; 8(7):574-87.[CROSSREF]

    13. Prat-Fabregat S, Camacho-Carrasco P. Treatment strategy for tibial plateau fractures: an update. EFORT Open Rev. 2017 Mar 13; 1(5):225-32.[CROSSREF]

    14. Marsh JL, Karam MD. Tibial Plateau Fractures. In: Court-Brown CM, Heckman JD, McQueen MM, Ricci W, Tornetta P, McKee M, editors. Rockwood and Green’s fractures in adults. 8th ed. Philadelphia: Wolters Kluwer Health; 2015; p.2303-67.

    15. Rudloff MI. Fractures of the Lower Extremity. In: Azar FM, Beaty JH, Canale ST, editors. Campbell’s Operative Orthopaedics. 13th ed. Philadelphia: Elsevier Inc; 2017; p.2712-816.

    16. Singleton N, Sahakian V, Muir D. Outcome After Tibial Plateau Fracture: How Important Is Restoration of Articular Congruity? J Orthop Trauma. 2017 Mar; 31(3):158-63.[CROSSREF]

    17. Wasserstein D, Henry P, Paterson JM, Kreder HJ, Jenkinson R. Risk of total knee arthroplasty after operatively treated tibial plateau fracture: A matched-population-based cohort study. J Bone Joint Surg Am. 2014 Jan 15; 96(2):144-50.[CROSSREF]

    18. Rozell JC, Vemulapalli KC, Gary JL, Donegan DJ. Tibial Plateau Fractures in Elderly Patients. Geriatr Orthop Surg Rehabil. 2016 Sep; 7(3):126-34.[CROSSREF]

    19. Drennan DB, Locher FG, Maylahn DJ. Fractures of the tibial plateau. Treatment by closed reduction and spica cast. J Bone Joint Surg Am. 1979 Oct; 61(7):989-95.[CROSSREF]

    20. Lansinger O, Bergman B, Körner L, Andersson GB. Tibial condylar fractures. A twenty-year follow-up. J Bone Joint Surg Am. 1986 Jan; 68(1):13-9.[CROSSREF]

    21. Scotland T, Wardlaw D. The use of cast-bracing as treatment for fractures of the tibial plateau. J Bone Joint Surg Br. 1981; 63B(4):575-8.[CROSSREF]

    22. Duwelius PJ, Connolly JF. Closed reduction of tibial plateau fractures. A comparison of functional and roentgenographic end results. Clin Orthop Relat Res. 1988 May; (230):116-26.[CROSSREF]

    23. Waddell JP, Johnston DW, Neidre A. Fractures of the tibial plateau: a review of ninety-five patients and comparison of treatment methods. J Trauma. 1981 May; 21(5):376-81.[CROSSREF]

    24. Honkonen SE. Indications for surgical treatment of tibial condyle fractures. Clin Orthop Relat Res. 1994 May; (302):199-205.[CROSSREF]

    25. Rajasekaran S, Kamath V, Dheenadhaylan J. Tibial Plateau Fractures. In: Sivananthan S, Sherry S, Warnke P, Miller MD, editors. Mercer’s Textbook of Orthopaedics and Trauma. 10th ed. London: Hodder Education; 2012; p.372-6.[CROSSREF]

    26. Martin J, Marsh JL, Nepola JV, Dirschl DR, Hurwitz S, DeCoster TA. Radiographic fracture assessments: which ones can we reliably make? J Orthop Trauma. 2000 Aug; 14(6):379-85.[CROSSREF]

    27. Dodd A, Oddone Paolucci E, Korley R. The effect of three-dimensional computed tomography reconstructions on preoperative planning of tibial plateau fractures: a case-control series. BMC Musculoskelet Disord. 2015 Jun 13; 16:144.[CROSSREF]

    28. Chan PS, Klimkiewicz JJ, Luchetti WT, Esterhai JL, Kneeland JB, Dalinka MK, et al. Impact of CT scan on treatment plan and fracture classification of tibial plateau fractures. J Orthop Trauma. 1997 Oct; 11(7):484-9.[CROSSREF]

    29. Kandemir U, Maclean J. Surgical approaches for tibial plateau fractures. J Knee Surg. 2014 Feb; 27(1):21-9.[CROSSREF]

    30. Chen XZ, Liu CG, Chen Y, Wang LQ, Zhu QZ, Lin P. Arthroscopy-assisted surgery for tibial plateau fractures. Arthroscopy. 2015 Jan; 31(1):143-53.[CROSSREF]

    31. Savoie FH, Vander Griend RA, Ward EF, Hughes JL. Tibial plateau fractures. A review of operative treatment using AO technique. Orthopedics. 1987 May; 10(5):745-50.[CROSSREF]

    32. Lachiewicz PF, Funcik T. Factors influencing the results of open reduction and internal fixation of tibial plateau fractures. Clin Orthop Relat Res. 1990 Oct; (259):210-5.[CROSSREF]

    33. Caspari RB, Hutton PM, Whipple TL, Meyers JF. The role of arthroscopy in the management of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1985; 1(2):76-82.[CROSSREF]

    34. Jennings JE. Arthroscopic management of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1985; 1(3):160-8.[CROSSREF]

    35. Hannouche D, Duparc F, Beaufils P. The arterial vascularization of the lateral tibial condyle: anatomy and surgical applications. Surg Radiol Anat. 2006 Mar; 28(1):38-45.[CROSSREF]

    36. Burdin G. Arthroscopic management of tibial plateau fractures: surgical technique. Orthop Traumatol Surg Res. 2013 Feb; 99(1 Suppl):S208-18.[CROSSREF]

    37. Fowble CD, Zimmer JW, Schepsis AA. The role of arthroscopy in the assessment and treatment of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1993; 9(5):584-90.[CROSSREF]

    38. Ohdera T, Tokunaga M, Hiroshima S, Yoshimoto E, Tokunaga J, Kobayashi A. Arthroscopic management of tibial plateau fractures - comparison with open reduction method. Arch Orthop Trauma Surg. 2003 Nov; 123(9):489-93.[CROSSREF]

    39. Kiefer H, Zivaljevic N, Imbriglia JE. Arthroscopic reduction and internal fixation (ARIF) of lateral tibial plateau fractures. Knee Surg Sports Traumatol Arthrosc. 2001 May; 9(3):167-72.[CROSSREF]

    40. van Glabbeek F, van Riet R, Jansen N, D’Anvers J, Nuyts R. Arthroscopically assisted reduction and internal fixation of tibial plateau fractures: report of twenty cases. Acta Orthop Belg. 2002 Jun; 68(3):258-64.[Gooogle Scholar]

    41. Tornetta P 3rd. Arthroscopic elevation with grafting. J Orthop Trauma. 2002 Jul; 16(6):444-6.[CROSSREF]

    42. Belanger M, Fadale P. Compartment syndrome of the leg after arthroscopic examination of a tibial plateau fracture. Case report and review of the literature. Arthroscopy. 1997 Oct; 13(5):646-51.[CROSSREF]

    43. Herbort M, Domnick C, Petersen W. Arthroscopic treatment of tibial plateaufractures. Oper Orthop Traumatol. 2014; 26:573–88.[CROSSREF]

    44. Wang Y, Cao F, Liu M, Wang J, Jia S. Incidence of Soft-Tissue Injuries in Patients with Posterolateral Tibial Plateau Fractures: A Retrospective Review from 2009 to 2014. J Knee Surg. 2016 Aug; 29(6):451-7.[CROSSREF]

    45. Arnold JB, Tu CG, Phan TM, Rickman M, Varghese VD, Thewlis D, et al. Characteristics of postoperative weight bearing and management protocols for tibial plateau fractures: Findings from a scoping review. Injury. 2017 Dec; 48(12):2634-42.[CROSSREF]

    46. Boldin C, Fankhauser F, Hofer HP, Szyszkowitz R. Three-year results of proximal tibia fractures treated with the LISS. Clin Orthop Relat Res. 2006 Apr; 445:222-9.[CROSSREF]

    47. Cong-Feng L. Tibia, proximal. In: Buckley RE, Moran CG, Apivatthakakul T, editors. AO Principles of Fracture Menagement, 3rd ed. New York: Thieme; 2017; p.877-98.


LITERATURA

1. Hung SS, Chao EK, Chan YS, Yuan LJ, Chung PC, Chen CY, et al. Arthroscopically assisted osteosynthesis for tibial plateau fractures. J Trauma. 2003 Feb; 54(2):356-63.[CROSSREF]

2. Benea H, Tomoaia G, Martin A, Bardas C. Arthroscopic management of proximal tibial fractures: technical note and case series presentation. Clujul Med. 2015; 88(2):233-6.[CROSSREF]

3. Elabjer E, Benčić I, Ćuti T, Cerovečki T, Ćurić S, Vidović D. Tibial plateau fracture management: arthroscopically-assisted versus ORIF procedure - clinical and radiological comparison. Injury. 2017 Nov; 48 Suppl 5:S61-S64.[CROSSREF]

4. Hermanowicz K, Malinowski K, Góralczyk A, Guszczyn T, LaPrade RF, Sadlik B. All-Arthroscopic Treatment of Schatzker Type III Lateral Tibial Plateau Fracture Without Fluoroscopy. Arthrosc Tech. 2019 May 17; 8(6):e567-e574.[CROSSREF]

5. Mthethwa J, Chikate A. A review of the management of tibial plateau fractures. Musculoskelet Surg. 2018 Aug; 102(2):119-27.[CROSSREF]

6. Le Baron M, Cermolacce M, Flecher X, Guillotin C, Bauer T, Ehlinger M. Tibial plateau fracture management: ARIF versus ORIF - clinical and radiological comparison. Orthop Traumatol Surg Res. 2019 Feb; 105(1):101-6.[CROSSREF]

7. Kayali C, Oztürk H, Altay T, Reisoglu A, Agus H. Arthroscopically assisted percutaneous osteosynthesis of lateral tibial plateau fractures. Can J Surg. 2008 Oct; 51(5):378-82.[Google Scholar]

8. Meinberg EG, Agel J, Roberts CS, Karam MD, Kellam JF. Fracture and Dislocation Classification Compendium-2018. J Orthop Trauma. 2018 Jan; 32 Suppl 1:S1-S170.[CROSSREF]

9. Schatzker J, McBroom R, Bruce D. The tibial plateau fracture. The Toronto experience 1968--1975. Clin Orthop Relat Res. 1979 Jan-Feb; (138):94-104.

10. Dall’oca C, Maluta T, Lavini F, Bondi M, Micheloni GM, Bartolozzi P. Tibial plateau fractures: compared outcomes between ARIF and ORIF. Strategies Trauma Limb Reconstr. 2012 Nov; 7(3):163-75.[CROSSREF]

11. Verona M, Marongiu G, Cardoni G, Piras N, Frigau L, Capone A. Arthroscopically assisted reduction and internal fixation (ARIF) versus open reduction and internal fixation (ORIF) for lateral tibial plateau fractures: A comparative retrospective study. J Orthop Surg Res. 2019 May 24; 14(1):155.[CROSSREF]

12. Robertson GAJ, Wong SJ, Wood AM. Return to sport following tibial plateau fractures: A systematic review. World J Orthop. 2017 Jul 18; 8(7):574-87.[CROSSREF]

13. Prat-Fabregat S, Camacho-Carrasco P. Treatment strategy for tibial plateau fractures: an update. EFORT Open Rev. 2017 Mar 13; 1(5):225-32.[CROSSREF]

14. Marsh JL, Karam MD. Tibial Plateau Fractures. In: Court-Brown CM, Heckman JD, McQueen MM, Ricci W, Tornetta P, McKee M, editors. Rockwood and Green’s fractures in adults. 8th ed. Philadelphia: Wolters Kluwer Health; 2015; p.2303-67.

15. Rudloff MI. Fractures of the Lower Extremity. In: Azar FM, Beaty JH, Canale ST, editors. Campbell’s Operative Orthopaedics. 13th ed. Philadelphia: Elsevier Inc; 2017; p.2712-816.

16. Singleton N, Sahakian V, Muir D. Outcome After Tibial Plateau Fracture: How Important Is Restoration of Articular Congruity? J Orthop Trauma. 2017 Mar; 31(3):158-63.[CROSSREF]

17. Wasserstein D, Henry P, Paterson JM, Kreder HJ, Jenkinson R. Risk of total knee arthroplasty after operatively treated tibial plateau fracture: A matched-population-based cohort study. J Bone Joint Surg Am. 2014 Jan 15; 96(2):144-50.[CROSSREF]

18. Rozell JC, Vemulapalli KC, Gary JL, Donegan DJ. Tibial Plateau Fractures in Elderly Patients. Geriatr Orthop Surg Rehabil. 2016 Sep; 7(3):126-34.[CROSSREF]

19. Drennan DB, Locher FG, Maylahn DJ. Fractures of the tibial plateau. Treatment by closed reduction and spica cast. J Bone Joint Surg Am. 1979 Oct; 61(7):989-95.[CROSSREF]

20. Lansinger O, Bergman B, Körner L, Andersson GB. Tibial condylar fractures. A twenty-year follow-up. J Bone Joint Surg Am. 1986 Jan; 68(1):13-9.[CROSSREF]

21. Scotland T, Wardlaw D. The use of cast-bracing as treatment for fractures of the tibial plateau. J Bone Joint Surg Br. 1981; 63B(4):575-8.[CROSSREF]

22. Duwelius PJ, Connolly JF. Closed reduction of tibial plateau fractures. A comparison of functional and roentgenographic end results. Clin Orthop Relat Res. 1988 May; (230):116-26.[CROSSREF]

23. Waddell JP, Johnston DW, Neidre A. Fractures of the tibial plateau: a review of ninety-five patients and comparison of treatment methods. J Trauma. 1981 May; 21(5):376-81.[CROSSREF]

24. Honkonen SE. Indications for surgical treatment of tibial condyle fractures. Clin Orthop Relat Res. 1994 May; (302):199-205.[CROSSREF]

25. Rajasekaran S, Kamath V, Dheenadhaylan J. Tibial Plateau Fractures. In: Sivananthan S, Sherry S, Warnke P, Miller MD, editors. Mercer’s Textbook of Orthopaedics and Trauma. 10th ed. London: Hodder Education; 2012; p.372-6.[CROSSREF]

26. Martin J, Marsh JL, Nepola JV, Dirschl DR, Hurwitz S, DeCoster TA. Radiographic fracture assessments: which ones can we reliably make? J Orthop Trauma. 2000 Aug; 14(6):379-85.[CROSSREF]

27. Dodd A, Oddone Paolucci E, Korley R. The effect of three-dimensional computed tomography reconstructions on preoperative planning of tibial plateau fractures: a case-control series. BMC Musculoskelet Disord. 2015 Jun 13; 16:144.[CROSSREF]

28. Chan PS, Klimkiewicz JJ, Luchetti WT, Esterhai JL, Kneeland JB, Dalinka MK, et al. Impact of CT scan on treatment plan and fracture classification of tibial plateau fractures. J Orthop Trauma. 1997 Oct; 11(7):484-9.[CROSSREF]

29. Kandemir U, Maclean J. Surgical approaches for tibial plateau fractures. J Knee Surg. 2014 Feb; 27(1):21-9.[CROSSREF]

30. Chen XZ, Liu CG, Chen Y, Wang LQ, Zhu QZ, Lin P. Arthroscopy-assisted surgery for tibial plateau fractures. Arthroscopy. 2015 Jan; 31(1):143-53.[CROSSREF]

31. Savoie FH, Vander Griend RA, Ward EF, Hughes JL. Tibial plateau fractures. A review of operative treatment using AO technique. Orthopedics. 1987 May; 10(5):745-50.[CROSSREF]

32. Lachiewicz PF, Funcik T. Factors influencing the results of open reduction and internal fixation of tibial plateau fractures. Clin Orthop Relat Res. 1990 Oct; (259):210-5.[CROSSREF]

33. Caspari RB, Hutton PM, Whipple TL, Meyers JF. The role of arthroscopy in the management of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1985; 1(2):76-82.[CROSSREF]

34. Jennings JE. Arthroscopic management of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1985; 1(3):160-8.[CROSSREF]

35. Hannouche D, Duparc F, Beaufils P. The arterial vascularization of the lateral tibial condyle: anatomy and surgical applications. Surg Radiol Anat. 2006 Mar; 28(1):38-45.[CROSSREF]

36. Burdin G. Arthroscopic management of tibial plateau fractures: surgical technique. Orthop Traumatol Surg Res. 2013 Feb; 99(1 Suppl):S208-18.[CROSSREF]

37. Fowble CD, Zimmer JW, Schepsis AA. The role of arthroscopy in the assessment and treatment of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1993; 9(5):584-90.[CROSSREF]

38. Ohdera T, Tokunaga M, Hiroshima S, Yoshimoto E, Tokunaga J, Kobayashi A. Arthroscopic management of tibial plateau fractures - comparison with open reduction method. Arch Orthop Trauma Surg. 2003 Nov; 123(9):489-93.[CROSSREF]

39. Kiefer H, Zivaljevic N, Imbriglia JE. Arthroscopic reduction and internal fixation (ARIF) of lateral tibial plateau fractures. Knee Surg Sports Traumatol Arthrosc. 2001 May; 9(3):167-72.[CROSSREF]

40. van Glabbeek F, van Riet R, Jansen N, D’Anvers J, Nuyts R. Arthroscopically assisted reduction and internal fixation of tibial plateau fractures: report of twenty cases. Acta Orthop Belg. 2002 Jun; 68(3):258-64.[Gooogle Scholar]

41. Tornetta P 3rd. Arthroscopic elevation with grafting. J Orthop Trauma. 2002 Jul; 16(6):444-6.[CROSSREF]

42. Belanger M, Fadale P. Compartment syndrome of the leg after arthroscopic examination of a tibial plateau fracture. Case report and review of the literature. Arthroscopy. 1997 Oct; 13(5):646-51.[CROSSREF]

43. Herbort M, Domnick C, Petersen W. Arthroscopic treatment of tibial plateaufractures. Oper Orthop Traumatol. 2014; 26:573–88.[CROSSREF]

44. Wang Y, Cao F, Liu M, Wang J, Jia S. Incidence of Soft-Tissue Injuries in Patients with Posterolateral Tibial Plateau Fractures: A Retrospective Review from 2009 to 2014. J Knee Surg. 2016 Aug; 29(6):451-7.[CROSSREF]

45. Arnold JB, Tu CG, Phan TM, Rickman M, Varghese VD, Thewlis D, et al. Characteristics of postoperative weight bearing and management protocols for tibial plateau fractures: Findings from a scoping review. Injury. 2017 Dec; 48(12):2634-42.[CROSSREF]

46. Boldin C, Fankhauser F, Hofer HP, Szyszkowitz R. Three-year results of proximal tibia fractures treated with the LISS. Clin Orthop Relat Res. 2006 Apr; 445:222-9.[CROSSREF]

47. Cong-Feng L. Tibia, proximal. In: Buckley RE, Moran CG, Apivatthakakul T, editors. AO Principles of Fracture Menagement, 3rd ed. New York: Thieme; 2017; p.877-98.

1. Hung SS, Chao EK, Chan YS, Yuan LJ, Chung PC, Chen CY, et al. Arthroscopically assisted osteosynthesis for tibial plateau fractures. J Trauma. 2003 Feb; 54(2):356-63.[CROSSREF]

2. Benea H, Tomoaia G, Martin A, Bardas C. Arthroscopic management of proximal tibial fractures: technical note and case series presentation. Clujul Med. 2015; 88(2):233-6.[CROSSREF]

3. Elabjer E, Benčić I, Ćuti T, Cerovečki T, Ćurić S, Vidović D. Tibial plateau fracture management: arthroscopically-assisted versus ORIF procedure - clinical and radiological comparison. Injury. 2017 Nov; 48 Suppl 5:S61-S64.[CROSSREF]

4. Hermanowicz K, Malinowski K, Góralczyk A, Guszczyn T, LaPrade RF, Sadlik B. All-Arthroscopic Treatment of Schatzker Type III Lateral Tibial Plateau Fracture Without Fluoroscopy. Arthrosc Tech. 2019 May 17; 8(6):e567-e574.[CROSSREF]

5. Mthethwa J, Chikate A. A review of the management of tibial plateau fractures. Musculoskelet Surg. 2018 Aug; 102(2):119-27.[CROSSREF]

6. Le Baron M, Cermolacce M, Flecher X, Guillotin C, Bauer T, Ehlinger M. Tibial plateau fracture management: ARIF versus ORIF - clinical and radiological comparison. Orthop Traumatol Surg Res. 2019 Feb; 105(1):101-6.[CROSSREF]

7. Kayali C, Oztürk H, Altay T, Reisoglu A, Agus H. Arthroscopically assisted percutaneous osteosynthesis of lateral tibial plateau fractures. Can J Surg. 2008 Oct; 51(5):378-82.[Google Scholar]

8. Meinberg EG, Agel J, Roberts CS, Karam MD, Kellam JF. Fracture and Dislocation Classification Compendium-2018. J Orthop Trauma. 2018 Jan; 32 Suppl 1:S1-S170.[CROSSREF]

9. Schatzker J, McBroom R, Bruce D. The tibial plateau fracture. The Toronto experience 1968--1975. Clin Orthop Relat Res. 1979 Jan-Feb; (138):94-104.

10. Dall’oca C, Maluta T, Lavini F, Bondi M, Micheloni GM, Bartolozzi P. Tibial plateau fractures: compared outcomes between ARIF and ORIF. Strategies Trauma Limb Reconstr. 2012 Nov; 7(3):163-75.[CROSSREF]

11. Verona M, Marongiu G, Cardoni G, Piras N, Frigau L, Capone A. Arthroscopically assisted reduction and internal fixation (ARIF) versus open reduction and internal fixation (ORIF) for lateral tibial plateau fractures: A comparative retrospective study. J Orthop Surg Res. 2019 May 24; 14(1):155.[CROSSREF]

12. Robertson GAJ, Wong SJ, Wood AM. Return to sport following tibial plateau fractures: A systematic review. World J Orthop. 2017 Jul 18; 8(7):574-87.[CROSSREF]

13. Prat-Fabregat S, Camacho-Carrasco P. Treatment strategy for tibial plateau fractures: an update. EFORT Open Rev. 2017 Mar 13; 1(5):225-32.[CROSSREF]

14. Marsh JL, Karam MD. Tibial Plateau Fractures. In: Court-Brown CM, Heckman JD, McQueen MM, Ricci W, Tornetta P, McKee M, editors. Rockwood and Green’s fractures in adults. 8th ed. Philadelphia: Wolters Kluwer Health; 2015; p.2303-67.

15. Rudloff MI. Fractures of the Lower Extremity. In: Azar FM, Beaty JH, Canale ST, editors. Campbell’s Operative Orthopaedics. 13th ed. Philadelphia: Elsevier Inc; 2017; p.2712-816.

16. Singleton N, Sahakian V, Muir D. Outcome After Tibial Plateau Fracture: How Important Is Restoration of Articular Congruity? J Orthop Trauma. 2017 Mar; 31(3):158-63.[CROSSREF]

17. Wasserstein D, Henry P, Paterson JM, Kreder HJ, Jenkinson R. Risk of total knee arthroplasty after operatively treated tibial plateau fracture: A matched-population-based cohort study. J Bone Joint Surg Am. 2014 Jan 15; 96(2):144-50.[CROSSREF]

18. Rozell JC, Vemulapalli KC, Gary JL, Donegan DJ. Tibial Plateau Fractures in Elderly Patients. Geriatr Orthop Surg Rehabil. 2016 Sep; 7(3):126-34.[CROSSREF]

19. Drennan DB, Locher FG, Maylahn DJ. Fractures of the tibial plateau. Treatment by closed reduction and spica cast. J Bone Joint Surg Am. 1979 Oct; 61(7):989-95.[CROSSREF]

20. Lansinger O, Bergman B, Körner L, Andersson GB. Tibial condylar fractures. A twenty-year follow-up. J Bone Joint Surg Am. 1986 Jan; 68(1):13-9.[CROSSREF]

21. Scotland T, Wardlaw D. The use of cast-bracing as treatment for fractures of the tibial plateau. J Bone Joint Surg Br. 1981; 63B(4):575-8.[CROSSREF]

22. Duwelius PJ, Connolly JF. Closed reduction of tibial plateau fractures. A comparison of functional and roentgenographic end results. Clin Orthop Relat Res. 1988 May; (230):116-26.[CROSSREF]

23. Waddell JP, Johnston DW, Neidre A. Fractures of the tibial plateau: a review of ninety-five patients and comparison of treatment methods. J Trauma. 1981 May; 21(5):376-81.[CROSSREF]

24. Honkonen SE. Indications for surgical treatment of tibial condyle fractures. Clin Orthop Relat Res. 1994 May; (302):199-205.[CROSSREF]

25. Rajasekaran S, Kamath V, Dheenadhaylan J. Tibial Plateau Fractures. In: Sivananthan S, Sherry S, Warnke P, Miller MD, editors. Mercer’s Textbook of Orthopaedics and Trauma. 10th ed. London: Hodder Education; 2012; p.372-6.[CROSSREF]

26. Martin J, Marsh JL, Nepola JV, Dirschl DR, Hurwitz S, DeCoster TA. Radiographic fracture assessments: which ones can we reliably make? J Orthop Trauma. 2000 Aug; 14(6):379-85.[CROSSREF]

27. Dodd A, Oddone Paolucci E, Korley R. The effect of three-dimensional computed tomography reconstructions on preoperative planning of tibial plateau fractures: a case-control series. BMC Musculoskelet Disord. 2015 Jun 13; 16:144.[CROSSREF]

28. Chan PS, Klimkiewicz JJ, Luchetti WT, Esterhai JL, Kneeland JB, Dalinka MK, et al. Impact of CT scan on treatment plan and fracture classification of tibial plateau fractures. J Orthop Trauma. 1997 Oct; 11(7):484-9.[CROSSREF]

29. Kandemir U, Maclean J. Surgical approaches for tibial plateau fractures. J Knee Surg. 2014 Feb; 27(1):21-9.[CROSSREF]

30. Chen XZ, Liu CG, Chen Y, Wang LQ, Zhu QZ, Lin P. Arthroscopy-assisted surgery for tibial plateau fractures. Arthroscopy. 2015 Jan; 31(1):143-53.[CROSSREF]

31. Savoie FH, Vander Griend RA, Ward EF, Hughes JL. Tibial plateau fractures. A review of operative treatment using AO technique. Orthopedics. 1987 May; 10(5):745-50.[CROSSREF]

32. Lachiewicz PF, Funcik T. Factors influencing the results of open reduction and internal fixation of tibial plateau fractures. Clin Orthop Relat Res. 1990 Oct; (259):210-5.[CROSSREF]

33. Caspari RB, Hutton PM, Whipple TL, Meyers JF. The role of arthroscopy in the management of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1985; 1(2):76-82.[CROSSREF]

34. Jennings JE. Arthroscopic management of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1985; 1(3):160-8.[CROSSREF]

35. Hannouche D, Duparc F, Beaufils P. The arterial vascularization of the lateral tibial condyle: anatomy and surgical applications. Surg Radiol Anat. 2006 Mar; 28(1):38-45.[CROSSREF]

36. Burdin G. Arthroscopic management of tibial plateau fractures: surgical technique. Orthop Traumatol Surg Res. 2013 Feb; 99(1 Suppl):S208-18.[CROSSREF]

37. Fowble CD, Zimmer JW, Schepsis AA. The role of arthroscopy in the assessment and treatment of tibial plateau fractures. Arthroscopy. 1993; 9(5):584-90.[CROSSREF]

38. Ohdera T, Tokunaga M, Hiroshima S, Yoshimoto E, Tokunaga J, Kobayashi A. Arthroscopic management of tibial plateau fractures - comparison with open reduction method. Arch Orthop Trauma Surg. 2003 Nov; 123(9):489-93.[CROSSREF]

39. Kiefer H, Zivaljevic N, Imbriglia JE. Arthroscopic reduction and internal fixation (ARIF) of lateral tibial plateau fractures. Knee Surg Sports Traumatol Arthrosc. 2001 May; 9(3):167-72.[CROSSREF]

40. van Glabbeek F, van Riet R, Jansen N, D’Anvers J, Nuyts R. Arthroscopically assisted reduction and internal fixation of tibial plateau fractures: report of twenty cases. Acta Orthop Belg. 2002 Jun; 68(3):258-64.[Gooogle Scholar]

41. Tornetta P 3rd. Arthroscopic elevation with grafting. J Orthop Trauma. 2002 Jul; 16(6):444-6.[CROSSREF]

42. Belanger M, Fadale P. Compartment syndrome of the leg after arthroscopic examination of a tibial plateau fracture. Case report and review of the literature. Arthroscopy. 1997 Oct; 13(5):646-51.[CROSSREF]

43. Herbort M, Domnick C, Petersen W. Arthroscopic treatment of tibial plateaufractures. Oper Orthop Traumatol. 2014; 26:573–88.[CROSSREF]

44. Wang Y, Cao F, Liu M, Wang J, Jia S. Incidence of Soft-Tissue Injuries in Patients with Posterolateral Tibial Plateau Fractures: A Retrospective Review from 2009 to 2014. J Knee Surg. 2016 Aug; 29(6):451-7.[CROSSREF]

45. Arnold JB, Tu CG, Phan TM, Rickman M, Varghese VD, Thewlis D, et al. Characteristics of postoperative weight bearing and management protocols for tibial plateau fractures: Findings from a scoping review. Injury. 2017 Dec; 48(12):2634-42.[CROSSREF]

46. Boldin C, Fankhauser F, Hofer HP, Szyszkowitz R. Three-year results of proximal tibia fractures treated with the LISS. Clin Orthop Relat Res. 2006 Apr; 445:222-9.[CROSSREF]

47. Cong-Feng L. Tibia, proximal. In: Buckley RE, Moran CG, Apivatthakakul T, editors. AO Principles of Fracture Menagement, 3rd ed. New York: Thieme; 2017; p.877-98.


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh