Javno zdravstveni aspekti – zloupotrebe i neadekvatno korišćenje antibiotika

Uvod/Cilj: Antibiotici od svog otkrića predstavljaju ključnu odbranu od bakterijskih infekcija, ali sve veći broj sojeva razvija otpornost putem spontanih genetskih mutacija i sticanja gena rezistencije, što se dodatno podstiče njihovom nepravilnom i učestalom upotrebom. Ovaj pregled literature obuhvata radove objavljene od 2010. do 2024. godine i analizira četiri ključne oblasti: zloupotrebu i neadekvatnu primenu antibiotika, razvoj superbakterija, globalne aspekte antimikrobne rezistencije (AMR) i preventivne strategije sa naglaskom na ulogu vitamina. Cilj ovog pregleda je da prikaže dokaze o zloupotrebi antibiotika, razvoju rezistencije i preventivnim strategijama, sa posebnim osvrtom na značaj vitamina u očuvanju imuniteta i unapređenju rada zdravstvenih sistema.

Metode: U pregled literature uključeni su radovi objavljeni u periodu od 2010. do 2024. godine, sa fokusom na analizu nepravilne upotrebe antibiotika, razvoj superbakterija, globalni uticaj AMR-a i ulogu vitamina u preventivnim strategijama.

Rezultati: Rezultati pokazuju da su najčešći uzroci neadekvatne terapije samoinicijativno uzimanje lekova, propisivanje bez mikrobiološke potvrde i loša komunikacija između lekara i pacijenta. AMR je prepoznat kao jedna od najvećih pretnji javnom zdravlju, sa značajnim posledicama po morbiditet, mortalitet i troškove zdravstvenog sistema. Preventivne mere obuhvataju edukaciju zdravstvenih radnika i stanovništva, regulisanje prodaje antibiotika, razvoj novih dijagnostičkih i terapijskih metoda, kao i promociju zdravih navika. Poseban značaj imaju vitamini sa antioksidativnim svojstvima (retinol, tokoferol i L-askorbinska kiselina), koji mogu smanjiti potrebu za antibioticima, posebno uz doprinos vitamina D, za koji je poznato da stimuliše imuni sistem.

Zaključak: Integrisani pristup, u skladu sa konceptom One Health, ključan je za očuvanje efikasnosti postojećih lekova i smanjenje javnozdravstvenog opterećenja uzrokovanog AMR-om.

UVOD

Nedavni podaci ukazuju na značajan izazov sa kojim se suočavaju zdravstveni sistemi širom sveta. Procene pokazuju da bi antimikrobna rezistencija (AMR) mogla rezultirati sa 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou i smanjenjem globalnog bruto domaćeg proizvoda za 2% do 3,5%, uz ekonomske posledice koje bi do 2050. godine mogle dostići 100 triliona američkih dolara [1],[2],[3]. Rastuća učestalost infekcija i smrtnih slučajeva povezanih sa antimikrobnom rezistencijom (oko 70% infekcija izazvanih bakterijama otpornim na antibiotike javlja se u zdravstvenim ustanovama) primećuje se kod gotovo svih bakterijskih sojeva i srodnih antibiotskih terapija [1],[2],[3]. Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine prepoznala AMR kao jednu od deset najvažnijih globalnih opasnosti po javno zdravlje sa kojima se suočava čovečanstvo, dok su Evropska komisija i države članice EU od jula 2022. godine svrstale AMR među tri primarne zdravstvene pretnje [1],[2],[3]. Ova zabrinjavajuća situacija ukazuje na potrebu jačanja mera kontrole infekcija, unapređenje svesti i intenziviranje istraživačkih napora [1],[2],[3].

Antimikrobna rezistencija (AMR) predstavlja sposobnost mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljivice i parazite, da izbegnu dejstvo antimikrobnih lekova koji su ranije bili efikasni u njihovom suzbijanju. Ovaj proces nastaje kao rezultat prirodne selekcije i adaptacije mikroorganizama, uključujući spontane genetske mutacije i horizontalni prenos gena otpornosti, što dovodi do smanjenja ili potpunog gubitka efikasnosti standardnih terapija [1],[2].

Antibiotici su biološki važna organska jedinjenja koja su svojim dejstvom spasili mnoge živote širom sveta. Njihovo dejstvo zasniva se na različitim mehanizmima ometanja funkcija bakrerijske ćelije. Neki antibiotici deluju bakteriostatski, a neki bakteriocidno. Bakteriocidne grupe antibiotika dovode do smrti bakterije dok bakteriostatski antibiotici imaju mogućnost da bakterije drže u stazi što znači da ona neće moći da se množi i da obavlja svoje fiziološke potrebe. Ujedno će biti podložna odgovoru antitela i beloj krvnoj lozi koja se nalazi u svakom živom biću i koja će putem bele krvne loze, antitela ali i komponenta komplementa dovesti do smrti bakteriskih ćelija. Dok bakteriocidni antibiotici ometaju direktno bakterisku ćeliju izazivajući njenu smrt na različite načine. Mehanizmi delovanja baktericidnih antibiotika uključuju oštećenje membrane i ćelijskog zida bakterijske ćelije, ometanje metaboličkih procesa, oštećenje RNK molekula i proteina odgovornih za ispravljanje grešaka tokom deobe ćelija, kao i direktno oštećenje DNK. Ovo su samo neki od datih mehanizama.

Antibiotici su, od revolucionarnog otkrića do danas, ostali glavna linija odbrane od bakterija. Međutim, sve veći broj različitih sojeva bakterija razvija otpornost putem endogenih mehanizama, uključujući spontane genetske mutacije i sticanje ili ekspresiju gena otpornosti. Pored ovih inherentnih puteva, nepotrebno i neopravdano izlaganje bakterija antibioticima može dovesti do ovog fenomena. Bakterije često ne postaju odmah potpuno otporne. U početku razvijaju osetljivost, osetljivost bakterija je označena sa “S” (osetljiva), a zatim ulaze u stanje parcijalne osetljivosti, što je označeno sa “I” (srednja osetljivost). Tek nakon ponovljenog izlaganja datom antibiotiku dolazi do potpune rezistencije, što je na antibiogramu naznačeno sa “R” (otporan). Procenjuje se da će do 2050. godine nivo bakterijske rezistencije na antibiotike dostići veoma visoke razmere [1]. Takođe je važno napomenuti da određene klase antibiotika sintetizuju ljudi i ne mogu se naći u prirodi. Nasuprot tome, određene grupe antibiotika sintetizuju drugi mikroorganizmi, odnosno mogu se naći u prirodi. Čak i kada se pravilno koriste, antibiotici mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte ako se ne koriguju na vreme. Ovo uvodi važnu etičku dimenziju, kao i odgovornost kliničara koji propisuje antibiotik [2].

Cilj ovog pregleda literature je da prikaže najnovije naučne dokaze o zloupotrebi i neadekvatnoj upotrebi antibiotika, razvoju superbakterija povezanih sa njihovom prekomernom primenom, globalnim aspektima antimikrobne rezistencije i preventivnim strategijama, sa posebnim naglaskom na ulogu vitamina u očuvanju imunološke funkcije. Svrha rada je da se doprinese boljoj zaštiti ugroženih populacija, unapređenju racionalne primene antibiotika i efikasnijem radu zdravstvenih sistema.

Značaj antimikrobne rezistencije (AMR)

Antimikrobna rezistencija (AMR) predstavlja jedan od najvećih izazova savremene medicine i javnog zdravlja, sa potencijalno katastrofalnim posledicama na globalnom nivou[1–3]. Prema najnovijim procenama, ukoliko se trenutni trend porasta rezistencije nastavi, do 2050. godine AMR bi mogao uzrokovati do 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje, uz smanjenje globalnog bruto domaćeg proizvoda za 2–3,5% [1]. Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine svrstala AMR među deset najvećih pretnji po javno zdravlje, dok su institucije Evropske unije 2022. godine prepoznale ovaj problem kao jednu od tri prioritetne zdravstvene pretnje [2],[3]. Posebno zabrinjava podatak da se oko 70% infekcija izazvanih bakterijama otpornim na antibiotike javlja u zdravstvenim ustanovama, dok se porast njihove učestalosti beleži se kod gotovo svih značajnih patogenih sojeva [3]. Ovakva situacija zahteva intenziviranje mera kontrole infekcija, povećanje svesti javnosti i zdravstvenih radnika, kao i jačanje istraživačkih aktivnosti usmerenih na pronalaženje novih terapijskih rešenja.

METOD

Pretraga literature sprovedena je u bazama MEDLINE i PubMed korišćenjem kombinacije ključnih reči na engleskom jeziku, vezanih za antibiotike, antimikrobnu rezistenciju, prevenciju, racionalnu upotrebu i mikrobiotu. U obzir su uzeti radovi objavljeni u periodu od 2010. do 2024. godine. Uključena su originalna istraživanja, sistematski i narativni pregledi, kliničke studije i relevantni izveštaji međunarodnih zdravstvenih organizacija. Isključeni su radovi bez naučne metodologije i oni koji nisu pružali empirijske podatke o prevalenciji i posledicama neadekvatne upotrebe antibiotika. Analiza je sprovedena kvalitativnim pristupom, a nalazi su grupisani u tematske celine koje obuhvataju ključne aspekte problema i mogućnosti prevencije.

Pregled članka zasnivao se na kvalitativnoj analizi sadržaja radova i empirijskih podataka, a potom i komparativnoj interpretaciji nalaza iz istraživanja. Dobijeni rezultati istraživanja su potom tematski kategorisani u četiri teme (Slika 1): zloupotreba i neadekvatna upotreba antibiotika [3],[4],[5],[6],[7],[8],[9],[10],[11],[12],[13],[14],[15],[16],[17],[18], razvoj superbakterija povezan sa prekomernom upotrebom antibiotika [18],[19],[20],[21],[22],[23],[24],[25],[26],[27],[28],[29], globalni aspekti antimikrobne rezistencija [30],[31],[32],[33], i strategije prevencije prekomerne upotrebe antibiotika [34],[35],[36],[37],[38],[39].

Slika 1. Proces urađenog pregleda literature o samoupotrebi i zloupotrebi antibiotika za period

Zloupotreba i neadekvatna upotreba antibiotika

Glavni uzrok trenutne globalne krize jeste prekomerna upotreba i zloupotreba antimikrobnih sredstava, kao što je ranije pomenuto. Značajno je da brojne studije predviđaju da godišnje na globalnom nivou ima 10 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih infekcijom rezistentnih bakterijskih sojeva. Stoga treba uzeti u obzir činjenicu da većina rezistentnih antibakterijskih sredstava predstavlja problem javnog zdravlja koji zahteva multidisciplinarni pristup i hitnu implementaciju globalnih mera javnog zdravlja [3]. Sve alarmantnija briga za javno zdravlje su bakterije koje su već rezistentne na skoro 99% antibiotika, što je dokumentovano u originalnom istraživanju sprovedenom na Institutu za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica, Srbija [4]. Ova studija pokazuje da je bakterija Clostridium difficile do sada bila osetljiva samo na tri antibiotika: vankomicin, teikoplanin i metronidazol. Međutim, tokom vremena bakterija je razvila otpornost na ove agense. Za rešavanje teških bolesti koje su posledica komplikacija C. difficile, uvođenje novog makrolidnog antibiotika, fidaksomicina, može ponuditi i terapeutske i profilaktičke koristi. Njegova upotreba može pomoći u sprečavanju recidiva i smanjiti rizik od progresije bolesti povezane sa ovom infekcijom [4]. U randomizovanoj studiji sprovedenoj između 2017. i 2019. godine, u kojoj su kliničari i roditelji dece uzrasta od jedne do pet godina, koja su primila tretman, učestvovali u obrazovnoj intervenciji. Studija je naglasila ključnu ulogu obrazovanja u poboljšanju ishoda lečenja. Otkriveno je da je jedan od glavnih doprinosa neuspešnom lečenju i neodgovarajućem propisivanju antibiotika bila neadekvatna komunikacija između kliničara, roditelja i pacijenata. Unapređena komunikacija dovela je do poboljšanog uspeha lečenja i informisanije upotrebe lekova [5]. U prospektivnim jednostruko slepim kliničkim studijama sprovedenim širom Sjedinjenih Američkih Država, izvučeno je nekoliko važnih zaključaka. Jedan ključni nalaz je istakao da su mnogi kliničari propisali antibiotike isključivo na osnovu kliničke prezentacije. Iako takva odluka može, u određenim slučajevima, biti medicinski i etički opravdana, oslanjanje samo na kliničku procenu – kada postane rutina i zaobilazi mikrobiološku i laboratorijsku potvrdu – predstavlja dvostruku pretnju javnom zdravlju. Prvo, ova praksa može dovesti do neefikasnog lečenja, jer klinička slika može biti tačna ali ne kazuje da li taj antibiotik deluje na datu kultivisanu bakteriju, zbog čega su neophodne pomenute validacije. Drugi javnozdravstveni problem sa ovim načinom lečenja pacijenta je globalan, jer se ogleda u činjenici da pacijent, osim patološkog uzroka koji nije adekvatno tretiran antibioticima, ostaje organizam domaćina, dok je raznovrsna fiziološka mikrobiota značajno poremećena, čime se povećava tendencija razvoja mikrobiote, otpornost na dati lek [6]. Dvostruko slepa, randomizovana studija sprovedena tokom 6 meseci u 2019. godini pokazala je značajne rezultate kada se upoređuje indiferentna supstanca sa lekom iz grupe derivata penicilina. Strogi statistički pokazatelji ukazali su da nije bilo značajnih razlika između ove dve grupe subjekata koji su primili ove supstance nakon operacije. Ovde je veoma važno javno zdravlje koje pokazuje kako nepotvrđena laboratorijska upotreba antibiotika preti na globalnom nivou zbog sve veće pojave rezistencije, kako u derivatima penicilina, tako i u drugim grupama lekova [7]. Randomizovano kontrolisano ispitivanje sprovedeno u Hong Kongu imalo je za cilj da istraži vršnjačko obrazovanje putem društvenih mreža, pokazujući i potvrđujući da je edukacija ključ za sprečavanje razvoja bakterijske rezistencije na antibiotike [8]. Druga randomizovana i dvostruko slepa studija pokazala je važnost komunikacije između lekara i roditelja. S obzirom da je ova komunikacija ključna, posebno ako su pacijenti deca, pravilna heteroanamneza značajno smanjuje prekomernu i neopravdanu upotrebu antibiotika kod dece sa čestim respiratornim infekcijama gde bakterijsko učešće nije potvrđeno kulturama ili antibiogramima [9]. Randomizovana, dvostruko slepa studija sprovedena u osam američkih gradova, kako u ambulantnim uslovima, tako i u hitnim medicinskim centrima, istraživala je decu lečenu od nekomplikovane upale pluća. Ova studija je obuhvatila dve grupe subjekata, od kojih je jedna primila placebo (supstancu bez terapijskog dejstva) i pokazala je veoma značajan rezultat, što ukazuje na statistički značajne razlike između dece koja su lečena od upale pluća pet dana i onih koja su lečena deset dana. Ovo istraživanje je od velikog značaja za javno zdravlje iz preventivne perspektive, jer pokazuje koliko antibiotika se zapravo nepotrebno propisuje za ovu vrstu infekcije, čime se nanosi šteta mikrobioti subjekata i doprinosi globalnom razvoju multi-rezistentnih bakterijskih sojeva [10]. Statistički značajne razlike su primećene kod pacijenata koji su profilaktički primali ceftriakson u poređenju sa onima koji su hospitalizovani zbog pogoršanja bolesti jetre koji su primali placebo. Nije bilo razlike u učestalosti recidiva, infekcija, stope smrtnosti ili brojnih laboratorijskih parametara. Ceftriakson je moćan cefalosporin treće generacije. Iz ove studije možemo zaključiti da se rezistencija može razviti čak i na tako jake antibiotike ako se ne koriste na odgovarajući način [11]. Međutim, određene studije pokazuju sve veći broj pacijenata koji zloupotrebljavaju lekove i preparate za akutnu upalu grla i traže alternativne metode da se izleče bez stručnog saveta [12]. U meta-analizi sprovedenoj u cilju analize podataka u svrhu racionalne antibiotske profilakse kod stomatoloških pacijenata, dobijeni su poražavajući rezultati, što ukazuje na to da je na svakih 19 funkcionalno zdravih subjekata samo jedna osoba zaštićena od potencijalne infekcije profilaktičkom upotrebom antibiotika. Ovo je alarmantan problem u stomatologiji, jer studija pokazuje da je 18 ljudi ostalo zdravo ali sa sigurno oštećenom mikrobiotom [13]. U indijskoj populaciji, između 5% i preko 30% pojedinaca koristi antibiotike bez lekarskih konsultacija, sa najvećom prevalencijom među korisnicima stomatoloških usluga. Ovo naglašava značajnu ulogu stomatologa i drugih zdravstvenih radnika u propisivanju antibiotika. Međutim, široko rasprostranjeno samoinicijativno uzimanje lekova u zemlji sa populacijom većom od 1 milijarde predstavlja kritičan izazov za kontrolu rezistencije na antibiotike [14]. Samoinicijativna upotreba antibiotika veliki je globalni problem javnog zdravlja, posebno u lečenju dece. Ovaj fenomen varira u zavisnosti od kulturnih, ekonomskih i društvenih faktora. Najčešći razlozi uključuju kupovinu antibiotika bez medicinskog nadzora i upotrebu ostataka lekova iz prethodnih recepata kada se simptomi ponove. Takve prakse pogoršavaju zloupotrebu antibiotika i razvoj rezistencije [15]. Samoinicijativna upotreba antibiotika je veoma česta praksa u Etiopiji. Ova meta-analitička studija naglašava potrebu za ciljanom edukacijom usmerenom na različite ciljne grupe. Takva edukacija prvo treba da se bavi osnovnim znanjem o antibioticima, opasnostima samoinicijativnog lečenja i opasnostima od neadekvatne primene [16]. Određene studije identifikuju apoteke kao primarne izvore antibiotika za samolečenje. Ovo dodaje novu dimenziju krizi javnog zdravlja, jer neki farmaceuti izdaju antibiotike bez receptaa. Iako farmaceuti mogu pružiti informacije o antibioticima, to je nedovoljno bez sveobuhvatne medicinske procene od strane lekara. Pravilan izbor antibiotika zahteva kliničku procenu, analizu bakterijske kulture i druge relevantne dijagnostičke parametre [17]. Štaviše, određene studije pokazuju neopravdano davanje antibiotika deci. Ne samo da ovi tretmani ne olakšavaju oporavak, već doprinose i razvoju rezistencije na primenjene antibiotike, čime se pogoršava širi problem antimikrobne rezistencije [18].

Razvoj superbakterija povezan sa prekomernom upotrebom antibiotika

Da bi se smanjili negativni efekti antibiotika, sve više se istražuju alternativni pristupi, poput probiotika i prebiotika. Autor studije Duan i saradnici su pokazali da suplementacija ovim preparatima može ubrzati oporavak mikrobiote, čime se smanjuje rizik od posledica kao što je disbioza (neravnotežu u sastavu mikrobiote) [18]. Prekomerna upotreba antibiotika postala je značajan globalni problem sa dalekosežnim posledicama po ljudsko zdravlje. Jedan od najvažnijih aspekata ovog problema je poremećaj crevne mikrobiote, koja igra ključnu ulogu u održavanju imunološke funkcije, metabolizma i homeostaze organizma. Dok antibiotici efikasno eliminišu patogene, njihova neselektivna akcija uništava komensalne bakterije, narušava delikatnu ravnotežu crevne mikrobiote i izaziva potencijalne zdravstvene komplikacije. Istraživanja pokazuju da antibiotska terapija može izazvati značajno smanjenje raznolikosti crevne mikrobiote, što rezultira smanjenom otpornošću na kolonizaciju patogenim mikroorganizmima. Autor Palleja i saradnici su u studiji dokumentovali da, kod odraslih, može potrajati nekoliko meseci da se mikrobiota oporavi nakon antibiotika, a određene bakterijske vrste mogu trajno nestati [19]. Slične nalaze pružaju u svojoj studiji autor Schwartz i saradnici, naglašavajući da poremećaji mikrobiote izazvani antibioticima imaju dugoročne posledice, uključujući povećanu osetljivost na infekcije i upalne procese [20]. Pored akutnih poremećaja, dugoročne posledice uključuju razvoj metaboličkih poremećaja, alergija i autoimunih bolesti. Konstantinidis i saradnici u svom istraživanju su naglasili da antibiotici mogu promijeniti metabolizam kratkolančanih masnih kiselina, koje su ključne za zdravlje crevne sluznice, čime se povećava rizik od inflamatornih bolesti creva [21]. Takođe, Iu i saradnici su pokazali u svom istraživanju da disbioza može narušiti integritet crevne barijere, omogućavajući toksinima i bakterijama da uđu u krvotok, što dovodi do sistemske upale [22]. Kod dece, čija se crevna mikrobiota još uvek razvija, antibiotici mogu izazvati trajne promene. McDonnell i autori su u svojoj studiji identifikovali korelaciju između ranog izlaganja antibioticima i povećanog rizika od astme i alergija [23]. Slično tome, istraživanje Patrick i saradnika pokazalo je da je smanjena raznolikost mikrobiota kod dece povezana sa imunološkom disregulacijom [24]. Prekomerna upotreba antibiotika ima značajne štetne efekte na crevnu mikrobiotu i opšte zdravlje. Neophodno je usmeriti napore na racionalizaciju njihove primene, edukaciju stanovništva i promociju upotrebe zaštitnih preparata, kao što su probiotici, kako bi se očuvala ravnoteža mikrobiote i smanjile dugoročne zdravstvene komplikacije. Rešavanje rezistencije na antibiotike zahteva multidisciplinarni pristup, uključujući obrazovanje, razvoj zdravstvenih politika i unapređenje dijagnostičkih metoda. Ključna komponenta prevencije je edukacija zdravstvenih radnika i pacijenata. Studije su pokazale da programi obuke za zdravstvene radnike, zasnovani na principima racionalne upotrebe antibiotika, značajno smanjuju nepravilno propisivanje. Dodatna briga i jedan od najvećih kliničkih izazova širom sveta je porast multirezistentnih infekcija (MDR), sa posebnim naglaskom na MDR tuberkulozu, koja pogađa oko 500.000 novih pacijenata godišnje. Najveće stope MDR-TB zabeležene su u Evropi, dok 87% novih slučajeva dolazi iz 30 zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike. Pored toga, patogeni iz grupe ESKAPE (Enterococcus faecium, Staphylococcus aureus, Klebsiella pneumoniae, Acinetobacter baumannii, Pseudomonas aeruginosa i Enterobacter vrste) značajno doprinose globalnom teretu rezistencije na antibiotike [25]. Edukacija pacijenata o rizicima povezanim sa samopropisanom upotrebom antibiotika i njihovom neadekvatnom upotrebom može imati dugoročni uticaj na smanjenje rezistencije [26]. Uvođenje naprednih dijagnostičkih alata, kao što su brzi testovi za identifikaciju bakterijskih infekcija i određivanje osetljivosti na antibiotike, može doprineti preciznijem propisivanju lekova i smanjenju nepotrebne primene [27]. Pored toga, globalne inicijative, kao što su regulacija dostupnosti antibiotika bez recepta, kontrolisana distribucija i razvoj novih antimikrobnih lekova, od suštinskog su značaja za borbu protiv ovog sve ozbiljnog problema javnog zdravlja [28]. Preventivne mere, kao što su vakcinacija i poboljšana higijena, takođe mogu doprineti smanjenju potrebe za antibioticima i sprečavanju razvoja rezistencije. Konačno, u razmatranju antimikrobne rezistencije (AMR) važno je prepoznati da ona predstavlja složen i hitan globalni izazov, dodatno pogoršan promenama koje je izazvala pandemija COVID-19. Pored kliničkih okruženja, faktori životne sredine kao što su nekontrolisano ispuštanje otpada, agrohemijska upotreba i migracija divljih životinja takođe doprinose širenju AMR-a, što naglašava potrebu za integrisanim pristupom rešavanju ovog problema [29].

Antimikrobna rezistencija: globalna zdravstvena kriza

Mikroorganizmi, uključujući različite bakterijske populacije u gastrointenstinalnom traktu čoveka, igraju ključnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja. Kada se antibiotici prekomerno koriste, oni uništavaju ne samo patogene bakterije, već i korisne mikroorganizme, stvarajući uslove za razvoj “superbakterija” – bakterija koje su otporne na više antibiotika. Ove bakterije mogu izazvati teže infekcije koje je znatno teže izlečiti, čime se ugrožava zdravlje pacijenata. Antimikrobna rezistencija postala je globalna zdravstvena kriza pojavom bakterija rezistentnih na više lekova koje se ne mogu lečiti standardnim antibioticima. Na primer, novi sojevi Neisseria gonorrhoeae otporni na karbapeneme treće generacije izazvali su neizlečive infekcije gonoreje u Velikoj Britaniji. Iako su uložena značajna sredstva, razvoj novih antibiotika koji mogu prevazići ovu otpornost napreduje presporo [30]. Studije su pokazale da su pacijenti koji su preterano koristili antibiotike podložniji infekcijama izazvanim sojevima rezistentnim na više lekova, kao što je Clostridioides difficile (C. difficile), koji je obično prisutan u bolnicama, ali postaje smrtonosna pretnja u okruženju disbioze izazvane antibioticima. Upotreba antibiotika može imati nekoliko negativnih efekata na crevnu mikrobiotu, uključujući smanjenu raznolikost vrsta, izmenjenu metaboličku aktivnost i selekciju organizama otpornih na antibiotike, što zauzvrat može dovesti do dijareje povezane sa antibioticima i rekurentnih infekcija Clostridioides difficile. Rano izlaganje antibioticima tokom detinjstva takođe je povezano sa gastrointestinalnim poremećajima, imunološkom disregulacijom i neurokognitivnim oštećenjima. Rastući trend potrošnje antibiotika u poslednjih nekoliko godina sugeriše da će se ovi izazovi verovatno intenzivirati u budućnosti [31]. Novi antibiotici su ključni za borbu protiv društvenih izazova koje predstavlja Staphylococcus aureus (MRSA) rezistentna na meticilin, gram-pozitivna bakterija odgovorna za ozbiljne infekcije širom sveta. Studija grupe istraživača iz Amerike i Egipta otkrila je novi derivat tetracena - Mersahinone, izolovan iz kulture morskog aktinomiceta Streptomyces sp. EG1, pronađenog u sedimentima severne obale Sredozemnog mora u Egiptu. Ovi nalazi potvrđuju potencijal morskih aktinomiceta kao izvora novih bioaktivnih jedinjenja, posebno u relativno neistraženim područjima kao što je Sredozemno more. Buduće studije mogu dodatno iskoristiti biodiverzitet ovog regiona za razvoj obećavajućih antimikrobnih sredstava [32]. Antimikrobna rezistencija, posebno kod bakterija, predstavlja jedan od najvažnijih izazova savremene medicine. Uprkos hitnoj potrebi za novim antibioticima, napredak u njihovom razvoju je spor, dok otpornost na postojeće lekove nastavlja da raste. Potrebna su značajna ulaganja u istraživanje i razvoj kako bi se što pre pronašle efikasne strategije za borbu protiv ove globalne pretnje javnom zdravlju. Važno je napomenuti da je razvoj bakterija otpornih na antibiotike globalni problem koji zahteva koordinirane napore u kontroli upotrebe antibiotika, kao i u istraživanju novih terapijskih opcija i strategija, ne samo za pojedinca, već i za životnu sredinu u celini [33]. Edukacija zdravstvenih radnika i pacijenata o pravilnoj upotrebi antibiotika je od ključnog značaja za smanjenje rizika od razvoja rezistentnih sojeva i očuvanje efikasnosti postojećih terapija. Prekomerna i nepotrebna upotreba antibiotika ima značajan uticaj na mikrobiotu ljudskog organizma i doprinosi razvoju superbakterija. Ove bakterije predstavljaju ozbiljan izazov za javno zdravlje i neophodno je preduzeti odgovarajuće mere za kontrolu njihove pojave i širenja [30],[33].

Strategije prevencije prekomerne upotrebe antibiotika

Antimikrobna rezistencija predstavlja kritičan globalni izazov javnog zdravlja. Aktuelne preventivne zdravstvene strategije su sve više usredsređene na strogu regulaciju prakse propisivanja antibiotika, ne samo među lekarima, već i u stomatološkoj praksi [25],[26]. Štaviše, primena strožih zakonskih mera za suzbijanje neovlašćene prodaje i kupovine antibiotika mogla bi značajno smanjiti zloupotrebu antimikrobnih sredstava i napredovanje bakterijske rezistencije [25],[26]. Kampanje javnog zdravlja igraju vitalnu ulogu u smanjenju osetljivosti na infekciju različitim bakterijskim sojevima [33]. Ove inicijative, uz promociju pravilne higijene ruku i tela, podstiču zdrave životne prakse kao što su uravnotežena ishrana i adekvatan unos esencijalnih mikronutrijenata [34],[35],[36],[37],[38].

Poseban naglasak treba staviti na antioksidativne vitamine, uključujući retinol, tokoferol i L-askorbinsku kiselinu, koji bi mogli smanjiti potrebu za antibioticima, posebno uz doprinos vitamina D, za koji se zna da stimuliše imuni sistem. Vitamini su biološki esencijalna organska jedinjenja široko klasifikovana u dve glavne grupe: vitamini rastvorljivi u mastima i vitamini rastvorljivi u vodi. Oni igraju ključnu ulogu u rastu, razvoju i ukupnoj psihološkoj funkciji organizma. Primarna funkcija određenih vitamina je njihova antioksidativna aktivnost, koja pomaže u sprečavanju endogene supresije imunih odgovora [34]. Vitamin A je snažan antioksidans koji štiti ćelijske membrane od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima i sprečava međustanična oštećenja. Zbog svoje sposobnosti vezivanja proteina, vitamin A ostaje aktivan u citoplazmi, gde ovi povezani proteini olakšavaju njegov antioksidativni efekat čak i u vodenoj sredini [35]. Još jedan antioksidant rastvorljiv u mastima, poznat kao “vitamin mladosti”, je vitamin E. Ovaj vitamin se integriše u ćelijske membrane, pružajući značajnu zaštitu od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima. Značajno smanjuje broj slobodnih radikala koji dolaze u kontakt sa ćelijskim membranama [36]. Među vitaminima rastvorljivim u vodi, vitamin C, u svom aktivnom obliku L-askorbinska kiselina, pokazuje snažnu sposobnost da neutrališe slobodne radikale. Pored toga, igra ključnu ulogu u regeneraciji vitamina A i E nazad u njihove aktivne oblike [37]. Vitamin D, još jedan vitamin rastvorljiv u mastima, jedinstveno poseduje antikancerogena svojstva među vitaminima. Bitno je naglasiti da vitamin D nije antioksidant, međutim, njegov klinički značaj leži u njegovoj sposobnosti da poremeti funkciju membrane određenih malignih ćelija. Vitamin D stupa u interakciju sa receptorima smrti u jezgru ćelija raka, čime se indukuje apoptoza. Pored toga, vitamin D učestvuje u prevenciji citokinskih oluja, pojačava ćelijski imuni odgovor i podržava sazrevanje T-limfocita [38]. Pored toga, važno je naglasiti da, iako su određeni vitamini klasifikovani i regulisani kao lekovi, većina je dostupna u obliku suplemenata. Naime, nedostatak vitamina D povezan je sa značajnom imunološkom disregulacijom, pored prethodno pomenutih efekata [39]. Obogaćivanje određene hrane i pića vitaminima takođe može dovesti do smanjenog imunološkog odgovora na bakterijske patogene, čime se smanjuje potreba za antibiotskom terapijom. Nova antimikrobna sredstva, kao što je fidaksomicin, član klase makrolida, su od posebnog značaja u lečenju infekcija Clostridium difficile. Ovaj patogen reaguje na samo tri antibiotika a otpornost na te agense se povećava. Stoga, uključivanje fidaksomicina u terapijske režime igra ključnu ulogu u lečenju ove infekcije [21]. Sve ove mere sa preventivnim javnozdravstvenim strategijama mogu značajno smanjiti bakterijske infekcije, a samim tim i upotrebu antibiotika.

Preporuke Saveta Evropske unije u borbi protiv antimikrobne rezistencije

Savet Evropske unije je 2023. godine usvojio preporuke za unapređenje borbe protiv antimikrobne rezistencije (AMR), zasnovane na konceptu One Health, koji integriše zdravlje ljudi, životinja i životne sredine. Preporuke uključuju izradu ili ažuriranje nacionalnih akcionih planova, jačanje sistema nadzora nad potrošnjom antibiotika i praćenjem rezistencije, unapređenje mera prevencije i kontrole infekcija, te sprovođenje programa racionalne upotrebe antibiotika u svim sektorima.

Posebni ciljevi do 2030. godine obuhvataju smanjenje ukupne potrošnje antibiotika za 20% u odnosu na 2019. godinu, povećanje udela antibiotika iz WHO kategorije „Access” na najmanje 65%, smanjenje učestalosti bakterijskih infekcija rezistentnih na antibiotike, te smanjenje prodaje antimikrobnih sredstava za životinje i akvakulturu za 50%. Preporuke naglašavaju i značaj kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika i javnosti, ulaganje u istraživanje i razvoj novih terapijskih pristupa, dijagnostičkih metoda i vakcina, kao i jačanje međunarodne saradnje [40].

ZAKLJUČAK

AMR predstavlja značajan izazov za javno zdravlje, koji svake godine čini više od 35.000 smrtnih slučajeva u Evropskoj uniji i Evropskom ekonomskom prostoru (EU / EEA). Hitnu potrebu za efikasnim merama za borbu protiv AMR-a nameće značajan finansijski pritisak zdravstvenim sistemima. Ekonomske implikacije uključuju veće troškove zbog produženog boravka u bolnici, upotreba skupljih lekova i potreba za dodatnim medicinskim procedurama. Kako stope otpornosti eskaliraju, efikasnost standardnih tretmana opada, komplikuje upravljanje pacijentima i povećava učestalost infekcija otpornih na lečenje. Još mnogo treba uraditi na polju rešavanja AMR-za poboljšanje zdravstvenih ishoda, i za očuvanje održivosti zdravstvenih resursa širom Evrope.