Na završnici prve četvrtine 21. veka, uobičajena su preispitivanja o naučnim i stručnim dostignućima
kao i izazovima u očuvanju i unapređenju zdravlja stanovnika, odnosno lečenju i rehabilitaciji pacijenata.
Preispitivanja su neophodna, iako teška, a kada se rade na pravi način, uvek donose neophodnu
snagu i kvalitet u promišljanjima o inovacijama. Period za nama odlikuju posledice finansijskih i
javnozdravstvenih katastrofa, pojave novih oboljenja, ratovi u okruženju, migracije, društvena previranja
i preispitivanje vrednosnih sistema, višestruka kriza zdravstvenih radnika, informatizacija i digitalizacija
društva, i porast troškova života, kao i troškova za očuvanje zdravlja i okruženja. Period koji je pred
nama, od nas, kao naučnih i stručnih ljudi, zahteva ponašanje i osećanja koja odlikuju znanje, veštine,
mudrost i umetnost da se održe zdravstvena dostignuća, javna dobra i pravično unaprede uslovi života
i rada za sve ljude, bez izuzetka. Autori članaka u ovoj svesci, u svojim naučno-stručnim promišljanjima,
bave se i dostignućima i izazovima profesionalaca, čime se sveska preporučuje kao zanimljiv izvor za
inoviranje znanja u medicini i zdravstvenoj zaštiti.
Autorka pisma uredniku, dr Mirjana Anđelić, objašnjava domete inovativne primene plazme bogate
trombocitima u stanjima u ginekologiji, naglašavajući neophodnost rigoroznih istraživanja efikasnosti
primene kod brojnih intrauterinih i intraovarijalnih stanja.
U našem fokusu je naučni rad tročlanog tima, dr Bosiljke Đikanović, dr Janka Jankovića, i dr Milene
Čavić, kojim se otvara tema o smislenosti populacionog skrininga genoma kao opcije za rano otkrivanje
rizika od onkoloških bolesti. Opisujući termin precizno javno zdravlje, autori objašnjavaju da korist od
pravilne upotrebe veštačke inteligencije i profilisanja genoma postoji ukoliko se istovremeno radi na
eliminaciji rizika za nastanak maligniteta, te čuvaju, održavaju i izgrađuju zdrava životna i radna okruženja.
Na analitički način, tim stručnjaka predvođen dr Ljubicom Dimitrijević kao prvim autorom
originalnog rada, predstavlja kliničku sliku i ishode lečenja kod teških stanja sa intracerebralnim
krvarenjem i konstruktivno objašnjava uspešnost primene različitih vrsta antikoagulanasa, na osnovu
rezultata kohortne studije sprovedene 2024. godine u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti
„Sveti Sava”.
U svom originalnom radu, Franciska da Karidade Feliš Čitanga, Selina Malakias kritički predstavlja
upravljanje ljudskim resursima u namibskoj pokrajinskoj bolnici "N’Gola Kimbanda", u Angoli, ukazujući
da nedostatak stručnjaka, loša raspodela funkcija, neadekvatni uslovi rada, te ograničenja u znanjima i
veštinama, predstavljaju glavne prepreke da zdravstvene strategije uspešno odgovore na zdravstvene
potrebe stanovništva.
Dr Vesna Đorđević i saradnici, u svom originalnom radu opisuju primenu četiri nova prognostička
sistema bodovanja („skoring“ sistema) primarne mijelofibroze u ispitivanju korelacije citogenetike i
stepena fibroze koštane srži, i daju procenu značaja kliničkog praćenja stepena rizika hromozomskih
aberacija i stepena fibroze koštane srži kod pacijenata sa primarnom mijelofibrozom.
U svom originalnom radu, kroz prikaz serije slučajeva lekara sa Zapadnog Balkana, Sara Tintor analizira
razloge njihovog iseljavanja iz matične zemlje, nemački pravni sistem, uspostavljanje profesionalnog
statusa i profesionalni napredak u Nemačkoj, kao i opšte zadovoljstvo lekara.
Pregledni rad dr Predraga Đurđevića i dr Danijele Jovanović detaljno prikazuje kliničku manifestaciju
veoma retke i agresivne forme plazmocitnih diskrazija. Opisujući i najnovije terapijske modalitete, autori
ukazujući na potrebu nastavka ulaganja u istraživanja i inoviranje pristupa lečenja koji bi dali bolje
ishode.
Zoonoze spadaju u najčešće novootkrivene bolesti. Dr Dolika D. Vasović, i saradnici opisuju redak
slučaj zoonoze - dirofilariozu donjeg očnog kapka. Iako pravovremena hirurška intervencija često dovodi
do potpunog izlečenja, komplikacije mogu da nastanu zbog neadekvatne dijagnostike i lečenja. Autori
dodatno ističu da je dirofilarioza endemska bolest u Srbiji, mada se često povezuje sa putovanjima u
zemlje Mediterana.
Prikaz slučaja, dr Miljane Vrhovac i koautora, postupno opisuje lečenje KOVID-19 primenom leka
casirivimab/indevimab kod pacijenta sa povredom vratnog dela kičme, čime se dopunjuju nedostajuća
znanja i pružaju odgovari na dileme sa kojima se suočavao stručni kadar u prethodnom periodu.
Kroz prikaz slučaja periferne paralize facijalnog nerva, kao retke manifestacije neuroendokrinog
tumora srednjeg uva, dr Ana Miljković pruža sjajan primer neophodnosti integrisane zdravstvene zaštite
u funkciji multidisciplinarnog upravljanja, kako bi se poboljšali ishodi i minimizirali rizici od recidiva.
Ovakav pristup počinje ranim prepoznavanjem simptoma maligniteta na primarnom nivou zdravstvene
zaštite, a na bolničkom nivou uključuje naprednu dijagnostiku i snimanja, histopatološke potvrde, i
potom hirurške intervencije i pomoćne terapije.
Raznovrsnost opisanih studija pokazuje bogatstvo misli i delanja u našem profesionalnom okruženju
i inspiriše nas da doprinesemo zdravijoj sadašnjosti i budućnosti. Iz tog razloga, svesku zaokružujemo
novim pozivom za radove, koji objavljujemo u celini.
S poštovanjem
