Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Stručni članak

Efekti kontrolisanog fizičkog treninga kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom

Filip Stoičkov1, Ivan Stoičkov2, Viktor Stoičkov3,4
  • Zavod za urgentnu medicinu, Niš, Srbija
  • Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, Niš, Srbija
  • Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja”, Klinika za kardiovaskularne bolesti, Niška Banja, Srbija
  • Univerzitet u Nišu, Medicinski fakultet, Niš, Srbija

SAŽETAK

Srčana insuficijencija (engl. heart failure – HF) je klinički sindrom koji se sastoji od kardijalnih simptoma (npr. nedostatak vazduha, otok potkolenica i umor), koje mogu pratiti znaci (npr. povišen jugularni venski pritisak, pukoti nad plućima i periferni edemi). Bolesnici sa HF imaju česte hospitalizacije, narušen im je kvalitet života i skraćen životni vek. Bolesnici sa HF imaju smanjen fizički radni kapacitet, koji je u velikoj meri izazvan narušenom hemodinamikom protoka krvi u aktivnoj skeletnoj muskulaturi. Bolesnicima sa HF potrebno je uraditi kardiopulmonalni test fizičkim opterećenjem, radi procene nivoa i vrsta fizičke aktivnosti koji će se nakon toga sprovoditi i neophodno je izvršiti stratifikaciju rizika. Treba početi procenom trenutnih mogućnosti i potreba pacijenta za vežbanjem i sastaviti početni program vežbanja sa određenom vrstom vežbi, njihovim intenzitetom, brojem ponavljanja i trajanjem u minutima tokom jednog dana, kao i brojem dana u kojima treba vežbati tokom nedelje. Preporučuje se vožnja bicikle (statičke ili obične) i pešačenje, što predstavlja aerobni, dinamički tip vežbanja. Aerobni tip treninga se preporučuje 3–5 puta nedeljno (30–60 minuta po treningu), a prioritet ima intervalni tip treninga. Ovaj vid treninga poboljšava snagu i izdržljivost skeletnih mišića i dovodi do povećanja mišićne mase. Kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom i kaheksijom preporučuje se rezistentni tip treninga, koji je kombinacija izotoničkog i izometrijskog opterećenja. Ovu vrstu treninga treba sprovoditi dva puta nedeljno u trajanju 12–20 minuta. Ovaj vid treninga poboljšava snagu i izdržljivost skeletnih mišića i dovodi do povećanja mišićne mase. Fizički trening povećava mišićnu masu skeletnih mišića, promer mišićnog vlakna, snagu, izdržljivost i fizički radni kapacitet.

UVOD

Srčana insuficijencija (engl. heart failure – HF) je klinički sindrom koji se sastoji od kardijalnih simptoma (npr. nedostatak vazduha, otok potkolenica i umor) koje mogu pratiti znaci (npr. povišen jugularni venski pritisak, pukoti nad plućima i periferni edemi). HF nastaje usled strukturne i/ili funkcionalne abnormalnosti srca koje rezultira povećanim intrakardijalnim pritiscima i/ ili neadekvatnim srčanim minutnim volumenom srca u miru i/ili naporu. Identifikacija etiologije srčane disfunkcije je obavezna u dijagnostici HF radi odluke o daljem lečenju. Najčešće, HF nastaje usled miokardne disfunkcije: sistolne, dijastolne ili obe [1].

HF ostaje vodeći globalni uzrok smrtnosti, morbiditeta i lošeg kvaliteta života uz visoku upotrebu resursa i troškove zdravstvene zaštite. Iako je incidencija HF vremenom blago opala, njena prevalenca raste zbog poboljšanih tretmana HF i dužeg životnog veka u populaciji [2]. U evropskim zemljama, srednja incidenca HF je 3,20 slučajeva na 1000 osoba, a srednja prevalenca HF je 17,20 slučajeva na 1000 ljudi [1],[3].

Iako ishemijska bolest srca ostaje jedan od najčešćih uzroka HF, poboljšanja u lečenju akutnog infarkta miokarda (AIM) i sekundarne prevencije smanjili su rizik od HF hospitalizacije nakon prvog AIM-a. Prevalenca srčane insuficijencije se povećava sa godinama starosti, a najčešći uzrok u bolesnika mlađih od 75 godina je koronarna bolest [1],[4],[5],[6].

Pacijenti osim HF, često imaju i nekoliko drugih bolesti. Komorbiditeti se grubo dele na kardiovaskularne i nekardiovaskularne bolesti. Od kardiovaskularnih komorbiditeta najčešći su arterijska hipertenzija, koronarna bolest i atrijalna fibrilacija [7],[8]. Od nekardiovaskularnih komorbiditeta najčešći su dijabetes melitus, bubrežna insuficijencija, hronična opstruktivna bolest pluća i anemija [9],[10].

Prema vrednostima ejekcione frakcije leve komore (engl. left ventricular ejection fraction – LVEF) srčana slabost se deli na onu sa očuvanom, blago redukovanom i redukovanom ejekcionom frakcijom leve komore. Redukovana LVEF je definisana kao ≤ 40%, npr. kod onih za značajnom redukcijom sistolne funkcije leve komore i ovo se označava kao (engl. heart failure with reduced ejection fraction – HFrEF). Pacijenti sa LVEF opsega 41% do 49% imaju blago redukovanu sistolnu funkciju leve komore, tj. „srčana insuficijencija blago redukovane ejekcione frakcije” (engl. heart failure with mildly reduced ejection fraction – HFmrEF). HF sa očuvanom ejekcionom frakcijom (engl. heart failure with preserved ejection fraction – HFpEF) podrazumeva LVEF ≥ 50%. Za postavljanje dijagnoze srčane insuficijencije sa očuvanom ili umereno smanjenom LVEF osim prisustva simptoma i znaka potrebno je prisustvo povećane vrednosti natriuretskog peptida uz prisustvo minimum još jednog od sledećih kriterijuma: relevantno strukturno oštećenje srca (hipertrofija leve komore ili uvećana leva pretkomora) i/ili dijastolna disfunkcija leve komore [1],[11],[12],[13].

Srčana insuficijencija može biti i rezultat disfunkcije desne komore. Mehanika i funkcija desne komore su izmenjene u sklopu opterećenjem pritiskom, ili volumenom. Osnovna etiologija hronične srčane slabosti desne komore je plućna hipertenzija nastala usled disfunkcije leve komore, ali postoje brojni drugi uzroci [1],[14].

U kliničkoj praksi, za težinu srčane insuficijencije najčešće su korišćene klasifikacije Njujorškog kardiološkog društva (NYHA klasifikacija) i klasifikacija Američkog Udruženja kardiologa (ACC/AHA) [1].

NYHA funkcionalna klasifikacija zasnovana je na težini simptoma i fizičkoj aktivnosti:

  • Klasa I: Bolesnik nema ograničenja fizičke aktivnosti, uobičajeno fizičko opterećenje ne dovodi do zamora, gušenja ili palpitacija.
    • Klasa II: Postoji manje ograničenje fizičke aktivnosti, bolesnik se oseća dobro kada miruje ali uobičajene aktivnosti izazivaju zamor, gušenje ili palpitacije.
    • Klasa III: Bolesnik ima značajno ograničenje fizičke aktivnosti, oseća se dobro u mirovanju, ali male uobičajene aktivnosti dovode do simptoma.
    • Klasa IV: Pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti javljaju se tegobe ili su simptomi SI prisutni u mirovanju a pogoršavaju se pri najmanjem fizičkom naporu.

ACC/AHA klasifikacija težine srčane insuficijencije:

  • Stadijum A: Veliki rizik za razvoj srčane insuficijencije ali bez prisustva strukturnog oboljenja srca ili simptoma srčane insuficijencije.
    • Stadijum B: Prisustvo strukturnog oboljenja srca bez simptoma i znakova srčane insuficijencije.
    • Stadijum C: Prisustvo strukturnog oboljenja srca sa simptomima srčane insuficijencije.
    • Stadijum D: Refrakterna srčane insuficijencije koja zahteva primenu specijalnih intervencija.

HEMODINAMSKE PROMENE U SRČANOJ INSUFICIJENCIJI

Kod bolesnika sa HF smanjen je fizički radni kapacitet. Ovo smanjenje u velikoj meri izazvano je hemodinamikom protoka krvi u aktivnoj skeletnoj muskulaturi (sekundarno usled smanjenja minutnog volumena srca), tako da ovi bolesnici mogu postići manji maksimalni minutni volumen u odnosu na zdrave osobe. Neadekvatna hemodinamika protoka krvi u aktivnoj skeletnoj muskulaturi nastaje i usled disfunkcije endotela, tako da se pri fizičkom naporu krvni sudovi neadekvatno prošire. Udarni volumen u miru, koji je značajno smanjen u sistolnoj HF, slabo se povećava tokom vežbanja zbog smanjene sposobnost da se poveća prethodno opterećenje (preload) leve komore i LVEF [15]. Smanjena sposobnost da se poveća enddijastolni volumen leve komore objašnjava se činjenicom da dilatirana leva komora radi sa već maksimalnim volumenom, tako da su iscrpljene njene rezervne mogućnosti za povećanje preloada [4],[16].

Kod bolesnika sa HF, vršna potrošnja kiseonika (peak VO2) i VO2 na ventilatornom anaerobnom pragu su tipično redukovani u odnosu na zdrave osobe, proporcionalno težini simptoma srčane insuficijencije. Ventilatorni anaerobni prag se temelji na konceptu da pri određenom radu snabdevanje mišića kiseonikom ne ispunjava njegove zahteve, a ova neravnoteža povećava zavisnost od anaerobne glikolize za proizvodnju energije, sa laktatima kao konačnim metaboličkim proizvodom. Mlečna kiselina se tada puferuje bikarbonatima, oslobađa se višak CO2. Rezultat porasta nivoa CO2 jeste povećanje ventilacije zbog aktivacije hemoreceptora u karotidnim sinusima sa ciljem eliminisanja viška CO2.

Kada je izražen u odnosu na izmereni peak VO2, ventilatorni anaerobni prag se javlja na približno 40%– 60% od peak VO2 u većini srčanih bolesnika, s trendom prema većem procentu od peak VO2 u bolesnika s hroničnom srčanom insuficijencijom [16].

FIZIČKI TRENING / VEŽBANJE – OPŠTA RAZMATRANJA

Termin „vežbanje” se definiše kao „aktivnost koja zahteva fizički napor i koja se sprovodi radi održavanja ili poboljšanja zdravlja i pripremljenosti” ili kao „telesni napor radi razvoja i održavanja fizičke pripremljenosti”. Postoji čitav niz sličnih definicija, a u svima je uočljivo da je vežba opisana kao aktivan proces, tokom kojeg pojedinac svesno preduzima dodatne napore (u odnosu na stanje mirovanja) koji uključuju određeni stepen fizičkog opterećenja. Kada bi proučavali istoriju medicine uvideli bi da je vežbanje od samih početaka preporučivano za očuvanje zdravlja i kao oblik lečenja. Verovatno jedan od najčešće navođenih citata koji se pripisuje Hipokratu glasi: „Kada bismo svakom pojedincu dali pravu količinu ishrane i vežbanja, ne premalo i ne previše, pronašli bismo najsigurniji put do zdravlja”. Međutim, tokom poslednje decenije koncept „Vežbanje je lek” postao je globalna zdravstvena inicijativa, s ciljem da procena fizičke aktivnosti i promocija vežbanja postane standard u kliničkoj praksi, povezujući zdravstvenu zaštitu sa fizičkom aktivnošću i vežbanjem zasnovanom na dokazima. Osnov za takav pristup je teza da fizička aktivnost i vežbanje promovišu optimalno zdravlje i da trebaju biti sastavni deo prevencije i lečenja mnogih zdravstvenih stanja. Ovakvim pristupom ohrabruju se lekari i drugi pružaoci zdravstvenih usluga da uključe vežbanje prilikom kreiranja planova lečenja i da upućuju pacijente na programe vežbanja zasnovane na dokazima i kvalifikovane stručnjake za vežbanje. Značaj vežbanja u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti su relativno dobro opisane [17]. Smatra se da uz vežbanje, jedino pravilna modifikacija ishrane, deluje na smanjenje rizika od skoro svih hroničnih bolesti istovremeno [18]. Sistematski pregledni članci i meta-analize pokazuju da je vežbanje slično delotvorno kao i lekovi za lečenje nekoliko hroničnih stanja, što pruža naučnu potporu konceptu „Vežbanje je lek” [19],[20].

Pacijenti mogu dobiti sveobuhvatnu procenu i svojevrsni recept u vidu smernica i uputstava za vežbanje u kliničkom modulu. U skladu sa tim, vežbanje treba sprovoditi u modulu zajednice. Razvoj aktivne zdravstvene tehnologije omogućava pacijentima da efikasnije vežbaju. Razvoj opreme za vežbanje, omogućava ljudima da steknu dobro iskustvo vežbanja i u izvesnoj meri smanje verovatnoću povreda pri vežbanju. Najnoviji napredak u tehnologiji, uključujući rehabilitacionu robotiku, uređaje za nošenje, virtuelnu stvarnost, veštačku inteligenciju i pametnu telemedicinu, pružaju pacijentima povratne informacije u realnom vremenu i kontinuirano im pomažu da ispune planirane ciljeve tokom vežbanja [21].

Individualizacija znači da treba izabrati intenzitet i vreme vežbanja u skladu sa ličnim mogućnostima. Ne preporučuje se potpuno praćenje iskustava drugih ljudi sa vežbanjem. Postepenost znači da intenzitet i vreme vežbanja treba povećavati korak po korak. Iznenadni visoki intenzitet i produženo vežbanje mogu naneti štetu, a ne potencirati zdravstvene koristi. Princip upornosti se odnosi na to da pacijent treba da shvati vežbu kao deo života i da razvija redovne navike za vežbanje. Nepridržavanje ovih principa otežava postizanje očekivanih rezultata. Izbor vrste, intenziteta, trajanja i ponavljanja vežbanja je složen zadatak [22],[23].

FIZIČKI TRENING KOD KARDIOVASKULARNIH BOLESNIKA

Aktuelne smernice Svetske zdravstvene organizacije o fizičkoj aktivnosti i sedentarnom ponašanju naglašavaju da sve odrasle osobe treba da imaju 150–300 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno [24]. Navedeno se može zameniti sa fizičkom aktivnosti visokog intenziteta ili nekom ekvivalentnom kombinacijom aerobne aktivnosti umerenog i visokog intenziteta u trajanju od 75–150 minuta nedeljno. Fizička neaktivnost ima velike efekte na globalno zdravlje i važan je faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i ukupnu smrtnost, dok redovna fizička aktivnost ima suprotne efekte [25]. Jedna od studija sa najvećim obuhvatom ispitanika, ukupno njih 116.221, je pokazala da se faktori rizika za kardiovaskularne bolesti i ukupnu smrtnost smanjuju 19%–25% ukoliko se ispune smernice o minimalnoj fizičkoj aktivnosti na nedeljnom nivou, odnosno 15%–31% ukoliko se ispune kriterijumi trajanja aktivnosti i njen intenzitet bude visok [26]. Kardiovaskularna oboljenja su, barem delimično, posledica neodgovarajuće ili loše ishrane i drugih životnih navika, koje se mogu sažeti kao neprilagođeni faktori ishrane i načina života. Kritični sastavni element životnog stila su fizička aktivnost i vežbanje [27]. Dostizanje i održavanje preporučenih nivoa fizičke aktivnosti je u korelaciji sa smanjenim rizicima od infarkta miokarda i moždanog udara, kao i ukupne smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti [28],[29]. Vežbanje vrlo verovatno štiti od koronarne bolesti srca smanjenjem faktora rizika kao što su: povišen krvni pritisak, gojaznost, hiperlipidemija i insulinska rezistencija. Pored toga, vežbanje pruža pozitivne efekte na remodelovanje miokarda [5]. Vežbanje umerenog intenziteta koje se često praktikuje (prosečno 60–75minuta dnevno) smanjuje rizik od smrti povezan sa dugim periodima sedenja [30]. Viši intenziteti vežbanja i smanjenje vremena sedentarnih aktivnosti smanjuju sveukupni rizik smrtnosti [31]. Nalazi meta analiza pokazuju da postizanje preporučenih nivoa fizičke aktivnosti smanjuje rizik od nepovoljnih kardiovaskularnih događaja za 17%, smrtnost od kardiovaskularnih bolesti za 23%, a učestalost obolevanja od dijabetes melitusa tip 2 za 26% [32]. Ove rezultate su takođe potvrdili Kivimäki i saradnici [33] zaključujući da je odsustvo fizičke aktivnosti bilo povezano sa 24% većim rizikom od koronarne bolesti srca, 16% povećanim rizikom od moždanog udara i 42% većim rizikom od dijabetes melitusa tip 2.

Podaci iz skorašnje meta analize pokazuju 17% manji rizik od smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja ukoliko se ovakva vrsta aktivnosti upražnjava 40–60 minuta nedeljno [34]. Kombinacija fizičke aktivnosti umerenog ili visokog intenziteta daje najizraženije efekte na poboljšanje zdravlja kardiovaskularnog sistema i smanjenje rizika smrtnosti [35],[36],[37]. Sekundarna prevencija kardiovaskularnih oboljenja optimalno obuhvata individualno planirane programe vežbanja, zajedno sa promenama u načinu života (skraćenje sedentarnih aktivnosti, prestanak pušenja, planiranje ishrane) [38],[39]. Studija koja je trajala pet godina pokazala je 32% manji rizik od smrtnosti kod pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima (prethodni infarkt miokarda, kardiotorakalne operacije, angina pektoris) koji si učestvovali u programima rehabilitacije srca u poređenju sa onima koji nisu učestvovali [40]. Autori istraživanja koje je obuhvatilo 23.430 pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima su zaključili da rehabilitacija srca zasnovana na vežbanju rezultira smanjenim rizikom od smrtnosti i poboljšanim kvalitetom života [41]. Vežbanje treba shvatiti kao intervenciju koja treba da bude individualizovana i kontinuirano prilagođena karakteristikama i sklonostima osoba kojima je sa terapijskim ciljem namenjena. U idealnom slučaju treba uraditi maksimalni test opterećenja sa direktnim merenjem maksimalne zapremine kiseonika koju telo može da iskoristi tokom vežbanja (VO2 max) za pravilnu stratifikaciju rizika i određivanje zona vežbanja pre sastavljanja plana i programa [42]. Vežbanje, posebno ono većeg intenziteta, je kontraindikovano u nekim slučajevima kao što su prva dva dana nakon akutnog koronarnog sindroma ili u stanjima kao što su nekontrolisana aritmija, aktivni endokarditis, miokarditis ili perikarditis, simptomatska teška stenoza aorte, dekompenzovana srčana mana, akutna plućna embolija, duboka venska tromboza ili akutna disekcija aorte [42],[43].

Iznenadna srčana smrt čini oko 50% od ukupnog mortaliteta u prvoj godini nakon preležanog infarkta miokarda. Bolesnici nakon preležanog infarkta miokarda često i dalje imaju faktore rizika za ishemijsku bolest srca. Potrebna je stroga kontrola ovih faktora rizika radi smanjenja rizika od daljih komplikacija i mortaliteta. Uz medikamentnu terapiju, vežbanje ima značajnu ulogu u kontroli faktora rizika [44]. Neadekvatna ishrana i fizička neaktivnost favorizuju aterosklerozu [45].

Pacijenti nakon hirurške revaskularizacije miokarda (engl. Coronary Artery Bypass Graft – CABG) su u riziku od novih neželjenih kardiovaskularnih događaja, aritmija i iznenadne srčane smrti [46]. Pored toga, period nakon hirurške intervencije karakteriše produženo smanjenje fizičke aktivnosti zbog dominantnog ležećeg položaja sa pratećom hipotrofijom skeletnih mišića, pogoršanja periferne cirkulacije i disfunkcije autonomnog nervnog sistema. Klinički se navedeno manifestuje izraženim smanjenjem tolerancije na fizički napor, prisustvom posturalne hipotenzije, tahikardije u mirovanju i psihološkim poremećajima, najčešće u vidu depresije ili anksioznosti. Stepen smanjenja tolerancije na napor najviše zavisi od dužine boravka u krevetu i stepena oštećenja funkcije leve komore [47]. Zbog toga je neophodna dobra kontrola faktora rizika u cilju sekundarne prevencije koronarne bolesti. Podaci pokazuju da je kod pacijenata koji nisu imali fizičku aktivnost, za godinu dana zabeleženo je oko 15% restenoze, a 88% pacijenata imalo je neželjene kardiovaskularne događaje: infarkt miokarda, moždani udar, revaskularizacione procedure ili hospitalizaciju zbog angine pektoris [48].

Nova saznanja mogu otvoriti mogućnosti za poboljšanje efekata vežbanja korišćenjem efikasnijih ili ciljanih strategija. Iako ovaj cilj može izgledati futuristički, njegove pozitivne koristi bi trebalo da budu snažna motivacija za dalja istraživanja u ovoj oblasti. U međuvremenu, dokaze o prednostima koje su već očigledne treba primeniti i usvojiti kao kritične prioritete [27],[49].

Stalno treba naglašavati da programi vežbanja treba da prvo budu bezbedni i bez štetnih efekata, kao i da su zdravstvene koristi, u izvesnoj meri, zavisne od doze. Kao optimalni pristup smatramo posmatranje vežbanja kao sredstva za lečenje kardiovaskularnih bolesti. Zdravstveni radnici, u prvom redu doktori medicine, treba da imaju ulogu u podsticanje, nekoj vrsti mentorskog vođenja i negovanja pravilnih navika pacijenata da vežbaju. Koncept „Vežbanje je lek” treba da ide dalje od jednostavnog govorenja pacijentima da „vežbaju” ili „vežbaju nekoliko dana u nedelji” i zahteva da se „vežbanje pacijentima propisuje na način analogan receptu za lekove” [50],[51]. Umesto toga, treba početi procenom trenutnih mogućnosti i potreba pacijenta za vežbanjem i sastaviti početni program vežbanja sa određenom vrstom vežbi, njihovim intenzitetom, brojem ponavljanja i trajanjem u minutima tokom jednog dana, kao i brojem dana u kojima treba vežbati tokom nedelje. Uz to, treba iznaći načine za dodatnu motivaciju i ohrabrivanje pacijenta tokom sprovođenja programa vežbanja. Angažovanje kvalifikovanih profesionalaca je optimalni pristup za adekvatno sprovođenje programa i nadgledanje vežbanja. Sistematski pristup je moguće ostvariti kroz izmene nastavnih planova u obrazovanju lekara, na nivoima osnovnih i specijalističkih studija, uvrštavanjem nastavnih predmeta u kojima će se proučavati značaj i primena vežbanja u cilju prevencije i lečenja bolesti.

FIZIČKI TRENING U SRČANOJ INSUFICIJENCIJI

Stavovi i preporuke vodećih svetskih strukovnih organizacija kardiologa značajno su se menjali tokom prethodnih pola veka. Kao primer mogu poslužiti značajne promene u pristupu lečenju bolesnika sa insuficijencijom srca. Do osamdesetih godina dvadesetog veka obustava fizičke aktivnosti bila je jedna od terapijskih mera koja je primenjivana kod bolesnika sa ovim oboljenjem [52]. Preovladavalo je mišljenje da je fizičko vežbanje za ove bolesnike štetno, te da može dovesti do dilatacije leve komore, dekompenzacije, malignih aritmija, naprasne srčane smrti i, uopšte, do povećanja smrtnosti. Međutim, dvadesetak godina kasnije istraživanja ne samo da su negirala štetnost fizičke aktivnosti kod ovih bolesnika, već su ukazala na niz korisnih efekata [53],[54]. Danas lečenje bolesnika sa insuficijencijom srca obuhvata nekoliko mogućnosti, a vežbanje je jedna od važnijih. Kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom težak fizički rad nije preporučljiv, međutim kontrolisani fizički trening se pokazao koristan kod bolesnika sa NYHA klasom I-III (HF-ACTION) [55]. Bolesnicima sa HF potrebno je uraditi kardiopulmonalni test fizičkim opterećenjem, radi procene nivoa i vrsta fizičke aktivnosti koji će se nakon toga sprovoditi i neophodno je izvršiti stratifikaciju rizika. Kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom, nakon fizičkog treninga ne dolazi do značajne ishemije i aritmija, a povećava se fizički radni kapacitet i smanjuju simptomi. Preporučuje se vožnja bicikle (statičke ili obične) i pešačenje, što predstavlja aerobni, dinamički tip vežbanja. Za bolesnike NYHA II klase preporučuje se intenzitet vežbanja 70%–80% peak VO2, a za bolesnike NYHA III klase 50%–65% peak VO2, a prednost ima intervalni trening. Aerobni tip treninga se preporučuje 3–5 puta nedeljno (30–60 minuta po treningu), a prioritet ima intervalni tip treninga [56]. Kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom intervalni trening je pokazao značajno bolje efekte na povećanje ejekcione frakcije leve komore i na smanjenje enddijastolnog dijametra i pritiska leve komore u odnosu na kontinuirani trening. Takođe intervalni trening značajnije smanjuje pro-B-tip natriuretskog peptida (proBNP) kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom [57]. U HF-ACTION studiji, kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom, fizički trening je smanjio ukupnu smrtnost i broj hospitalizacija za 11%, dok su kardiovaskularna smrtnost i hospitalizacije smanjene za 15% [48],[56].

Kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom i kaheksijom preporučuje se rezistentni tip treninga, koji je kombinacija izotoničkog i izometrijskog opterećenja. Ovu vrstu treninga treba sprovoditi dva puta nedeljno u trajanju 12–20 minuta. Ovaj vid treninga poboljšava snagu i izdržljivost skeletnih mišića i dovodi do povećanja mišićne mase [48]. Istraživanja su pokazala da u hroničnoj srčanoj insuficijenciji vežbanje inhibiše neuro-hormonalnu stimulaciju i produkciju proinflamatornih citokina [58]. Takođe, aerobni intervalni trening kod bolesnika sa HF smanjuje nivo natriuretskog peptida, sistemsku vaskularnu rezistenciju i oksidativni stres [59]. Kontrolisano vežbanje može da uspori patofiziologiju progresije srčane insuficijencije. Ovi povoljni efekti ujedno dovode do poboljšanja simptoma, fizičkog kapaciteta i kvaliteta života. Bolesnici kod kojih vežbanje ne dovodi do poboljšanja fizičkog kapaciteta imaju lošu prognozu. Intenzitet fizičkog vežbanja je izuzetno značajan. Nagle intenzivne vežbe dovode do povećanja produkcije proinflamatornih citokina i markera oštećenja endotela u bolesnika sa srčanom insuficijencijom, dok se ove promene ne vide kada se izvode umerene vežbe [58],[59].

Abnormalnosti endotela su karakteristike srčane insuficijencije. Narušeni su mnogi aspekti endotelne funkcije: vazomotorna, hemo-statična, antioksidantna i inflamatorna aktivnost. Suštinske razlike u endotelnoj disfunkciji zavise od etiologije, težine i stabilnosti bolesnika sa srčanom insuficijencijom. Pokazano je da i kod zdravih osoba, umereni fizički trening povećava vazodilataciju indukovanu acetilholinom. Poboljšanje dilatacije brahijalne arterije, izazvana protokom (engl. flow-mediated dilation – FMD) nakon fizičkog treninga pratilo je reverzno remodeliranje leve komore, značajna poboljšanja LVEF i smanjenje nivoa NT-proBNP-a [59].

Intenzitet fizičkog vežbanja je izuzetno značajan. Nagle intenzivne vežbe dovode do povećanja produkcije proinflamatornih citokina i markera oštećenja endotela u bolesnika sa srčanom insuficijencijom, dok se ove promene ne vide kada se izvode umerene vežbe. Pored povećanja vazodilatacije, kontrolisane fizičke vežbe dovode do reverzije remodelovanja leve komore, značajno povećavaju ejekcionu frakciju leve komore i redukuju nivo N-terminalnog pro-B-tip natriuretskog peptida (NT-pro-BNP) [38],[60]. Koronarna endotelna disfunkcija je nezavisno udružena sa narušenom relaksacijom leve komore u pacijenata sa očuvanom LVEF u odsustvu koronarne bolesti. Takođe, koronarna endotelna disfunkcija u koronarnoj bolesti udružena je sa daljim pogoršanjem dijastolne disfunkcije leve komore. Ovi nalazi su podržani time da izmenjeni balans NO doprinosi miokardnoj ishemiji izazvanoj hipertrofijom miokarda i vodi do srčane insuficijencije. Tako, oštećenje koronarnog endotela možda ima centralno mesto u srčanoj insuficijenciji [38].

ZAKLJUČAK

Kontrolisani fizički trening je izuzetno koristan kod bolesnike sa srčanom insuficijencijom. Mnoge randomizovane, kontrolisane studije su pokazale da fizički trening može usporiti patofiziološku progresiju srčane insuficijencije. U hroničnoj srčanoj insuficijenciji fizički trening inhibiše neuro-hormonalnu stimulaciju i produkciju proinflamatornih citokina, smanjuje nivo natriuretskog peptida i sistemsku vaskularnu rezistenciju i smanjuje oksidativni stres. Ovi povoljni efekti takođe povoljno utiču na simptome, fizički radni kapacitet i kvalitet života. Pacijenti od kojih fizički trening nije imao povoljne efekte na fizički radni kapacitet imaju lošu prognozu.

Intenzitet i vrsta fizičkog treninga su izuzetno bitni. Stalno treba naglašavati da programi vežbanja treba da prvo budu bezbedni i bez štetnih efekata, kao i da su zdravstvene koristi, u izvesnoj meri, zavisne od doze. Kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom, aerobni intervalni trening je mnogo efikasniji od moderiranog kontinuiranog treninga. Pokazano je da i kod zdravih osoba, umereni fizički trening povećava vazodilataciju indukovanu acetilholinom. Poboljšanje FMD nakon fizičkog treninga izaziva reverziju remodelovanja leve komore, povećava ejekcionu frakciju leve komore i smanjuje nivo NT-pro-BNP.

Zdravstveni radnici, u prvom redu doktori medicine, treba da imaju ulogu u podsticanju, nekoj vrsti mentorskog vođenja i negovanja pravilnih navika pacijenata da vežbaju. Treba početi procenom trenutnih mogućnosti i potreba pacijenta za vežbanjem i sastaviti početni program vežbanja sa određenom vrstom vežbi, njihovim intenzitetom, brojem ponavljanja i trajanjem u minutima tokom jednog dana, kao i brojem dana u kojima treba vežbati tokom nedelje. Uz to, treba iznaći načine za dodatnu motivaciju i ohrabrivanje pacijenta tokom sprovođenja programa vežbanja. Angažovanje kvalifikovanih profesionalaca je optimalni pristup za adekvatno sprovođenje programa i nadgledanje vežbanja.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen

Informacije

Volumen 6 Broj 4

Volumen 6 Broj 4

Decembar 2025

Strane 394-406

  • Ključne reči:
    srčana slabost, aerobni trening, fizičke vežbe, fizički radni kapacitet
  • Primljen:
    22 Oktobar 2025
  • Revidiran:
    08 Decembar 2025
  • Prihvaćen:
    14 Decembar 2025
  • Objavljen online:
    25 Decembar 2025
  • DOI:
    10.5937/smclk6-62342
  • Kako citirati ovaj članak:
    Stoičkov F, Stoičkov I, Stoičkov V. Effects of controlled physical training in patients with heart failure. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2025;6(4):394-406. doi: 10.5937/smclk6-62342
Preuzimanje citata
Autor za korespodenciju

Viktor Stoičkov
Klinika za kardiovaskularne bolesti, Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja”
Srpskih junaka 2, 18205 Niška Banja, Srbija
Elektronska adresa: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

1. McDonagh TA, Metra M, Adamo M, Gardner RS, Baumbach A, Böhm M, et al; ESC Scientific Document Group. 2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure. Eur Heart J. 2021 Sep 21;42(36):3599-726. doi: 10.1093/eurheartj/ehab368. [CROSSREF] Erratum in: Eur Heart J. 2021 Dec 21;42(48):4901. doi: 10.1093/eurheartj/ehab670. [CROSSREF]

2. Savarese G, Becher PM, Lund LH, Seferovic P, Rosano GMC, Coats AJS. Global burden of heart failure: a comprehensive and updated review of epidemiology. Cardiovasc Res. 2023 Jan 18;118(17):3272-87. doi: 10.1093/cvr/cvac013. [CROSSREF] Erratum in: Cardiovasc Res. 2023 Jun 13;119(6):1453. doi: 10.1093/ cvr/cvad026. [CROSSREF]

3. Seferović PM, Vardas P, Jankowska EA, Maggioni AP, Timmis A, Milinković I, et al; National Heart Failure Societies of the ESC member countries (see Appendix). The Heart Failure Association Atlas: Heart Failure Epidemiology and Management Statistics 2019. Eur J Heart Fail. 2021 Jun;23(6):906-14. doi: 10.1002/ejhf.2143. [CROSSREF]

4. Conrad N, Judge A, Tran J, Mohseni H, Hedgecott D, Crespillo AP, et al. Temporal trends and patterns in heart failure incidence: a population-based study of 4 million individuals. Lancet. 2018 Feb 10;391(10120):572-80. doi: 10.1016/S0140-6736(17)32520-5. [CROSSREF]

5. Dunlay SM, Roger VL. Understanding the epidemic of heart failure: past, present, and future. Curr Heart Fail Rep. 2014 Dec;11(4):404-15. doi: 10.1007/s11897-014-0220-x. [CROSSREF]

6. van Riet EE, Hoes AW, Wagenaar KP, Limburg A, Landman MA, Rutten FH. Epidemiology of heart failure: the prevalence of heart failure and ventricular dysfunction in older adults over time. A systematic review. Eur J Heart Fail. 2016 Mar;18(3):242-52. doi: 10.1002/ejhf.483. [CROSSREF]

7. Di Palo KE, Barone NJ. Hypertension and Heart Failure: Prevention, Targets, and Treatment. Heart Fail Clin. 2020 Jan;16(1):99-106. doi: 10.1016/j.hfc.2019.09.001. [CROSSREF]

8. Kim IC. Atrial Fibrillation and Heart Failure with Preserved Ejection Fraction: Two Chronic Troublemakers. Heart Fail Clin. 2021 Jul;17(3):377-86. doi: 10.1016/j.hfc.2021.03.001. [CROSSREF]

9. Farmakis D, Filippatos G. Acute heart failure: Epidemiology, classification, and pathophysiology. In: Tubaro M, Vranckx P, Bonnefoy E, Price S, Vrints C, editors. The ESC Textbook of Intensive and Acute Cardiovascular Care. 3rd ed. Oxford, UK: Oxford University Press; 2021. p. 603-16.

10. Pellicori P, Cleland JGF, Clark AL. Chronic Obstructive Pulmonary Disease and Heart Failure: A Breathless Conspiracy. Heart Fail Clin. 2020 Jan;16(1):33-44. doi: 10.1016/j.hfc.2019.08.003. [CROSSREF]

11. Lund LH, Claggett B, Liu J, Lam CS, Jhund PS, Rosano GM, et al. Heart failure with mid-range ejection fraction in CHARM: characteristics, outcomes and effect of candesartan across the entire ejection fraction spectrum. Eur J Heart Fail. 2018 Aug;20(8):1230-9. doi: 10.1002/ejhf.1149. [CROSSREF]

12. Abdul-Rahim AH, Shen L, Rush CJ, Jhund PS, Lees KR, McMurray JJV; VICCTA-Heart Failure Collaborators. Effect of digoxin in patients with heart failure and mid-range (borderline) left ventricular ejection fraction. Eur J Heart Fail. 2018 Jul;20(7):1139-45. doi: 10.1002/ejhf.1160. [CROSSREF]

13. Solomon SD, McMurray JJV, Anand IS, Ge J, Lam CSP, Maggioni AP, et al; PARAGON-HF Investigators and Committees. Angiotensin-Neprilysin Inhibition in Heart Failure with Preserved Ejection Fraction. N Engl J Med 2019 Oct 24;381(17):1609-20. doi: 10.1056/NEJMoa1908655. [CROSSREF]

14. Authors/Task Force Members:; McDonagh TA, Metra M, Adamo M, Gardner RS, Baumbach A, Böhm M, et al; ESC Scientific Document Group. 2023 Focused Update of the 2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure: Developed by the task force for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure of the European Society of Cardiology (ESC) With the special contribution of the Heart Failure Association (HFA) of the ESC. Eur J Heart Fail. 2024 Jan;26(1):5-17. doi: 10.1002/ejhf.3024. [CROSSREF]

15. Rusinaru D, Houpe D, Szymanski C, Lévy F, Maréchaux S, Tribouilloy C. Coronary artery disease and 10-year outcome after hospital admission for heart failure with preserved and with reduced ejection fraction. Eur J Heart Fail. 2014 Sep;16(9):967-76. doi: 10.1002/ejhf.142. [CROSSREF]

16. Corrà U, Piepoli MF, Adamopoulos S, Agostoni P, Coats AJ, Conraads V, et al. Cardiopulmonary exercise testing in systolic heart failure in 2014: the evolving prognostic role: a position paper from the committee on exercise physiology and training of the heart failure association of the ESC. Eur J Heart Fail. 2014 Sep;16(9):929-41. doi: 10.1002/ejhf.156. [CROSSREF]

17. Pedersen BK, Saltin B. Exercise as medicine - evidence for prescribing exercise as therapy in 26 different chronic diseases. Scand J Med Sci Sports. 2015 Dec;25 Suppl 3:1-72. doi: 10.1111/sms.12581. [CROSSREF]

18. Booth FW, Gordon SE, Carlson CJ, Hamilton MT. Waging war on modern chronic diseases: primary prevention through exercise biology. J Appl Physiol (1985). 2000 Feb;88(2):774-87. doi: 10.1152/jappl.2000.88.2.774. [CROSSREF]

19. Sallis RE. Exercise is medicine and physicians need to prescribe it! Br J Sports Med. 2009 Jan;43(1):3-4. doi: 10.1136/bjsm.2008.054825. [CROSSREF]

20. Hansford HJ, Wewege MA, Cashin AG, Hagstrom AD, Clifford BK, McAuley JH, et al. If exercise is medicine, why don’t we know the dose? An overview of systematic reviews assessing reporting quality of exercise interventions in health and disease. Br J Sports Med. 2022 Jun;56(12):692-700. doi: 10.1136/bjsports-2021-104977. [CROSSREF]

21. Li J, Qiu H, Li J. Exercise is medicine. Front Aging Neurosci. 2023 Jan 30;15:1129221. doi: 10.3389/fnagi.2023.1129221. [CROSSREF]

22. Guyton A, Hall J. Medicinska fiziologija. 13. izdanje. Beograd: Data Status; 2019. 1140 p.

23. Wilmore JH, Costill DL, Kenney WL. Physiology of sport and exercise. 4th ed. Human Kinetiks; 2008.

24. Bull FC, Al-Ansari SS, Biddle S, Borodulin K, Buman MP, Cardon G, et al. World Health Organization 2020 guidelines on physical activity and sedentary behaviour. Br J Sports Med. 2020 Dec;54(24):1451-62. doi: 10.1136/bjsports-2020-102955. [CROSSREF]

25. Visseren FLJ, Mach F, Smulders YM, Carballo D, Koskinas KC, Bäck M, et al; ESC National Cardiac Societies; ESC Scientific Document Group. 2021 ESC Guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice. Eur Heart J. 2021 Sep 7;42(34):3227-337. doi: 10.1093/eurheartj/ehab484. Erratum in: Eur Heart J. 2022 Nov 7;43(42):4468. doi: 10.1093/eurheartj/ehac458. [CROSSREF]

26. Lee DH, Rezende LFM, Joh HK, Keum N, Ferrari G, Rey-Lopez JP, et al. LongTerm Leisure-Time Physical Activity Intensity and All-Cause and Cause-Specific Mortality: A Prospective Cohort of US Adults. Circulation. 2022 Aug 16;146(7):523-34. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.121.058162. [CROSSREF]

27. Sanchis-Gomar F, Lavie CJ, Marín J, Perez-Quilis C, Eijsvogels TMH, O’Keefe JH, et al. Exercise effects on cardiovascular disease: from basic aspects to clinical evidence. Cardiovasc Res. 2022 Jul 27;118(10):2253-66. doi: 10.1093/cvr/cvab272. [CROSSREF]

28. Chowdhury MA, Sholl HK, Sharrett MS, Haller ST, Cooper CC, Gupta R, et al. Exercise and Cardioprotection: A Natural Defense Against Lethal Myocardial Ischemia-Reperfusion Injury and Potential Guide to Cardiovascular Prophylaxis. J Cardiovasc Pharmacol Ther. 2019 Jan;24(1):18-30. doi: 10.1177/1074248418788575. [CROSSREF]

29. Gielen S, Laughlin MH, O’Conner C, Duncker DJ. Exercise training in patients with heart disease: review of beneficial effects and clinical recommendations. Prog Cardiovasc Dis. 2015 Jan-Feb;57(4):347-55. doi: 10.1016/j.pcad.2014.10.001. [CROSSREF]

30. Ekelund U, Steene-Johannessen J, Brown WJ, Fagerland MW, Owen N, Powell KE, et al; Lancet Physical Activity Series 2 Executive Committe; Lancet Sedentary Behaviour Working Group. Does physical activity attenuate, or even eliminate, the detrimental association of sitting time with mortality? A harmonised meta-analysis of data from more than 1 million men and women. Lancet. 2016 Sep 24;388(10051):1302-10. doi: 10.1016/S0140- 6736(16)30370-1. [CROSSREF] Erratum in: Lancet. 2016 Sep 24;388(10051):e6. doi: 10.1016/S0140-6736(16)31677-4. [CROSSREF]

31. Ekelund U, Tarp J, Steene-Johannessen J, Hansen BH, Jefferis B, Fagerland MW, et al. Dose-response associations between accelerometry measured physical activity and sedentary time and all cause mortality: systematic review and harmonised meta-analysis. BMJ. 2019 Aug 21;366:l4570. doi: 10.1136/bmj.l4570. [CROSSREF]

32. Wahid A, Manek N, Nichols M, Kelly P, Foster C, Webster P, et al. Quantifying the Association Between Physical Activity and Cardiovascular Disease and Diabetes: A Systematic Review and Meta-Analysis. J Am Heart Assoc. 2016 Sep 14;5(9):e002495. doi: 10.1161/JAHA.115.002495. [CROSSREF]

33. Kivimäki M, Singh-Manoux A, Pentti J, Sabia S, Nyberg ST, Alfredsson L, et al; IPD-Work consortium. Physical inactivity, cardiometabolic disease, and risk of dementia: an individual-participant meta-analysis. BMJ. 2019 Apr 17;365:l1495. doi: 10.1136/bmj.l1495. [CROSSREF]

34. Momma H, Kawakami R, Honda T, Sawada SS. Muscle-strengthening activities are associated with lower risk and mortality in major non-communicable diseases: a systematic review and meta-analysis of cohort studies. Br J Sports Med. 2022 Jul;56(13):755-63. doi: 10.1136/bjsports-2021-105061. [CROSSREF]

35. Coleman CJ, McDonough DJ, Pope ZC, Pope CA. Dose-response association of aerobic and muscle-strengthening physical activity with mortality: a national cohort study of 416 420 US adults. Br J Sports Med. 2022 Aug 11:bjsports-2022-105519. doi: 10.1136/bjsports-2022-105519. [CROSSREF]

36. Zhao M, Veeranki SP, Magnussen CG, Xi B. Recommended physical activity and all cause and cause specific mortality in US adults: prospective cohort study. BMJ. 2020; BMJ. 2020 Jul 1;370:m2031. doi: 10.1136/bmj.m2031. [CROSSREF]

37. Dunstan DW, Dogra S, Carter SE, Owen N. Sit less and move more for cardiovascular health: emerging insights and opportunities. Nat Rev Cardiol. 2021 Sep;18(9):637-48. doi: 10.1038/s41569-021-00547-y. [CROSSREF]

38. Balady GJ, Williams MA, Ades PA, Bittner V, Comoss P, Foody JM, et al.; American Heart Association Exercise, Cardiac Rehabilitation, and Prevention Committee, the Council on Clinical Cardiology; American Heart Association Council on Cardiovascular Nursing; American Heart Association Council on Epidemiology and Prevention; American Heart Association Council on Nutrition, Physical Activity, and Metabolism; American Association of Cardiovascular and Pulmonary Rehabilitation. Core components of cardiac rehabilitation/secondary prevention programs: 2007 update: a scientific statement from the American Heart Association Exercise, Cardiac Rehabilitation, and Prevention Committee, the Council on Clinical Cardiology; the Councils on Cardiovascular Nursing, Epidemiology and Prevention, and Nutrition, Physical Activity, and Metabolism; and the American Association of Cardiovascular and Pulmonary Rehabilitation. Circulation. 2007 May 22;115(20):2675-82. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.106.180945. [CROSSREF]

39. Piepoli MF, Corrà U, Adamopoulos S, Benzer W, Bjarnason-Wehrens B, Cupples M, et al. Secondary prevention in the clinical management of patients with cardiovascular diseases. Core components, standards and outcome measures for referral and delivery: a policy statement from the cardiac rehabilitation section of the European Association for Cardiovascular Prevention & Rehabilitation. Endorsed by the Committee for Practice Guidelines of the European Society of Cardiology. Eur J Prev Cardiol. 2014 Jun;21(6):664-81. doi: 10.1177/2047487312449597. [CROSSREF]

40. Eijsvogels TMH, Maessen MFH, Bakker EA, Meindersma EP, van Gorp N, Pijnenburg N, et al. Association of Cardiac Rehabilitation With All-Cause Mortality Among Patients With Cardiovascular Disease in the Netherlands. JAMA Netw Open. 2020 Jul 1;3(7):e2011686. doi: 10.1001/jamanetworkopen.2020.11686. [CROSSREF]

41. Dibben G, Faulkner J, Oldridge N, Rees K, Thompson DR, Zwisler AD, et al. Exercise-based cardiac rehabilitation for coronary heart disease. Cochrane Database Syst Rev. 2021 Nov 6;11(11):CD001800. doi: 10.1002/14651858.CD001800.pub4. [CROSSREF]

42. Hansen D, Abreu A, Ambrosetti M, Cornelissen V, Gevaert A, Kemps H, et al. Exercise intensity assessment and prescription in cardiovascular rehabilitation and beyond: why and how: a position statement from the Secondary Prevention and Rehabilitation Section of the European Association of Preventive Cardiology. Eur J Prev Cardiol. 2022 Feb 19;29(1):230-45. doi: 10.1093/ eurjpc/zwab007. [CROSSREF] Erratum in: Eur J Prev Cardiol. 2024 Sep 20;31(13):e102. doi: 10.1093/eurjpc/zwad397. [CROSSREF]

43. Pelliccia A, Sharma S, Gati S, Bäck M, Börjesson M, Caselli S, et al; ESC Scientific Document Group. 2020 ESC Guidelines on sports cardiology and exercise in patients with cardiovascular disease. Eur Heart J. 2021 Jan 1;42(1):17-96. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa605. [CROSSREF] Erratum in: Eur Heart J. 2021 Feb 1;42(5):548-9. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa835. [CROSSREF]

44. Piotrowicz R, Wolszakiewicz J. Cardiac rehabilitation following myocardial infarction. Cardiol J. 2008;15(5):481-7.

45. Tousoulis D, Oikonomou E, Economou EK, Crea F, Kaski JC. Inflammatory cytokines in atherosclerosis: current therapeutic approaches. Eur Heart J. 2016 Jun 7;37(22):1723-32. doi: 10.1093/eurheartj/ehv759. [CROSSREF]

46. Kulik A. Secondary prevention after coronary artery bypass graft surgery: a primer. Curr Opin Cardiol. 2016 Nov;31(6):635-43. doi: 10.1097/HCO.0000000000000331. [CROSSREF]

47. Dennis C. Rehabilitation of patients with coronary artery disease. In: Braunwald E, editor. Heart disease. Philadelphia: W.B. Saunders Company; 1997. p. 1392-401.

48. Thompson PD. Exercise based, comprehensive cardiac rehabilitation. In: Mann D, Zipes DP, Libby P, Bonow RO, eds. Heart Disease. Saunders Elsevier; 2015:1015-20.

49. Isath A, Koziol KJ, Martinez MW, Garber CE, Martinez MN, Emery MS, et al. Exercise and cardiovascular health: A state-of-the-art review. Prog Cardiovasc Dis. 2023 Jul-Aug;79:44-52. doi: 10.1016/j.pcad.2023.04.008. [CROSSREF]

50. Nunan D. Doctors should be able to prescribe exercise like a drug. BMJ. 2016 May 5;353:i2468. doi: 10.1136/bmj.i2468. [CROSSREF]

51. Margolis SA. Editorial: Exercise is medicine - Moving an idea into action. Aust J Gen Pract. 2020 Apr;49(4):165. doi: 10.31128/AJGP-04-20-1234e. [CROSSREF]

52. McDonald CD, Burch GE, Walsh JJ. Prolonged bed rest in the treatment of idiopathic cardiomyopathy. Am J Med. 1972 Jan;52(1):41-50. doi: 10.1016/0002- 9343(72)90006-x. [CROSSREF]

53. Dubach P, Myers J, Dziekan G, Goebbels U, Reinhart W, Muller P, et al. Effect of high intensity exercise training on central hemodynamic responses to exercise in men with reduced left ventricular function. J Am Coll Cardiol. 1997 Jun;29(7):1591-8. doi: 10.1016/s0735-1097(97)82540-5. [CROSSREF]

54. Adamopoulos S, Parissis J, Kroupis C, Georgiadis M, Karatzas D, Karavolias G, et al. Physical training reduces peripheral markers of inflammation in patients with chronic heart failure. Eur Heart J. 2001 May;22(9):791-7. doi: 10.1053/euhj.2000.2285. [CROSSREF]

55. Mann DL. Management of patients with heart failure with reduced ejection fraction. In: Mann DL, Zipes DP, Libby P, Bonow E, editors. Heart Disease. Philadelphia: Saunders Elsevier; 2015. p. 512-41.

56. Keteyian SJ, Piña IL, Hibner BA, Fleg JL. Clinical role of exercise training in the management of patients with chronic heart failure. J Cardiopulm Rehabil Prev. 2010 Mar-Apr;30(2):67-76. doi: 10.1097/HCR.0b013e3181d0c1c1. [CROSSREF]

57. Wisløff U, Støylen A, Loennechen JP, Bruvold M, Rognmo Ø, Haram PM, et al. Superior cardiovascular effect of aerobic interval training versus moderate continuous training in heart failure patients: a randomized study. Circulation. 2007 Jun 19;115(24):3086-94. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.106.675041. [CROSSREF]

58. Gielen S, Adams V, Möbius-Winkler S, Linke A, Erbs S, Yu J, et al. Anti-inflammatory effects of exercise training in the skeletal muscle of patients with chronic heart failure. J Am Coll Cardiol. 2003 Sep 3;42(5):861-8. doi: 10.1016/s0735-1097(03)00848-9. [CROSSREF]

59. Shantsila E, Wrigley BJ, Blann AD, Gill PS, Lip GY. A contemporary view on endothelial function in heart failure. Eur J Heart Fail. 2012 Aug;14(8):873-81. doi: 10.1093/eurjhf/hfs066. [CROSSREF]

60. Patterson R, McNamara E, Tainio M, de Sá TH, Smith AD, Sharp SJ, et al. Sedentary behaviour and risk of all-cause, cardiovascular and cancer mortality, and incident type 2 diabetes: a systematic review and dose response meta-analysis. Eur J Epidemiol. 2018 Sep;33(9):811-29. doi: 10.1007/s10654-018-0380-1. [CROSSREF]

LITERATURA

1. McDonagh TA, Metra M, Adamo M, Gardner RS, Baumbach A, Böhm M, et al; ESC Scientific Document Group. 2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure. Eur Heart J. 2021 Sep 21;42(36):3599-726. doi: 10.1093/eurheartj/ehab368. [CROSSREF] Erratum in: Eur Heart J. 2021 Dec 21;42(48):4901. doi: 10.1093/eurheartj/ehab670. [CROSSREF]

2. Savarese G, Becher PM, Lund LH, Seferovic P, Rosano GMC, Coats AJS. Global burden of heart failure: a comprehensive and updated review of epidemiology. Cardiovasc Res. 2023 Jan 18;118(17):3272-87. doi: 10.1093/cvr/cvac013. [CROSSREF] Erratum in: Cardiovasc Res. 2023 Jun 13;119(6):1453. doi: 10.1093/ cvr/cvad026. [CROSSREF]

3. Seferović PM, Vardas P, Jankowska EA, Maggioni AP, Timmis A, Milinković I, et al; National Heart Failure Societies of the ESC member countries (see Appendix). The Heart Failure Association Atlas: Heart Failure Epidemiology and Management Statistics 2019. Eur J Heart Fail. 2021 Jun;23(6):906-14. doi: 10.1002/ejhf.2143. [CROSSREF]

4. Conrad N, Judge A, Tran J, Mohseni H, Hedgecott D, Crespillo AP, et al. Temporal trends and patterns in heart failure incidence: a population-based study of 4 million individuals. Lancet. 2018 Feb 10;391(10120):572-80. doi: 10.1016/S0140-6736(17)32520-5. [CROSSREF]

5. Dunlay SM, Roger VL. Understanding the epidemic of heart failure: past, present, and future. Curr Heart Fail Rep. 2014 Dec;11(4):404-15. doi: 10.1007/s11897-014-0220-x. [CROSSREF]

6. van Riet EE, Hoes AW, Wagenaar KP, Limburg A, Landman MA, Rutten FH. Epidemiology of heart failure: the prevalence of heart failure and ventricular dysfunction in older adults over time. A systematic review. Eur J Heart Fail. 2016 Mar;18(3):242-52. doi: 10.1002/ejhf.483. [CROSSREF]

7. Di Palo KE, Barone NJ. Hypertension and Heart Failure: Prevention, Targets, and Treatment. Heart Fail Clin. 2020 Jan;16(1):99-106. doi: 10.1016/j.hfc.2019.09.001. [CROSSREF]

8. Kim IC. Atrial Fibrillation and Heart Failure with Preserved Ejection Fraction: Two Chronic Troublemakers. Heart Fail Clin. 2021 Jul;17(3):377-86. doi: 10.1016/j.hfc.2021.03.001. [CROSSREF]

9. Farmakis D, Filippatos G. Acute heart failure: Epidemiology, classification, and pathophysiology. In: Tubaro M, Vranckx P, Bonnefoy E, Price S, Vrints C, editors. The ESC Textbook of Intensive and Acute Cardiovascular Care. 3rd ed. Oxford, UK: Oxford University Press; 2021. p. 603-16.

10. Pellicori P, Cleland JGF, Clark AL. Chronic Obstructive Pulmonary Disease and Heart Failure: A Breathless Conspiracy. Heart Fail Clin. 2020 Jan;16(1):33-44. doi: 10.1016/j.hfc.2019.08.003. [CROSSREF]

11. Lund LH, Claggett B, Liu J, Lam CS, Jhund PS, Rosano GM, et al. Heart failure with mid-range ejection fraction in CHARM: characteristics, outcomes and effect of candesartan across the entire ejection fraction spectrum. Eur J Heart Fail. 2018 Aug;20(8):1230-9. doi: 10.1002/ejhf.1149. [CROSSREF]

12. Abdul-Rahim AH, Shen L, Rush CJ, Jhund PS, Lees KR, McMurray JJV; VICCTA-Heart Failure Collaborators. Effect of digoxin in patients with heart failure and mid-range (borderline) left ventricular ejection fraction. Eur J Heart Fail. 2018 Jul;20(7):1139-45. doi: 10.1002/ejhf.1160. [CROSSREF]

13. Solomon SD, McMurray JJV, Anand IS, Ge J, Lam CSP, Maggioni AP, et al; PARAGON-HF Investigators and Committees. Angiotensin-Neprilysin Inhibition in Heart Failure with Preserved Ejection Fraction. N Engl J Med 2019 Oct 24;381(17):1609-20. doi: 10.1056/NEJMoa1908655. [CROSSREF]

14. Authors/Task Force Members:; McDonagh TA, Metra M, Adamo M, Gardner RS, Baumbach A, Böhm M, et al; ESC Scientific Document Group. 2023 Focused Update of the 2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure: Developed by the task force for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure of the European Society of Cardiology (ESC) With the special contribution of the Heart Failure Association (HFA) of the ESC. Eur J Heart Fail. 2024 Jan;26(1):5-17. doi: 10.1002/ejhf.3024. [CROSSREF]

15. Rusinaru D, Houpe D, Szymanski C, Lévy F, Maréchaux S, Tribouilloy C. Coronary artery disease and 10-year outcome after hospital admission for heart failure with preserved and with reduced ejection fraction. Eur J Heart Fail. 2014 Sep;16(9):967-76. doi: 10.1002/ejhf.142. [CROSSREF]

16. Corrà U, Piepoli MF, Adamopoulos S, Agostoni P, Coats AJ, Conraads V, et al. Cardiopulmonary exercise testing in systolic heart failure in 2014: the evolving prognostic role: a position paper from the committee on exercise physiology and training of the heart failure association of the ESC. Eur J Heart Fail. 2014 Sep;16(9):929-41. doi: 10.1002/ejhf.156. [CROSSREF]

17. Pedersen BK, Saltin B. Exercise as medicine - evidence for prescribing exercise as therapy in 26 different chronic diseases. Scand J Med Sci Sports. 2015 Dec;25 Suppl 3:1-72. doi: 10.1111/sms.12581. [CROSSREF]

18. Booth FW, Gordon SE, Carlson CJ, Hamilton MT. Waging war on modern chronic diseases: primary prevention through exercise biology. J Appl Physiol (1985). 2000 Feb;88(2):774-87. doi: 10.1152/jappl.2000.88.2.774. [CROSSREF]

19. Sallis RE. Exercise is medicine and physicians need to prescribe it! Br J Sports Med. 2009 Jan;43(1):3-4. doi: 10.1136/bjsm.2008.054825. [CROSSREF]

20. Hansford HJ, Wewege MA, Cashin AG, Hagstrom AD, Clifford BK, McAuley JH, et al. If exercise is medicine, why don’t we know the dose? An overview of systematic reviews assessing reporting quality of exercise interventions in health and disease. Br J Sports Med. 2022 Jun;56(12):692-700. doi: 10.1136/bjsports-2021-104977. [CROSSREF]

21. Li J, Qiu H, Li J. Exercise is medicine. Front Aging Neurosci. 2023 Jan 30;15:1129221. doi: 10.3389/fnagi.2023.1129221. [CROSSREF]

22. Guyton A, Hall J. Medicinska fiziologija. 13. izdanje. Beograd: Data Status; 2019. 1140 p.

23. Wilmore JH, Costill DL, Kenney WL. Physiology of sport and exercise. 4th ed. Human Kinetiks; 2008.

24. Bull FC, Al-Ansari SS, Biddle S, Borodulin K, Buman MP, Cardon G, et al. World Health Organization 2020 guidelines on physical activity and sedentary behaviour. Br J Sports Med. 2020 Dec;54(24):1451-62. doi: 10.1136/bjsports-2020-102955. [CROSSREF]

25. Visseren FLJ, Mach F, Smulders YM, Carballo D, Koskinas KC, Bäck M, et al; ESC National Cardiac Societies; ESC Scientific Document Group. 2021 ESC Guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice. Eur Heart J. 2021 Sep 7;42(34):3227-337. doi: 10.1093/eurheartj/ehab484. Erratum in: Eur Heart J. 2022 Nov 7;43(42):4468. doi: 10.1093/eurheartj/ehac458. [CROSSREF]

26. Lee DH, Rezende LFM, Joh HK, Keum N, Ferrari G, Rey-Lopez JP, et al. LongTerm Leisure-Time Physical Activity Intensity and All-Cause and Cause-Specific Mortality: A Prospective Cohort of US Adults. Circulation. 2022 Aug 16;146(7):523-34. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.121.058162. [CROSSREF]

27. Sanchis-Gomar F, Lavie CJ, Marín J, Perez-Quilis C, Eijsvogels TMH, O’Keefe JH, et al. Exercise effects on cardiovascular disease: from basic aspects to clinical evidence. Cardiovasc Res. 2022 Jul 27;118(10):2253-66. doi: 10.1093/cvr/cvab272. [CROSSREF]

28. Chowdhury MA, Sholl HK, Sharrett MS, Haller ST, Cooper CC, Gupta R, et al. Exercise and Cardioprotection: A Natural Defense Against Lethal Myocardial Ischemia-Reperfusion Injury and Potential Guide to Cardiovascular Prophylaxis. J Cardiovasc Pharmacol Ther. 2019 Jan;24(1):18-30. doi: 10.1177/1074248418788575. [CROSSREF]

29. Gielen S, Laughlin MH, O’Conner C, Duncker DJ. Exercise training in patients with heart disease: review of beneficial effects and clinical recommendations. Prog Cardiovasc Dis. 2015 Jan-Feb;57(4):347-55. doi: 10.1016/j.pcad.2014.10.001. [CROSSREF]

30. Ekelund U, Steene-Johannessen J, Brown WJ, Fagerland MW, Owen N, Powell KE, et al; Lancet Physical Activity Series 2 Executive Committe; Lancet Sedentary Behaviour Working Group. Does physical activity attenuate, or even eliminate, the detrimental association of sitting time with mortality? A harmonised meta-analysis of data from more than 1 million men and women. Lancet. 2016 Sep 24;388(10051):1302-10. doi: 10.1016/S0140- 6736(16)30370-1. [CROSSREF] Erratum in: Lancet. 2016 Sep 24;388(10051):e6. doi: 10.1016/S0140-6736(16)31677-4. [CROSSREF]

31. Ekelund U, Tarp J, Steene-Johannessen J, Hansen BH, Jefferis B, Fagerland MW, et al. Dose-response associations between accelerometry measured physical activity and sedentary time and all cause mortality: systematic review and harmonised meta-analysis. BMJ. 2019 Aug 21;366:l4570. doi: 10.1136/bmj.l4570. [CROSSREF]

32. Wahid A, Manek N, Nichols M, Kelly P, Foster C, Webster P, et al. Quantifying the Association Between Physical Activity and Cardiovascular Disease and Diabetes: A Systematic Review and Meta-Analysis. J Am Heart Assoc. 2016 Sep 14;5(9):e002495. doi: 10.1161/JAHA.115.002495. [CROSSREF]

33. Kivimäki M, Singh-Manoux A, Pentti J, Sabia S, Nyberg ST, Alfredsson L, et al; IPD-Work consortium. Physical inactivity, cardiometabolic disease, and risk of dementia: an individual-participant meta-analysis. BMJ. 2019 Apr 17;365:l1495. doi: 10.1136/bmj.l1495. [CROSSREF]

34. Momma H, Kawakami R, Honda T, Sawada SS. Muscle-strengthening activities are associated with lower risk and mortality in major non-communicable diseases: a systematic review and meta-analysis of cohort studies. Br J Sports Med. 2022 Jul;56(13):755-63. doi: 10.1136/bjsports-2021-105061. [CROSSREF]

35. Coleman CJ, McDonough DJ, Pope ZC, Pope CA. Dose-response association of aerobic and muscle-strengthening physical activity with mortality: a national cohort study of 416 420 US adults. Br J Sports Med. 2022 Aug 11:bjsports-2022-105519. doi: 10.1136/bjsports-2022-105519. [CROSSREF]

36. Zhao M, Veeranki SP, Magnussen CG, Xi B. Recommended physical activity and all cause and cause specific mortality in US adults: prospective cohort study. BMJ. 2020; BMJ. 2020 Jul 1;370:m2031. doi: 10.1136/bmj.m2031. [CROSSREF]

37. Dunstan DW, Dogra S, Carter SE, Owen N. Sit less and move more for cardiovascular health: emerging insights and opportunities. Nat Rev Cardiol. 2021 Sep;18(9):637-48. doi: 10.1038/s41569-021-00547-y. [CROSSREF]

38. Balady GJ, Williams MA, Ades PA, Bittner V, Comoss P, Foody JM, et al.; American Heart Association Exercise, Cardiac Rehabilitation, and Prevention Committee, the Council on Clinical Cardiology; American Heart Association Council on Cardiovascular Nursing; American Heart Association Council on Epidemiology and Prevention; American Heart Association Council on Nutrition, Physical Activity, and Metabolism; American Association of Cardiovascular and Pulmonary Rehabilitation. Core components of cardiac rehabilitation/secondary prevention programs: 2007 update: a scientific statement from the American Heart Association Exercise, Cardiac Rehabilitation, and Prevention Committee, the Council on Clinical Cardiology; the Councils on Cardiovascular Nursing, Epidemiology and Prevention, and Nutrition, Physical Activity, and Metabolism; and the American Association of Cardiovascular and Pulmonary Rehabilitation. Circulation. 2007 May 22;115(20):2675-82. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.106.180945. [CROSSREF]

39. Piepoli MF, Corrà U, Adamopoulos S, Benzer W, Bjarnason-Wehrens B, Cupples M, et al. Secondary prevention in the clinical management of patients with cardiovascular diseases. Core components, standards and outcome measures for referral and delivery: a policy statement from the cardiac rehabilitation section of the European Association for Cardiovascular Prevention & Rehabilitation. Endorsed by the Committee for Practice Guidelines of the European Society of Cardiology. Eur J Prev Cardiol. 2014 Jun;21(6):664-81. doi: 10.1177/2047487312449597. [CROSSREF]

40. Eijsvogels TMH, Maessen MFH, Bakker EA, Meindersma EP, van Gorp N, Pijnenburg N, et al. Association of Cardiac Rehabilitation With All-Cause Mortality Among Patients With Cardiovascular Disease in the Netherlands. JAMA Netw Open. 2020 Jul 1;3(7):e2011686. doi: 10.1001/jamanetworkopen.2020.11686. [CROSSREF]

41. Dibben G, Faulkner J, Oldridge N, Rees K, Thompson DR, Zwisler AD, et al. Exercise-based cardiac rehabilitation for coronary heart disease. Cochrane Database Syst Rev. 2021 Nov 6;11(11):CD001800. doi: 10.1002/14651858.CD001800.pub4. [CROSSREF]

42. Hansen D, Abreu A, Ambrosetti M, Cornelissen V, Gevaert A, Kemps H, et al. Exercise intensity assessment and prescription in cardiovascular rehabilitation and beyond: why and how: a position statement from the Secondary Prevention and Rehabilitation Section of the European Association of Preventive Cardiology. Eur J Prev Cardiol. 2022 Feb 19;29(1):230-45. doi: 10.1093/ eurjpc/zwab007. [CROSSREF] Erratum in: Eur J Prev Cardiol. 2024 Sep 20;31(13):e102. doi: 10.1093/eurjpc/zwad397. [CROSSREF]

43. Pelliccia A, Sharma S, Gati S, Bäck M, Börjesson M, Caselli S, et al; ESC Scientific Document Group. 2020 ESC Guidelines on sports cardiology and exercise in patients with cardiovascular disease. Eur Heart J. 2021 Jan 1;42(1):17-96. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa605. [CROSSREF] Erratum in: Eur Heart J. 2021 Feb 1;42(5):548-9. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa835. [CROSSREF]

44. Piotrowicz R, Wolszakiewicz J. Cardiac rehabilitation following myocardial infarction. Cardiol J. 2008;15(5):481-7.

45. Tousoulis D, Oikonomou E, Economou EK, Crea F, Kaski JC. Inflammatory cytokines in atherosclerosis: current therapeutic approaches. Eur Heart J. 2016 Jun 7;37(22):1723-32. doi: 10.1093/eurheartj/ehv759. [CROSSREF]

46. Kulik A. Secondary prevention after coronary artery bypass graft surgery: a primer. Curr Opin Cardiol. 2016 Nov;31(6):635-43. doi: 10.1097/HCO.0000000000000331. [CROSSREF]

47. Dennis C. Rehabilitation of patients with coronary artery disease. In: Braunwald E, editor. Heart disease. Philadelphia: W.B. Saunders Company; 1997. p. 1392-401.

48. Thompson PD. Exercise based, comprehensive cardiac rehabilitation. In: Mann D, Zipes DP, Libby P, Bonow RO, eds. Heart Disease. Saunders Elsevier; 2015:1015-20.

49. Isath A, Koziol KJ, Martinez MW, Garber CE, Martinez MN, Emery MS, et al. Exercise and cardiovascular health: A state-of-the-art review. Prog Cardiovasc Dis. 2023 Jul-Aug;79:44-52. doi: 10.1016/j.pcad.2023.04.008. [CROSSREF]

50. Nunan D. Doctors should be able to prescribe exercise like a drug. BMJ. 2016 May 5;353:i2468. doi: 10.1136/bmj.i2468. [CROSSREF]

51. Margolis SA. Editorial: Exercise is medicine - Moving an idea into action. Aust J Gen Pract. 2020 Apr;49(4):165. doi: 10.31128/AJGP-04-20-1234e. [CROSSREF]

52. McDonald CD, Burch GE, Walsh JJ. Prolonged bed rest in the treatment of idiopathic cardiomyopathy. Am J Med. 1972 Jan;52(1):41-50. doi: 10.1016/0002- 9343(72)90006-x. [CROSSREF]

53. Dubach P, Myers J, Dziekan G, Goebbels U, Reinhart W, Muller P, et al. Effect of high intensity exercise training on central hemodynamic responses to exercise in men with reduced left ventricular function. J Am Coll Cardiol. 1997 Jun;29(7):1591-8. doi: 10.1016/s0735-1097(97)82540-5. [CROSSREF]

54. Adamopoulos S, Parissis J, Kroupis C, Georgiadis M, Karatzas D, Karavolias G, et al. Physical training reduces peripheral markers of inflammation in patients with chronic heart failure. Eur Heart J. 2001 May;22(9):791-7. doi: 10.1053/euhj.2000.2285. [CROSSREF]

55. Mann DL. Management of patients with heart failure with reduced ejection fraction. In: Mann DL, Zipes DP, Libby P, Bonow E, editors. Heart Disease. Philadelphia: Saunders Elsevier; 2015. p. 512-41.

56. Keteyian SJ, Piña IL, Hibner BA, Fleg JL. Clinical role of exercise training in the management of patients with chronic heart failure. J Cardiopulm Rehabil Prev. 2010 Mar-Apr;30(2):67-76. doi: 10.1097/HCR.0b013e3181d0c1c1. [CROSSREF]

57. Wisløff U, Støylen A, Loennechen JP, Bruvold M, Rognmo Ø, Haram PM, et al. Superior cardiovascular effect of aerobic interval training versus moderate continuous training in heart failure patients: a randomized study. Circulation. 2007 Jun 19;115(24):3086-94. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.106.675041. [CROSSREF]

58. Gielen S, Adams V, Möbius-Winkler S, Linke A, Erbs S, Yu J, et al. Anti-inflammatory effects of exercise training in the skeletal muscle of patients with chronic heart failure. J Am Coll Cardiol. 2003 Sep 3;42(5):861-8. doi: 10.1016/s0735-1097(03)00848-9. [CROSSREF]

59. Shantsila E, Wrigley BJ, Blann AD, Gill PS, Lip GY. A contemporary view on endothelial function in heart failure. Eur J Heart Fail. 2012 Aug;14(8):873-81. doi: 10.1093/eurjhf/hfs066. [CROSSREF]

60. Patterson R, McNamara E, Tainio M, de Sá TH, Smith AD, Sharp SJ, et al. Sedentary behaviour and risk of all-cause, cardiovascular and cancer mortality, and incident type 2 diabetes: a systematic review and dose response meta-analysis. Eur J Epidemiol. 2018 Sep;33(9):811-29. doi: 10.1007/s10654-018-0380-1. [CROSSREF]

1. McDonagh TA, Metra M, Adamo M, Gardner RS, Baumbach A, Böhm M, et al; ESC Scientific Document Group. 2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure. Eur Heart J. 2021 Sep 21;42(36):3599-726. doi: 10.1093/eurheartj/ehab368. [CROSSREF] Erratum in: Eur Heart J. 2021 Dec 21;42(48):4901. doi: 10.1093/eurheartj/ehab670. [CROSSREF]

2. Savarese G, Becher PM, Lund LH, Seferovic P, Rosano GMC, Coats AJS. Global burden of heart failure: a comprehensive and updated review of epidemiology. Cardiovasc Res. 2023 Jan 18;118(17):3272-87. doi: 10.1093/cvr/cvac013. [CROSSREF] Erratum in: Cardiovasc Res. 2023 Jun 13;119(6):1453. doi: 10.1093/ cvr/cvad026. [CROSSREF]

3. Seferović PM, Vardas P, Jankowska EA, Maggioni AP, Timmis A, Milinković I, et al; National Heart Failure Societies of the ESC member countries (see Appendix). The Heart Failure Association Atlas: Heart Failure Epidemiology and Management Statistics 2019. Eur J Heart Fail. 2021 Jun;23(6):906-14. doi: 10.1002/ejhf.2143. [CROSSREF]

4. Conrad N, Judge A, Tran J, Mohseni H, Hedgecott D, Crespillo AP, et al. Temporal trends and patterns in heart failure incidence: a population-based study of 4 million individuals. Lancet. 2018 Feb 10;391(10120):572-80. doi: 10.1016/S0140-6736(17)32520-5. [CROSSREF]

5. Dunlay SM, Roger VL. Understanding the epidemic of heart failure: past, present, and future. Curr Heart Fail Rep. 2014 Dec;11(4):404-15. doi: 10.1007/s11897-014-0220-x. [CROSSREF]

6. van Riet EE, Hoes AW, Wagenaar KP, Limburg A, Landman MA, Rutten FH. Epidemiology of heart failure: the prevalence of heart failure and ventricular dysfunction in older adults over time. A systematic review. Eur J Heart Fail. 2016 Mar;18(3):242-52. doi: 10.1002/ejhf.483. [CROSSREF]

7. Di Palo KE, Barone NJ. Hypertension and Heart Failure: Prevention, Targets, and Treatment. Heart Fail Clin. 2020 Jan;16(1):99-106. doi: 10.1016/j.hfc.2019.09.001. [CROSSREF]

8. Kim IC. Atrial Fibrillation and Heart Failure with Preserved Ejection Fraction: Two Chronic Troublemakers. Heart Fail Clin. 2021 Jul;17(3):377-86. doi: 10.1016/j.hfc.2021.03.001. [CROSSREF]

9. Farmakis D, Filippatos G. Acute heart failure: Epidemiology, classification, and pathophysiology. In: Tubaro M, Vranckx P, Bonnefoy E, Price S, Vrints C, editors. The ESC Textbook of Intensive and Acute Cardiovascular Care. 3rd ed. Oxford, UK: Oxford University Press; 2021. p. 603-16.

10. Pellicori P, Cleland JGF, Clark AL. Chronic Obstructive Pulmonary Disease and Heart Failure: A Breathless Conspiracy. Heart Fail Clin. 2020 Jan;16(1):33-44. doi: 10.1016/j.hfc.2019.08.003. [CROSSREF]

11. Lund LH, Claggett B, Liu J, Lam CS, Jhund PS, Rosano GM, et al. Heart failure with mid-range ejection fraction in CHARM: characteristics, outcomes and effect of candesartan across the entire ejection fraction spectrum. Eur J Heart Fail. 2018 Aug;20(8):1230-9. doi: 10.1002/ejhf.1149. [CROSSREF]

12. Abdul-Rahim AH, Shen L, Rush CJ, Jhund PS, Lees KR, McMurray JJV; VICCTA-Heart Failure Collaborators. Effect of digoxin in patients with heart failure and mid-range (borderline) left ventricular ejection fraction. Eur J Heart Fail. 2018 Jul;20(7):1139-45. doi: 10.1002/ejhf.1160. [CROSSREF]

13. Solomon SD, McMurray JJV, Anand IS, Ge J, Lam CSP, Maggioni AP, et al; PARAGON-HF Investigators and Committees. Angiotensin-Neprilysin Inhibition in Heart Failure with Preserved Ejection Fraction. N Engl J Med 2019 Oct 24;381(17):1609-20. doi: 10.1056/NEJMoa1908655. [CROSSREF]

14. Authors/Task Force Members:; McDonagh TA, Metra M, Adamo M, Gardner RS, Baumbach A, Böhm M, et al; ESC Scientific Document Group. 2023 Focused Update of the 2021 ESC Guidelines for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure: Developed by the task force for the diagnosis and treatment of acute and chronic heart failure of the European Society of Cardiology (ESC) With the special contribution of the Heart Failure Association (HFA) of the ESC. Eur J Heart Fail. 2024 Jan;26(1):5-17. doi: 10.1002/ejhf.3024. [CROSSREF]

15. Rusinaru D, Houpe D, Szymanski C, Lévy F, Maréchaux S, Tribouilloy C. Coronary artery disease and 10-year outcome after hospital admission for heart failure with preserved and with reduced ejection fraction. Eur J Heart Fail. 2014 Sep;16(9):967-76. doi: 10.1002/ejhf.142. [CROSSREF]

16. Corrà U, Piepoli MF, Adamopoulos S, Agostoni P, Coats AJ, Conraads V, et al. Cardiopulmonary exercise testing in systolic heart failure in 2014: the evolving prognostic role: a position paper from the committee on exercise physiology and training of the heart failure association of the ESC. Eur J Heart Fail. 2014 Sep;16(9):929-41. doi: 10.1002/ejhf.156. [CROSSREF]

17. Pedersen BK, Saltin B. Exercise as medicine - evidence for prescribing exercise as therapy in 26 different chronic diseases. Scand J Med Sci Sports. 2015 Dec;25 Suppl 3:1-72. doi: 10.1111/sms.12581. [CROSSREF]

18. Booth FW, Gordon SE, Carlson CJ, Hamilton MT. Waging war on modern chronic diseases: primary prevention through exercise biology. J Appl Physiol (1985). 2000 Feb;88(2):774-87. doi: 10.1152/jappl.2000.88.2.774. [CROSSREF]

19. Sallis RE. Exercise is medicine and physicians need to prescribe it! Br J Sports Med. 2009 Jan;43(1):3-4. doi: 10.1136/bjsm.2008.054825. [CROSSREF]

20. Hansford HJ, Wewege MA, Cashin AG, Hagstrom AD, Clifford BK, McAuley JH, et al. If exercise is medicine, why don’t we know the dose? An overview of systematic reviews assessing reporting quality of exercise interventions in health and disease. Br J Sports Med. 2022 Jun;56(12):692-700. doi: 10.1136/bjsports-2021-104977. [CROSSREF]

21. Li J, Qiu H, Li J. Exercise is medicine. Front Aging Neurosci. 2023 Jan 30;15:1129221. doi: 10.3389/fnagi.2023.1129221. [CROSSREF]

22. Guyton A, Hall J. Medicinska fiziologija. 13. izdanje. Beograd: Data Status; 2019. 1140 p.

23. Wilmore JH, Costill DL, Kenney WL. Physiology of sport and exercise. 4th ed. Human Kinetiks; 2008.

24. Bull FC, Al-Ansari SS, Biddle S, Borodulin K, Buman MP, Cardon G, et al. World Health Organization 2020 guidelines on physical activity and sedentary behaviour. Br J Sports Med. 2020 Dec;54(24):1451-62. doi: 10.1136/bjsports-2020-102955. [CROSSREF]

25. Visseren FLJ, Mach F, Smulders YM, Carballo D, Koskinas KC, Bäck M, et al; ESC National Cardiac Societies; ESC Scientific Document Group. 2021 ESC Guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice. Eur Heart J. 2021 Sep 7;42(34):3227-337. doi: 10.1093/eurheartj/ehab484. Erratum in: Eur Heart J. 2022 Nov 7;43(42):4468. doi: 10.1093/eurheartj/ehac458. [CROSSREF]

26. Lee DH, Rezende LFM, Joh HK, Keum N, Ferrari G, Rey-Lopez JP, et al. LongTerm Leisure-Time Physical Activity Intensity and All-Cause and Cause-Specific Mortality: A Prospective Cohort of US Adults. Circulation. 2022 Aug 16;146(7):523-34. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.121.058162. [CROSSREF]

27. Sanchis-Gomar F, Lavie CJ, Marín J, Perez-Quilis C, Eijsvogels TMH, O’Keefe JH, et al. Exercise effects on cardiovascular disease: from basic aspects to clinical evidence. Cardiovasc Res. 2022 Jul 27;118(10):2253-66. doi: 10.1093/cvr/cvab272. [CROSSREF]

28. Chowdhury MA, Sholl HK, Sharrett MS, Haller ST, Cooper CC, Gupta R, et al. Exercise and Cardioprotection: A Natural Defense Against Lethal Myocardial Ischemia-Reperfusion Injury and Potential Guide to Cardiovascular Prophylaxis. J Cardiovasc Pharmacol Ther. 2019 Jan;24(1):18-30. doi: 10.1177/1074248418788575. [CROSSREF]

29. Gielen S, Laughlin MH, O’Conner C, Duncker DJ. Exercise training in patients with heart disease: review of beneficial effects and clinical recommendations. Prog Cardiovasc Dis. 2015 Jan-Feb;57(4):347-55. doi: 10.1016/j.pcad.2014.10.001. [CROSSREF]

30. Ekelund U, Steene-Johannessen J, Brown WJ, Fagerland MW, Owen N, Powell KE, et al; Lancet Physical Activity Series 2 Executive Committe; Lancet Sedentary Behaviour Working Group. Does physical activity attenuate, or even eliminate, the detrimental association of sitting time with mortality? A harmonised meta-analysis of data from more than 1 million men and women. Lancet. 2016 Sep 24;388(10051):1302-10. doi: 10.1016/S0140- 6736(16)30370-1. [CROSSREF] Erratum in: Lancet. 2016 Sep 24;388(10051):e6. doi: 10.1016/S0140-6736(16)31677-4. [CROSSREF]

31. Ekelund U, Tarp J, Steene-Johannessen J, Hansen BH, Jefferis B, Fagerland MW, et al. Dose-response associations between accelerometry measured physical activity and sedentary time and all cause mortality: systematic review and harmonised meta-analysis. BMJ. 2019 Aug 21;366:l4570. doi: 10.1136/bmj.l4570. [CROSSREF]

32. Wahid A, Manek N, Nichols M, Kelly P, Foster C, Webster P, et al. Quantifying the Association Between Physical Activity and Cardiovascular Disease and Diabetes: A Systematic Review and Meta-Analysis. J Am Heart Assoc. 2016 Sep 14;5(9):e002495. doi: 10.1161/JAHA.115.002495. [CROSSREF]

33. Kivimäki M, Singh-Manoux A, Pentti J, Sabia S, Nyberg ST, Alfredsson L, et al; IPD-Work consortium. Physical inactivity, cardiometabolic disease, and risk of dementia: an individual-participant meta-analysis. BMJ. 2019 Apr 17;365:l1495. doi: 10.1136/bmj.l1495. [CROSSREF]

34. Momma H, Kawakami R, Honda T, Sawada SS. Muscle-strengthening activities are associated with lower risk and mortality in major non-communicable diseases: a systematic review and meta-analysis of cohort studies. Br J Sports Med. 2022 Jul;56(13):755-63. doi: 10.1136/bjsports-2021-105061. [CROSSREF]

35. Coleman CJ, McDonough DJ, Pope ZC, Pope CA. Dose-response association of aerobic and muscle-strengthening physical activity with mortality: a national cohort study of 416 420 US adults. Br J Sports Med. 2022 Aug 11:bjsports-2022-105519. doi: 10.1136/bjsports-2022-105519. [CROSSREF]

36. Zhao M, Veeranki SP, Magnussen CG, Xi B. Recommended physical activity and all cause and cause specific mortality in US adults: prospective cohort study. BMJ. 2020; BMJ. 2020 Jul 1;370:m2031. doi: 10.1136/bmj.m2031. [CROSSREF]

37. Dunstan DW, Dogra S, Carter SE, Owen N. Sit less and move more for cardiovascular health: emerging insights and opportunities. Nat Rev Cardiol. 2021 Sep;18(9):637-48. doi: 10.1038/s41569-021-00547-y. [CROSSREF]

38. Balady GJ, Williams MA, Ades PA, Bittner V, Comoss P, Foody JM, et al.; American Heart Association Exercise, Cardiac Rehabilitation, and Prevention Committee, the Council on Clinical Cardiology; American Heart Association Council on Cardiovascular Nursing; American Heart Association Council on Epidemiology and Prevention; American Heart Association Council on Nutrition, Physical Activity, and Metabolism; American Association of Cardiovascular and Pulmonary Rehabilitation. Core components of cardiac rehabilitation/secondary prevention programs: 2007 update: a scientific statement from the American Heart Association Exercise, Cardiac Rehabilitation, and Prevention Committee, the Council on Clinical Cardiology; the Councils on Cardiovascular Nursing, Epidemiology and Prevention, and Nutrition, Physical Activity, and Metabolism; and the American Association of Cardiovascular and Pulmonary Rehabilitation. Circulation. 2007 May 22;115(20):2675-82. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.106.180945. [CROSSREF]

39. Piepoli MF, Corrà U, Adamopoulos S, Benzer W, Bjarnason-Wehrens B, Cupples M, et al. Secondary prevention in the clinical management of patients with cardiovascular diseases. Core components, standards and outcome measures for referral and delivery: a policy statement from the cardiac rehabilitation section of the European Association for Cardiovascular Prevention & Rehabilitation. Endorsed by the Committee for Practice Guidelines of the European Society of Cardiology. Eur J Prev Cardiol. 2014 Jun;21(6):664-81. doi: 10.1177/2047487312449597. [CROSSREF]

40. Eijsvogels TMH, Maessen MFH, Bakker EA, Meindersma EP, van Gorp N, Pijnenburg N, et al. Association of Cardiac Rehabilitation With All-Cause Mortality Among Patients With Cardiovascular Disease in the Netherlands. JAMA Netw Open. 2020 Jul 1;3(7):e2011686. doi: 10.1001/jamanetworkopen.2020.11686. [CROSSREF]

41. Dibben G, Faulkner J, Oldridge N, Rees K, Thompson DR, Zwisler AD, et al. Exercise-based cardiac rehabilitation for coronary heart disease. Cochrane Database Syst Rev. 2021 Nov 6;11(11):CD001800. doi: 10.1002/14651858.CD001800.pub4. [CROSSREF]

42. Hansen D, Abreu A, Ambrosetti M, Cornelissen V, Gevaert A, Kemps H, et al. Exercise intensity assessment and prescription in cardiovascular rehabilitation and beyond: why and how: a position statement from the Secondary Prevention and Rehabilitation Section of the European Association of Preventive Cardiology. Eur J Prev Cardiol. 2022 Feb 19;29(1):230-45. doi: 10.1093/ eurjpc/zwab007. [CROSSREF] Erratum in: Eur J Prev Cardiol. 2024 Sep 20;31(13):e102. doi: 10.1093/eurjpc/zwad397. [CROSSREF]

43. Pelliccia A, Sharma S, Gati S, Bäck M, Börjesson M, Caselli S, et al; ESC Scientific Document Group. 2020 ESC Guidelines on sports cardiology and exercise in patients with cardiovascular disease. Eur Heart J. 2021 Jan 1;42(1):17-96. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa605. [CROSSREF] Erratum in: Eur Heart J. 2021 Feb 1;42(5):548-9. doi: 10.1093/eurheartj/ehaa835. [CROSSREF]

44. Piotrowicz R, Wolszakiewicz J. Cardiac rehabilitation following myocardial infarction. Cardiol J. 2008;15(5):481-7.

45. Tousoulis D, Oikonomou E, Economou EK, Crea F, Kaski JC. Inflammatory cytokines in atherosclerosis: current therapeutic approaches. Eur Heart J. 2016 Jun 7;37(22):1723-32. doi: 10.1093/eurheartj/ehv759. [CROSSREF]

46. Kulik A. Secondary prevention after coronary artery bypass graft surgery: a primer. Curr Opin Cardiol. 2016 Nov;31(6):635-43. doi: 10.1097/HCO.0000000000000331. [CROSSREF]

47. Dennis C. Rehabilitation of patients with coronary artery disease. In: Braunwald E, editor. Heart disease. Philadelphia: W.B. Saunders Company; 1997. p. 1392-401.

48. Thompson PD. Exercise based, comprehensive cardiac rehabilitation. In: Mann D, Zipes DP, Libby P, Bonow RO, eds. Heart Disease. Saunders Elsevier; 2015:1015-20.

49. Isath A, Koziol KJ, Martinez MW, Garber CE, Martinez MN, Emery MS, et al. Exercise and cardiovascular health: A state-of-the-art review. Prog Cardiovasc Dis. 2023 Jul-Aug;79:44-52. doi: 10.1016/j.pcad.2023.04.008. [CROSSREF]

50. Nunan D. Doctors should be able to prescribe exercise like a drug. BMJ. 2016 May 5;353:i2468. doi: 10.1136/bmj.i2468. [CROSSREF]

51. Margolis SA. Editorial: Exercise is medicine - Moving an idea into action. Aust J Gen Pract. 2020 Apr;49(4):165. doi: 10.31128/AJGP-04-20-1234e. [CROSSREF]

52. McDonald CD, Burch GE, Walsh JJ. Prolonged bed rest in the treatment of idiopathic cardiomyopathy. Am J Med. 1972 Jan;52(1):41-50. doi: 10.1016/0002- 9343(72)90006-x. [CROSSREF]

53. Dubach P, Myers J, Dziekan G, Goebbels U, Reinhart W, Muller P, et al. Effect of high intensity exercise training on central hemodynamic responses to exercise in men with reduced left ventricular function. J Am Coll Cardiol. 1997 Jun;29(7):1591-8. doi: 10.1016/s0735-1097(97)82540-5. [CROSSREF]

54. Adamopoulos S, Parissis J, Kroupis C, Georgiadis M, Karatzas D, Karavolias G, et al. Physical training reduces peripheral markers of inflammation in patients with chronic heart failure. Eur Heart J. 2001 May;22(9):791-7. doi: 10.1053/euhj.2000.2285. [CROSSREF]

55. Mann DL. Management of patients with heart failure with reduced ejection fraction. In: Mann DL, Zipes DP, Libby P, Bonow E, editors. Heart Disease. Philadelphia: Saunders Elsevier; 2015. p. 512-41.

56. Keteyian SJ, Piña IL, Hibner BA, Fleg JL. Clinical role of exercise training in the management of patients with chronic heart failure. J Cardiopulm Rehabil Prev. 2010 Mar-Apr;30(2):67-76. doi: 10.1097/HCR.0b013e3181d0c1c1. [CROSSREF]

57. Wisløff U, Støylen A, Loennechen JP, Bruvold M, Rognmo Ø, Haram PM, et al. Superior cardiovascular effect of aerobic interval training versus moderate continuous training in heart failure patients: a randomized study. Circulation. 2007 Jun 19;115(24):3086-94. doi: 10.1161/CIRCULATIONAHA.106.675041. [CROSSREF]

58. Gielen S, Adams V, Möbius-Winkler S, Linke A, Erbs S, Yu J, et al. Anti-inflammatory effects of exercise training in the skeletal muscle of patients with chronic heart failure. J Am Coll Cardiol. 2003 Sep 3;42(5):861-8. doi: 10.1016/s0735-1097(03)00848-9. [CROSSREF]

59. Shantsila E, Wrigley BJ, Blann AD, Gill PS, Lip GY. A contemporary view on endothelial function in heart failure. Eur J Heart Fail. 2012 Aug;14(8):873-81. doi: 10.1093/eurjhf/hfs066. [CROSSREF]

60. Patterson R, McNamara E, Tainio M, de Sá TH, Smith AD, Sharp SJ, et al. Sedentary behaviour and risk of all-cause, cardiovascular and cancer mortality, and incident type 2 diabetes: a systematic review and dose response meta-analysis. Eur J Epidemiol. 2018 Sep;33(9):811-29. doi: 10.1007/s10654-018-0380-1. [CROSSREF]

© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh