Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Originalni rad

Vanbolnički srčani zastoj i mere kardiopulmonalne reanimacije u službi za hitnu medicinsku pomoć Pančevo – jednogodišnja analiza

Ileana Baba
  • Dom zdravlja Pančevo, Služba za hitnu medicinsku pomoć, Pančevo, Srbija

SAŽETAK

Uvod: Vanbolnički srčani zastoj (VSZ) predstavlja najurgentnije stanje sa kojim se susreću zdravstveni radnici. Primenjene mere kardiopulmonalne reanimacije (KPR) imaju za cilj uspostavljanje ROSC-a (Return of spontaneous circulation). Ciljevi ovog istraživanja su bili određivanje učestalosti VSZ, kao i demografskih karakteristika pacijenata.

Metode: Istraživanje je u vidu retrospektivne studije koja obuhvata period od 01.01.2022.-31.12.2022.godine u Službi za hitnu medicinsku pomoć Pančevo. Podaci su uzeti iz protokola kućnih poseta i poziva, a rezultati su prikazani deskriptivnom statistikom.

Rezultati: U ispitivanom jednogodišnjem periodu VSZ se javio kod 36 pacijenata. U većini su to bili muškarci (69,4%) starijeg uzrasta sa pikom u dobi 70-81 godina. Mesto zadesa je u većini slučajeva prebivalište (72,2%), a svedok laik (77,8%). Mere Basic Life Support-a (BLS) su započete kod 13,9%. Dominantni inicijalni ritam je nešokabilni kod 69,4%, a ROSC je uspostavljen kod 39%. Dispečer je prepoznao da se radi o VSZ u 75 % slučajeva. Etiologija je uglavnom kardiovaskularna kod 44,4% pacijenata. VSZ se najviše javljao tokom popodnevnih sati, a najviše slučajeva je bilo u oktobru.

Zaključak: Prebivalište kao najčešće mesto zadesa i mali broj započetih mera BLS-a, kao i deo neprepoznatih VSZ od strane dispečera ukazuju na neophodnost edukacije stanovništva, kao i uvođenja jedinstvenog protokola za dispečere.


UVOD

Akutni srčani zastoj (ASZ) je nagli i neočekivani prestanak cirkulacije krvi uzrokovan funkcionalnim prestankom rada srca, koji ima za posledicu gubitak svesti i prestanak disanja [1]. ASZ predstavlja najurgentnije i najdramatičnije stanje sa kojima se medicinski radnici susreću, kako u vanbolničkim, tako i u bolničkim uslovima. Na unesrećenima se primenjuje kardiopulmonalna reanimacija (KPR), koja predstavlja skup hitnih mera i postupaka kod srčanog i respiratornog zastoja sa ciljem ponovnog uspostavljanja cirkulacije i disanja [2]. Redosled i postupak radnji koji se primenjuju u tretmanu ASZ zajednički se nazivaju lanac preživljavanja, koji se sastoji iz 4 karika: rano prepoznavanje i pozivanje u pomoć, rana KPR, rana defibrilacija i rani postreanimacioni tretman. Svaka od ovih karika je podjednako važna za dobijanje pozitivnog ishoda [3]. Vreme je ključan faktor za uspešnost mera KPR. Rana primena mera KPR može utrostručiti preživljavanje kod vanbolničkog srčanog zastoja (VSZ) [4]. Uspešna reanimacija podrazumeva povratak prethodno privremeno izgubljenih životnih funkcija- disanja, svesti i srčanog rada. ROSC (return of spontaneous circulation), kao pozitivan ishod kod reanimiranih pacijenata se ispoljava palpabilnim pulsom, merljivom tenzijom, električnom aktivnosti srca spojivom sa životom ili prisustvom pokreta kod pacijenta [5]. Učestalost, etiologija i smrtnost od VSZ s jedne strane, zatim epidemiološke karakteristike unesrećenih sa druge strane su parametri koji variraju u odnosu na veličinu i karakteristike populacije koja se ispituje. Najčešći uzroci su kardiovaskularne bolesti (KVS), od kojih se posebno izdvajaju aritmije. Ostali uzroci su respiratorne, endokrinološke i metaboličke bolesti, traumatski faktori, intoksikacije, kao i niz drugih spoljašnjih faktora [6]. U EuReCa studiji po podacima iz Srbije u šestomesečnom periodu tokom 2017.godine, na populaciji od 902 970 osoba, rezultati pokazuju da je kod 446 osoba registrovan VSZ [7]. ASZ je jedan od vodećih smrtnih uzroka na globalnom nivou. Istraživanja na teritoriji Evropske unije govore da je srčani zastoj uzrok smrti kod oko 250 000 stanovnika godišnje [8]. VSZ je izazov za medicinske radnike, ali i za laike koji svedoče istom. Započete mere BLS-a (Basic Life Support) od strane očevica pokazuju veću šansu za preživljavanjem [3]. Postoji povezanost između zadesnih elemenata i ishoda VSZ, kao što su prisustvo svedoka, da li je svedok započeo mere reanimacije, kakav je bio inicijalni ritam, i drugi faktori [9]. Ciljevi rada su analiza učestalosti pojave VSZ i demografskih karakteristika reanimiranih pacijenata u Službi za hitnu medicinsku pomoć (SHMP) Pančevo u toku 2022. godine.

METODE

Istraživanje je u vidu retrospektivne studije koja obuhvata jednogodišnji period od 01.01.2022. do 31.12.2022. Podaci su prikupljeni iz protokola kućnih poseta (KP) i poziva (PP) SHMP Pančevo. U PP dispečer unosi podatke o imenu i prezimenu pacijenta, adresu i kontakt telefon pozivaoca, kratak opis tegoba, zatim vreme prijema poziva, vreme odlaska ekipe na teren kao i vreme povratka ekipe. Za primljene pozive koji spadaju u prvi red hitnosti, uključujući potvrđenu ili postavljenu sumnju na VSZ, ekipe se odmah šalju na teren, odnosno maksimalno minut od prijema poziva. U KP ekipe unose od medicinskih podataka kratku anamnezu, dijagnozu/e, fizikalni nalaz i terapiju, kao i eventualno upućivanje i transport pacijenta u Opštu bolnicu Pančevo (OBPVO). Parametri koji su prikupljani i analizirani su: broj pacijenata sa VSZ, pol, starost, mesto nastupanja, etiologija, podaci o očevicima, vreme i mesec nastupanja, započinjanje BLS-a od strane očevica, inicijalni ritam i ishod KPR. Za obradu podataka je korišćena deskriptivna statistika, a podaci su prikazani tekstualno, kao i putem grafikona i tabela.

REZULTATI

Tokom 2022. godine u SHMP Pančevo je bilo ukupno 6207 KP. Od toga je VSZ na terenu imalo ukupno 36 (0,6%) pacijenata. Kod svih je primenjena KPR od strane ekipa SHMP. U odnosu na pol, bilo je više muškaraca (69,4%) nego žena (30,6%) (Tabela 1). Najmlađi reanimirani pacijent je bio muškarac starosti 36 godina, a najstariji takođe muškog pola starosti 94 godina. U ženskoj populaciji, najmlađa pacijentkinja je imala 64 godina, a najstarija 87 godina. Nije bilo dece sa VSZ tokom 2022.godine. Distribucija po starosti pokazuje da se najviše VSZ dešava u starijoj populaciji, u starosnoj grupi 71-80 godina (12) i u grupi 61-70 godina (8), dok nema reanimiranih pacijenata u starosnim grupama ispod 30 godina (Grafikon 1). Raspodela po mesecima pokazuje pik u oktobru, kada je bilo 6 pacijenata sa VSZ. Tokom septembra nije bilo nijednog slučaja. Distribucija po mesecima je prikazana u Grafikonu 2. Mesto zadesa je u većini slučajeva bilo prebivalište, gde je reanimirano 26 (72,2%) pacijenata, a najmanje tokom sanitetskog transporta sa terena do OBPVO, svega 2 (5,6%). Distribucija VSZ po mestu zadesa je prikazana na Grafikonu 3. Kada je u pitanju inicijalni ritam, pacijenti su najčešće ispoljavali nešokabilni ritam, zabeležen kod 25 (69,4%) pacijenata. Asistolija je bila dominantan nešokabilni ritam (23-92%). Šokabilni ritmovi su registrovani kod 11 (30,6%) pacijenata. Od toga je 8 (72,7%) pacijenata imalo ventrikularnu fibrilaciju (VF). Distribucija po inicijalnom ritmu je prikazana u Tabeli 2. Etiološki faktori su na prvom mestu kardiovaskularni kod 16 (44,4%) pacijenata, i nepoznatog uzroka kod 10 (27,8%) pacijenata. U kategoriji drugih uzroka su metaboličke, endokrinološke i maligne bolesti. Distribucija po etiologiji je prikazana na Grafikonu 4. Mere BLS-a su primenjene kod samo 5 (13,9%) pacijenata (Tabela 3). Očevidac je u najvećem broju slučajeva bio laik kod njih 77,8% (Tabela 4). Doba dana u kome se najčešće desio VSZ je u periodu od 15:00-15:59h kod 4 (11,1%) pacijenata, kao i u periodu od 19:00-19:59h takođe 4 (11,1%). Distribucija po cirkadijalnom ritmu je prikazana na Grafikonu 5. U odnosu na to da li je dispečer prepoznao/posumnjao da se radi o VSZ, izdvajaju se dve grupe pacijenata- prvu čine oni kod kojih je postavljena sumnja ili potvrđen VSZ (zabeleženo da pacijent ne diše, ne reaguje ili je bez svesti), dok su u drugoj oni kod kojih dispečeri nisu prepoznali VSZ na osnovu dostupnih podataka od pozivaoca. U prvoj grupi se nalazi 27 (75%) pacijenata, a u drugoj 9 (25%). Za pacijente kod kojih se nije znalo da se radi o VSZ najčešće su prijavljivane neodređene tegobe (pacijentu odjednom pozlilo), potom gušenje i bol u grudima. Bez obzira na to, svi pacijenti kod kojih se desio VSZ su shvaćeni kao prvi red hitnosti. Nije zabeležen nijedan slučaj telefonski vođene KPR od strane dispečera. Distribucija po prepoznavanju VSZ od strane dispečera je prikazana na Grafikonu 6. ROSC je zabeležen kod 14 (39 %) pacijenata. Uspostavljeni ROSC se odnosi na one pacijente koji su sa pozitivnim ishodom KPR transportovani i predati dežurnom lekaru prijemne službe OBPVO. U taj broj je uračunata i pojava ROSC-a na samom terenu, kao i ROSC tokom reanimacije pacijenata koji su doživeli VSZ tokom transporta sa lica mesta do OBPVO. Dakle, odnosi se samo na one pacijente koji su preživeli do prijema u bolnicu. U ovom radu nije izvršeno dalje praćenje preživljavanja pacijenata po otpustu. Distribucija po uspostavljenom ROSC-u je prikazana na Grafikonu 7.

Tabela 1. Pacijenti sa VSZ i distribucija po polu

p405

Tabela 2. Distribucija pacijenata sa VSZ po inicijalnom ritmu

p406 1

p406 2

Slika 1. Distribucija pacijenata sa VSZ po godinama starosti

p407 1

Slika 2. Distribucija pacijenata sa VSZ po mesecima

Tabela 3. Distribucija u odnosu na primenjene mere BLS

p407 4

Tabela 4. Distribucija VSZ po svedoku

p407 3

p407 2

Slika 3. Distribucija VSZ po mestu zadesa

p408 1

Slika 4. Distribucija VSZ po uzrocima

p408 2

Slika 5. Distribucija VSZ po cirkadijalnom ritmu

p408 3

Slika 6. Distribucija VSZ po prepoznavanju od strane dispečera

p409

Slika 7. Distribucija VSZ po uspostavljenom ROSC-u

DISKUSIJA

U ovom istraživanju u periodu od godinu dana, VSZ je bio prisutan kod 36 pacijenata. Incidenca VSZ u drugim istraživanjima varira, pre svega u odnosu na veličinu posmatrane populacije i ukupan broj pacijenata kod kojih su intervenisale hitne službe, ali i u odnosu na dužinu posmatranog perioda. U novijim studijama u zemlji i regionu, podaci beleže razlike u broju pacijenata sa VSZ u toku jednogodišnjeg perioda, koji se kreću od 148 na teritoriji Novog Sada, do 7773 na teritoriji cele Hrvatske [10],[11]. Incidenca u opštinama na teritoriji Srbije je raznolika; kreće se od oko 22 godišnje u Kanjiži [12], zatim 119 u Somboru [13], do 148 u Zrenjaninu [14]. Polna distribicija pokazuje predominaciju muškog pola, nešto manje od tri četvrtine, što je u skladu sa mnogim drugim istraživanjima u zemlji [10],[15],[16] i na globalnom nivou [17],[18]. Kod njih se procentualno učešće kreće od nešto više od 50% do više od 70%. Kardiovaskularni uzroci su najčešći uzrok VSZ, što je u korelaciji sa podacima istraživanja na nivou cele Srbije, prikazanim u dvogodišnjoj analizi [19] i rezultatima novije studije u Kini [17]. To se može objasniti sve većom zastupljenošću KVS bolesti među domaćom i svetskom populacijom. Nepoznati uzroci zauzimaju drugo mesto u etilogiji VSZ, što je više nego u prospektivnoj studiji EuReCa Srbija [12],[13],[14],[19]. Pacijenti u ovom istraživanju su uglavnom stariji; većina je starosti u rasponu od 60-80 godina. To se može dovesti u vezu sa najčešćim uzrokom VBS- KVS bolesti, koje su česte kod starije populacije, uz mnoge komorbiditete. U poređenju sa sličnim istraživanjima, dobijeni rezultati takođe ukazuju na stariju populaciju, sa prosečnom starošču preko 65 godine [10],[17],[20]. Podaci iz svetske literature se slažu sa rezultatima ovog rada, pokazujući da je prebivalište ubedljivo na prvom mestu po lokaciji na kojoj se zadesio unesrećeni sa VSZ [17],[21]. To ima višestruki značaj jer, pre svega, povlači za sobom pitanje izvodjenja BLS-a u datim uslovima; u većini slučajeva svedoci na toj lokaciji su laici, uglavnom članovi porodice ili poznanici. Potom ukazuje na značaj obuke opšteg građanstva, posebno onih koji nisu zdravstveni radnici, s obzirom da su oni u više od 75% slučajeva svedoci VSZ [22]. U ovom istraživanju su takođe laici najčešći svedoci (77,8%). Mere BLS-a se uglavnom primenjuju kod malog broja pacijenata [15],[20],[23]; rezultati se kreću od 3,7% do oko 17%, što se slaže sa ovim rezultatima (13,9%). Kada se posmatra distribucija po mesecima, pik je prisutan u oktobru, potom martu i aprilu. Podaci iz literature su sa sličnom distribucijom; jesenji i zimski meseci su uglavnom na prvom mestu [16],[23]. Cirkadijalni ritam ukazuje na pik u dva vremenska perioda 15:00-15:59h i 19:00-19:59h (po 4 VSZ) i u periodu 08:00h-08:59h i 12:00h-12:59h. Druga istraživanja potvrđuju da se VSZ dešava uglavnom u toku dana, sa manjim brojem unesrećenih tokom noći [24]. To se može objasniti učestalijom pojavom aritmija tokom dana u odnosu na noć, kao najčešćim uzrokom VBS među kardiološkom etiologijom, ali i manjim brojem poziva koji se odnose na VSZ tokom noći obično zbog odsustva svedoka koji bi to prijavili [25]. Inicijalni ritam je jedan od značajnih parametara koji određuju preživljavanje nakon VSZ. U ovoj studiji prevladavaju nešokabilni ritmovi. Podaci iz literature se razlikuju. Novije studije pokazuju da je procenat šokabilnih ritmova kod VSZ u padu poslednjih decenija [26], dok se u drugim istraživanjima uglavnom javljaju šokabilni ritmovi [27]. Šokabilni ritmovi pokazuju veći procenat uspostavljanja ROSC-a u odnosu na nešokabilne [26],[27]. Procenat uspostavljenog ROSC-a do prijema u bolnicu se poslednjih godina kreće od oko 12% do skoro 40% u domaćim istraživanjima [10],[15],[19]. U odnosu na njih, rezultati ove studije se svrstavaju u grupu većeg procenta dobijenog ROSC-a. Dispečeri kao karika koja povezuje unesrećenog i ekipu SHMP, u ovom radu su prepoznali 75% VSZ, što je više u odnosu na novije rezultate domaćeg istraživanja, u kojima je procenat prepoznavanja oko 52% [10]. Procena dispečera se vrši na osnovu podataka od pozivaoca, zatim znanja i iskustva. U SHMP Pančevo ne postoji jedinstveni protokol primanja poziva i njihove klasifikacije po redovima hitnosti, što može objasniti 25% neprepoznatih VSZ. Takođe, pozivaoci često ne umeju da objasne situaciju na terenu, pa se dešava da se stanja prvog reda hitnosti ne prepoznaju. Podaci iz SAD govore u prilog većeg procenta uspostavljenog ROSC-a u grupi pacijenata kod kojih su dispečeri koristili protokol [28].

ZAKLJUČAK

Uzimajući u obzir analizirane parametre, vidi se da su najčešća mesta zadesa VSZ prebivalište, a najčešći svedoci laici, koji u malom procentu započnu mere KPR do dolaska ekipe SHMP. Zato je pored periodične obuke stanovništva neophodna sistematska i učestalija obuka za BLS. Sa druge strane, beleži se četvrtina neprepoznatih VSZ od strane dispečera. Razlog leži u nepostojanju jedinstvenih dispečerskih protokola za sve SHMP na državnom nivou. Povećanjem broja edukacija zdravstvenih radnika i uvođenjem jedinstvenog protokola i upitnika za dispečere kojima bi lakše i brže donosili odluke o stepenu hitnosti i prepoznali VSZ, kao i edukacijama šire populacije za BLS, dovelo bi do porasta uspostavljanja ROSC-a, a samim tim i preživljavanja pacijenata sa VSZ.

SPISAK SKRAĆENICA

ASZ- akutni srčani zastoj
KPR- kardiopulmonalna reanimacija
VSZ- vanbolnički srčani zastoj
KVS- kardiovaskularni
ROSC- return of spontaneous circulation
SHMP- Služba za hitnu medicinsku pomoć
KP- kućna poseta
PP- protokol poziva
OBPVO- Opšta bolnica Pančevo
BLS- basic life support

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Decembar 2023

Strane 405-414

  • Ključne reči:
    VSZ, KPR, ROSC
  • Primljen:
    10 Novembar 2023
  • Revidiran:
    27 Novembar 2023
  • Prihvaćen:
    17 Decembar 2023
  • Objavljen online:
    25 Decembar 2023
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Baba I. Out-of-hospital cardiac arrest and measures of cardiopulmonary resuscitation in Emergency Medical Service Pančevo: One-year analysis. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2023;4(4):403-12. doi: 10.5937/smclk4-47636
Autor za korespodenciju

Ileana Baba
Dom zdravlja Pančevo, Služba za hitnu medicinsku pomoć
Moše Pijade 13a, 26000 Pančevo, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


1. Pavlović A. Kardiopulmonalno cerebralna reanimacija.Beograd. Donat Graf.2022.

2. Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaert LL, Deakin C,et al. European Council Guidelines for Resuscitation 2010. Section 1: Executive Summary Resuscitation. 2010;81:1219-1276.doi: 10.1016/j.resuscitation.2010.08.021. PMID: 20956052. [CROSSREF]

3. Semeraro F, Greif R, Bottiger BW, Burkart R, Cimposeu D, Georgiou M, et al. Resuscitation Council Guidelines 2021:Systems saving lives. Resustitation .2021;161:80-97.doi: 10.1016/j.resuscitation.2021.02.008. Epub 2021 Mar 24. PMID: 33773834. [CROSSREF]

4. Deakin CD, Nolan JP, Soar J, Sunde K, Koster RW, Smith GB, et al. European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2010 Section 4. Adult advanced life support. Resuscitation. 2010 Oct;81(10):1305-52. doi:10.1016/j. resuscitation.2010.08.017. Erratum in: Resuscitation. 2011 Jan;82(1):140. PMID: 20956049. [CROSSREF]

5. Jakšić Horvat K, Budimski M, Momirović Stojković M, Holcer Vukelić S. EURECA one 2014 - analiza povratka spontane cirkulacije (ROSC). Journal  Resuscitatio Balcanica. 2015;1(2):9-13.doi: 10.5937/JRB1502009J.

6. Alao DO, Mohammed NA, Hukan Yo, AI Neyadi M, Jummani Z, Dababneh EH, et al.The epidemiology and outcomes of adult in-hospital cardiac arrest in a high-income developing country. Resusc Plus.2022;10:100220. doi: 10.1016/j.resplu.2022.100220. PMID: 35330757; PMCID: PMC8938330. [CROSSREF]

7. Tijanić J, Raffay V, Budimski M. EuReCa 2017 - praćenje srčanog zastoja u R. Srbiji - šestomesečni izveštaj. Journal Resuscitatio Balcanica. 2017;3(7):37-40. doi: 10.5937/JRB1707013T

8. Empana JP, Lerner I, Valentin E, Folke F, Bottiger B, Giaslason G, et al; ESCAPE-NET Investigators.Incidence of Sudden Cardiac Death in the European Union. J Am Coll cardiol.2022.;79(18):1818-27.doi.org/10.1016/j. jacc.2022.02.041 [CROSSREF]

9. Fišer Z, Budimski M, Jakšić Horvat K. EURECA 2015 - Srbija. Journal Resuscitatio Balcanica. 2016;2(5):5-8.

10. Jakšić S, Jokšić Mazinjanin R. Druga karika u lancu preživljavanja kod vanbolničkog srčanog zastoja. Halo 194. 2023;29(1):7-15. doi: 10.5937/JRB1605005F

11. Vazanic D, Kurtovic B, Balija S, Milosevic M, Brborovic O. Predictors, Prevalence, and Clinical Outcomes of Out-of-Hospital Cardiac Arrests in Croatia: A Nationwide Study. Healthcare (Basel). 2023;11(20):2729. doi:  10.3390/ healthcare11202729 [CROSSREF]

12. Babinski DD, Pajor MJ. Epidemiologija vanbolničkog srčanog zastoja u opštini Kanjiža - EuReCa Srbija. ABC - časopis urgentne medicine.2018;18(3):35-40. doi: 10.5937/abc1803041U

13. Holcer Vukelić S, Pešić I. Kontinualno praćenje vanbolničkog srčanog zastoja na teritoriji opštine Sombor - EuReCa_Srbija. Journal Resuscitatio Balcanica. 2018;4(10):113-7. doi:10.5937/JRB1810118H

14. Koprivica J, Živanović A. Incidenca vanbolničkog srčanog zastoja u Zrenjaninu. Journal Resuscitatio Balcanica. 2018;4(9):89-93.doi:10.5937/JRB1809089K

15. Arsić S, Budimski M, Jakšić Horvat K, Ivošević A, Milak J, Veličković M. Prehospitalni akutni zastoj srca i kardiopulmonalna reanimacija - naša iskustva. ABC- časopis urgentne medicine. 2014;14(2-3):19-25.

16. Đorđević M, Denković Z. Prehospital cardiac arrest and cardiopulmonary resuscitation in EMS Jagodina, Serbia. SEE Journal.2017;1-2:23-29.

17. Zheng J, Lv C, Zheng W, Zhang G, Tan H, Ma Y, et al.BASIC-OHCA Coordinators and Investigators. Incidence , process of care, and outcomes of out -of-hospital cardiac arrest in China: a prospective study of the BASIC-OHCA registry. Lancet public Health.2023 sept 15:2468-2667(23)001731-1. doi.org/10.1016/s2468-2667(23)00173-1 ·

18. Christiansen MN, Køber L, Weeke P, Vasan RS, Jeppesen JL, Smith JG, et al. Age-Specific Trends in Incidence, Mortality, and Comorbidities of Heart Failure in Denmark, 1995 to 2012. Circulation. 2017;135:1214–1223. doi: 10.1161/ CIRCULATIONAHA.116.025941. Epub 2017 Feb 7. PMID: 28174193. [CROSSREF]

19. Budimski M, Jakšić HK, Stojković MM, Fišer Z. EuReCa Srbija – dvogodišnja analiza. Journal Resuscitatio Balcanica. 2017;3(6):18-21. doi:  10.5937/ JRB1706018B

20. Trpković S, Pavlović A, Videnović N, Sekulić A, Marinković O. Karakteristike i ishod reanimacije pacijenata koji su doživeli vanbolnički akutni zastoj srca - faktori povezani sa preživljavanjem. Praxis medica. 2014;43(2):49-5. doi: 10.5937/pramed1402049T

21. Strnad M, Borovnik Lesjak V, Jerot P, Esih M. Prehospital Predictors of Survival in Patients with Out-of-Hospital Cardiac Arrest. Medicina (Kaunas). 2023;59(10):1717. doi.org/10.3390/medicina59101717

22. Olasveengen TM, Semeraro F, Ristagno G, Castren M, Handley A, Kuzovlev A, et al. European Resuscitation council Guidelines 2021: Basic Life Support. Resuscitation. 2021;161:98-114.

23. Wang JJ, Zhou Q, Huang ZH, Han Y, Qin CZ, Chen ZQ, et al.  Establishment of a prediction model for prehospital return of spontaneous circulation in out-of-hospital patients with cardiac arrest.  World J Cardiol 2023; 15(10): 508-517. doi: 10.4330/wjc.v15.i10.508 [CROSSREF]

24. Beljić NM, Tomić BN. Cirkardijalni ritam i polna distribucija srčanog zastoja. ABC - časopis urgentne medicine. 2018;18(2):16-21. doi:  10.5937/abc1802016B

25. Martens E, Sinner F.M, Siebermair J, Raufhake C et. al. Incidence of sudden cardiac death in Germany: results from an emergency medical service registry in Lower Saxony. EP Europace Dec. 2014; 16(12):1752–1758. doi: 10.1093/ europace/euu153. Epub 2014 Jul 24. PMID: 25061228; PMCID: PMC4241885

26. Oving I, de Graaf C, Karlsson L, Jonsson M, Kramer-Johansen J, Berglund E, et al. Occurrence of shockable rhythm in out-of-hospital cardiac arrest over time: A report from the COSTA group. Resuscitation. 2020 ;151:67-74. doi: 10.1016/j.resuscitation.2020.03.014. Epub 2020 Apr 8. PMID: 32278017. [CROSSREF]

27. Havranek S, Fingrova Z, Rob D, Smalcova J, Kavalkova P, Franek O, et al. Initial rhythm and survival in refractory out-of-hospital cardiac arrest. Post-hoc analysis of the Prague OHCA randomized trial. Resuscitation. 2022;181:289- 29. doi.org/10.1016/j.resuscitation.2022.10.006 [CROSSREF]

28. Colgan A, Swanson MB, Ahmed A, Harland K, Mohr NM. Documented Use of Emergency Medical Dispatch Protocols is Associated with Improved Survival in Out of Hospital Cardiac Arrest. Prehosp Emerg Care. 2023:1-8. doi: 10.1080/10903127.2023.2239363. Epub ahead of print. PMID: 37471458. [CROSSREF]


LITERATURA

1. Pavlović A. Kardiopulmonalno cerebralna reanimacija.Beograd. Donat Graf.2022.

2. Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaert LL, Deakin C,et al. European Council Guidelines for Resuscitation 2010. Section 1: Executive Summary Resuscitation. 2010;81:1219-1276.doi: 10.1016/j.resuscitation.2010.08.021. PMID: 20956052. [CROSSREF]

3. Semeraro F, Greif R, Bottiger BW, Burkart R, Cimposeu D, Georgiou M, et al. Resuscitation Council Guidelines 2021:Systems saving lives. Resustitation .2021;161:80-97.doi: 10.1016/j.resuscitation.2021.02.008. Epub 2021 Mar 24. PMID: 33773834. [CROSSREF]

4. Deakin CD, Nolan JP, Soar J, Sunde K, Koster RW, Smith GB, et al. European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2010 Section 4. Adult advanced life support. Resuscitation. 2010 Oct;81(10):1305-52. doi:10.1016/j. resuscitation.2010.08.017. Erratum in: Resuscitation. 2011 Jan;82(1):140. PMID: 20956049. [CROSSREF]

5. Jakšić Horvat K, Budimski M, Momirović Stojković M, Holcer Vukelić S. EURECA one 2014 - analiza povratka spontane cirkulacije (ROSC). Journal  Resuscitatio Balcanica. 2015;1(2):9-13.doi: 10.5937/JRB1502009J.

6. Alao DO, Mohammed NA, Hukan Yo, AI Neyadi M, Jummani Z, Dababneh EH, et al.The epidemiology and outcomes of adult in-hospital cardiac arrest in a high-income developing country. Resusc Plus.2022;10:100220. doi: 10.1016/j.resplu.2022.100220. PMID: 35330757; PMCID: PMC8938330. [CROSSREF]

7. Tijanić J, Raffay V, Budimski M. EuReCa 2017 - praćenje srčanog zastoja u R. Srbiji - šestomesečni izveštaj. Journal Resuscitatio Balcanica. 2017;3(7):37-40. doi: 10.5937/JRB1707013T

8. Empana JP, Lerner I, Valentin E, Folke F, Bottiger B, Giaslason G, et al; ESCAPE-NET Investigators.Incidence of Sudden Cardiac Death in the European Union. J Am Coll cardiol.2022.;79(18):1818-27.doi.org/10.1016/j. jacc.2022.02.041 [CROSSREF]

9. Fišer Z, Budimski M, Jakšić Horvat K. EURECA 2015 - Srbija. Journal Resuscitatio Balcanica. 2016;2(5):5-8.

10. Jakšić S, Jokšić Mazinjanin R. Druga karika u lancu preživljavanja kod vanbolničkog srčanog zastoja. Halo 194. 2023;29(1):7-15. doi: 10.5937/JRB1605005F

11. Vazanic D, Kurtovic B, Balija S, Milosevic M, Brborovic O. Predictors, Prevalence, and Clinical Outcomes of Out-of-Hospital Cardiac Arrests in Croatia: A Nationwide Study. Healthcare (Basel). 2023;11(20):2729. doi:  10.3390/ healthcare11202729 [CROSSREF]

12. Babinski DD, Pajor MJ. Epidemiologija vanbolničkog srčanog zastoja u opštini Kanjiža - EuReCa Srbija. ABC - časopis urgentne medicine.2018;18(3):35-40. doi: 10.5937/abc1803041U

13. Holcer Vukelić S, Pešić I. Kontinualno praćenje vanbolničkog srčanog zastoja na teritoriji opštine Sombor - EuReCa_Srbija. Journal Resuscitatio Balcanica. 2018;4(10):113-7. doi:10.5937/JRB1810118H

14. Koprivica J, Živanović A. Incidenca vanbolničkog srčanog zastoja u Zrenjaninu. Journal Resuscitatio Balcanica. 2018;4(9):89-93.doi:10.5937/JRB1809089K

15. Arsić S, Budimski M, Jakšić Horvat K, Ivošević A, Milak J, Veličković M. Prehospitalni akutni zastoj srca i kardiopulmonalna reanimacija - naša iskustva. ABC- časopis urgentne medicine. 2014;14(2-3):19-25.

16. Đorđević M, Denković Z. Prehospital cardiac arrest and cardiopulmonary resuscitation in EMS Jagodina, Serbia. SEE Journal.2017;1-2:23-29.

17. Zheng J, Lv C, Zheng W, Zhang G, Tan H, Ma Y, et al.BASIC-OHCA Coordinators and Investigators. Incidence , process of care, and outcomes of out -of-hospital cardiac arrest in China: a prospective study of the BASIC-OHCA registry. Lancet public Health.2023 sept 15:2468-2667(23)001731-1. doi.org/10.1016/s2468-2667(23)00173-1 ·

18. Christiansen MN, Køber L, Weeke P, Vasan RS, Jeppesen JL, Smith JG, et al. Age-Specific Trends in Incidence, Mortality, and Comorbidities of Heart Failure in Denmark, 1995 to 2012. Circulation. 2017;135:1214–1223. doi: 10.1161/ CIRCULATIONAHA.116.025941. Epub 2017 Feb 7. PMID: 28174193. [CROSSREF]

19. Budimski M, Jakšić HK, Stojković MM, Fišer Z. EuReCa Srbija – dvogodišnja analiza. Journal Resuscitatio Balcanica. 2017;3(6):18-21. doi:  10.5937/ JRB1706018B

20. Trpković S, Pavlović A, Videnović N, Sekulić A, Marinković O. Karakteristike i ishod reanimacije pacijenata koji su doživeli vanbolnički akutni zastoj srca - faktori povezani sa preživljavanjem. Praxis medica. 2014;43(2):49-5. doi: 10.5937/pramed1402049T

21. Strnad M, Borovnik Lesjak V, Jerot P, Esih M. Prehospital Predictors of Survival in Patients with Out-of-Hospital Cardiac Arrest. Medicina (Kaunas). 2023;59(10):1717. doi.org/10.3390/medicina59101717

22. Olasveengen TM, Semeraro F, Ristagno G, Castren M, Handley A, Kuzovlev A, et al. European Resuscitation council Guidelines 2021: Basic Life Support. Resuscitation. 2021;161:98-114.

23. Wang JJ, Zhou Q, Huang ZH, Han Y, Qin CZ, Chen ZQ, et al.  Establishment of a prediction model for prehospital return of spontaneous circulation in out-of-hospital patients with cardiac arrest.  World J Cardiol 2023; 15(10): 508-517. doi: 10.4330/wjc.v15.i10.508 [CROSSREF]

24. Beljić NM, Tomić BN. Cirkardijalni ritam i polna distribucija srčanog zastoja. ABC - časopis urgentne medicine. 2018;18(2):16-21. doi:  10.5937/abc1802016B

25. Martens E, Sinner F.M, Siebermair J, Raufhake C et. al. Incidence of sudden cardiac death in Germany: results from an emergency medical service registry in Lower Saxony. EP Europace Dec. 2014; 16(12):1752–1758. doi: 10.1093/ europace/euu153. Epub 2014 Jul 24. PMID: 25061228; PMCID: PMC4241885

26. Oving I, de Graaf C, Karlsson L, Jonsson M, Kramer-Johansen J, Berglund E, et al. Occurrence of shockable rhythm in out-of-hospital cardiac arrest over time: A report from the COSTA group. Resuscitation. 2020 ;151:67-74. doi: 10.1016/j.resuscitation.2020.03.014. Epub 2020 Apr 8. PMID: 32278017. [CROSSREF]

27. Havranek S, Fingrova Z, Rob D, Smalcova J, Kavalkova P, Franek O, et al. Initial rhythm and survival in refractory out-of-hospital cardiac arrest. Post-hoc analysis of the Prague OHCA randomized trial. Resuscitation. 2022;181:289- 29. doi.org/10.1016/j.resuscitation.2022.10.006 [CROSSREF]

28. Colgan A, Swanson MB, Ahmed A, Harland K, Mohr NM. Documented Use of Emergency Medical Dispatch Protocols is Associated with Improved Survival in Out of Hospital Cardiac Arrest. Prehosp Emerg Care. 2023:1-8. doi: 10.1080/10903127.2023.2239363. Epub ahead of print. PMID: 37471458. [CROSSREF]

1. Pavlović A. Kardiopulmonalno cerebralna reanimacija.Beograd. Donat Graf.2022.

2. Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaert LL, Deakin C,et al. European Council Guidelines for Resuscitation 2010. Section 1: Executive Summary Resuscitation. 2010;81:1219-1276.doi: 10.1016/j.resuscitation.2010.08.021. PMID: 20956052. [CROSSREF]

3. Semeraro F, Greif R, Bottiger BW, Burkart R, Cimposeu D, Georgiou M, et al. Resuscitation Council Guidelines 2021:Systems saving lives. Resustitation .2021;161:80-97.doi: 10.1016/j.resuscitation.2021.02.008. Epub 2021 Mar 24. PMID: 33773834. [CROSSREF]

4. Deakin CD, Nolan JP, Soar J, Sunde K, Koster RW, Smith GB, et al. European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation 2010 Section 4. Adult advanced life support. Resuscitation. 2010 Oct;81(10):1305-52. doi:10.1016/j. resuscitation.2010.08.017. Erratum in: Resuscitation. 2011 Jan;82(1):140. PMID: 20956049. [CROSSREF]

5. Jakšić Horvat K, Budimski M, Momirović Stojković M, Holcer Vukelić S. EURECA one 2014 - analiza povratka spontane cirkulacije (ROSC). Journal  Resuscitatio Balcanica. 2015;1(2):9-13.doi: 10.5937/JRB1502009J.

6. Alao DO, Mohammed NA, Hukan Yo, AI Neyadi M, Jummani Z, Dababneh EH, et al.The epidemiology and outcomes of adult in-hospital cardiac arrest in a high-income developing country. Resusc Plus.2022;10:100220. doi: 10.1016/j.resplu.2022.100220. PMID: 35330757; PMCID: PMC8938330. [CROSSREF]

7. Tijanić J, Raffay V, Budimski M. EuReCa 2017 - praćenje srčanog zastoja u R. Srbiji - šestomesečni izveštaj. Journal Resuscitatio Balcanica. 2017;3(7):37-40. doi: 10.5937/JRB1707013T

8. Empana JP, Lerner I, Valentin E, Folke F, Bottiger B, Giaslason G, et al; ESCAPE-NET Investigators.Incidence of Sudden Cardiac Death in the European Union. J Am Coll cardiol.2022.;79(18):1818-27.doi.org/10.1016/j. jacc.2022.02.041 [CROSSREF]

9. Fišer Z, Budimski M, Jakšić Horvat K. EURECA 2015 - Srbija. Journal Resuscitatio Balcanica. 2016;2(5):5-8.

10. Jakšić S, Jokšić Mazinjanin R. Druga karika u lancu preživljavanja kod vanbolničkog srčanog zastoja. Halo 194. 2023;29(1):7-15. doi: 10.5937/JRB1605005F

11. Vazanic D, Kurtovic B, Balija S, Milosevic M, Brborovic O. Predictors, Prevalence, and Clinical Outcomes of Out-of-Hospital Cardiac Arrests in Croatia: A Nationwide Study. Healthcare (Basel). 2023;11(20):2729. doi:  10.3390/ healthcare11202729 [CROSSREF]

12. Babinski DD, Pajor MJ. Epidemiologija vanbolničkog srčanog zastoja u opštini Kanjiža - EuReCa Srbija. ABC - časopis urgentne medicine.2018;18(3):35-40. doi: 10.5937/abc1803041U

13. Holcer Vukelić S, Pešić I. Kontinualno praćenje vanbolničkog srčanog zastoja na teritoriji opštine Sombor - EuReCa_Srbija. Journal Resuscitatio Balcanica. 2018;4(10):113-7. doi:10.5937/JRB1810118H

14. Koprivica J, Živanović A. Incidenca vanbolničkog srčanog zastoja u Zrenjaninu. Journal Resuscitatio Balcanica. 2018;4(9):89-93.doi:10.5937/JRB1809089K

15. Arsić S, Budimski M, Jakšić Horvat K, Ivošević A, Milak J, Veličković M. Prehospitalni akutni zastoj srca i kardiopulmonalna reanimacija - naša iskustva. ABC- časopis urgentne medicine. 2014;14(2-3):19-25.

16. Đorđević M, Denković Z. Prehospital cardiac arrest and cardiopulmonary resuscitation in EMS Jagodina, Serbia. SEE Journal.2017;1-2:23-29.

17. Zheng J, Lv C, Zheng W, Zhang G, Tan H, Ma Y, et al.BASIC-OHCA Coordinators and Investigators. Incidence , process of care, and outcomes of out -of-hospital cardiac arrest in China: a prospective study of the BASIC-OHCA registry. Lancet public Health.2023 sept 15:2468-2667(23)001731-1. doi.org/10.1016/s2468-2667(23)00173-1 ·

18. Christiansen MN, Køber L, Weeke P, Vasan RS, Jeppesen JL, Smith JG, et al. Age-Specific Trends in Incidence, Mortality, and Comorbidities of Heart Failure in Denmark, 1995 to 2012. Circulation. 2017;135:1214–1223. doi: 10.1161/ CIRCULATIONAHA.116.025941. Epub 2017 Feb 7. PMID: 28174193. [CROSSREF]

19. Budimski M, Jakšić HK, Stojković MM, Fišer Z. EuReCa Srbija – dvogodišnja analiza. Journal Resuscitatio Balcanica. 2017;3(6):18-21. doi:  10.5937/ JRB1706018B

20. Trpković S, Pavlović A, Videnović N, Sekulić A, Marinković O. Karakteristike i ishod reanimacije pacijenata koji su doživeli vanbolnički akutni zastoj srca - faktori povezani sa preživljavanjem. Praxis medica. 2014;43(2):49-5. doi: 10.5937/pramed1402049T

21. Strnad M, Borovnik Lesjak V, Jerot P, Esih M. Prehospital Predictors of Survival in Patients with Out-of-Hospital Cardiac Arrest. Medicina (Kaunas). 2023;59(10):1717. doi.org/10.3390/medicina59101717

22. Olasveengen TM, Semeraro F, Ristagno G, Castren M, Handley A, Kuzovlev A, et al. European Resuscitation council Guidelines 2021: Basic Life Support. Resuscitation. 2021;161:98-114.

23. Wang JJ, Zhou Q, Huang ZH, Han Y, Qin CZ, Chen ZQ, et al.  Establishment of a prediction model for prehospital return of spontaneous circulation in out-of-hospital patients with cardiac arrest.  World J Cardiol 2023; 15(10): 508-517. doi: 10.4330/wjc.v15.i10.508 [CROSSREF]

24. Beljić NM, Tomić BN. Cirkardijalni ritam i polna distribucija srčanog zastoja. ABC - časopis urgentne medicine. 2018;18(2):16-21. doi:  10.5937/abc1802016B

25. Martens E, Sinner F.M, Siebermair J, Raufhake C et. al. Incidence of sudden cardiac death in Germany: results from an emergency medical service registry in Lower Saxony. EP Europace Dec. 2014; 16(12):1752–1758. doi: 10.1093/ europace/euu153. Epub 2014 Jul 24. PMID: 25061228; PMCID: PMC4241885

26. Oving I, de Graaf C, Karlsson L, Jonsson M, Kramer-Johansen J, Berglund E, et al. Occurrence of shockable rhythm in out-of-hospital cardiac arrest over time: A report from the COSTA group. Resuscitation. 2020 ;151:67-74. doi: 10.1016/j.resuscitation.2020.03.014. Epub 2020 Apr 8. PMID: 32278017. [CROSSREF]

27. Havranek S, Fingrova Z, Rob D, Smalcova J, Kavalkova P, Franek O, et al. Initial rhythm and survival in refractory out-of-hospital cardiac arrest. Post-hoc analysis of the Prague OHCA randomized trial. Resuscitation. 2022;181:289- 29. doi.org/10.1016/j.resuscitation.2022.10.006 [CROSSREF]

28. Colgan A, Swanson MB, Ahmed A, Harland K, Mohr NM. Documented Use of Emergency Medical Dispatch Protocols is Associated with Improved Survival in Out of Hospital Cardiac Arrest. Prehosp Emerg Care. 2023:1-8. doi: 10.1080/10903127.2023.2239363. Epub ahead of print. PMID: 37471458. [CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh