Povezanost konzumiranja alkoholnih pića i arterijske hipertenzije

Uvod/Cilj: Arterijska hipertenzija je stanje hronično povišenog arterijskog krvnog pritiska ≥ 140/90 mmHg, koje predstavlja jedan od vodećih uzroka smrtnosti i u svetu i u Srbiji. Cilj istraživanja je da se utvrdi povezanost između konzumiranja alkoholnih pića i arterijske hipertenzije.

Metode: Ova studija preseka obuhvatila je 57 ispitanika sa šireg područja Grada Pančeva, oba pola (30 žena i 27 muškaraca), starijih od 18 godina, koji nisu uzimali antihipertenzivnu terapiju. Za prikupljanje podataka o konzumiranju alkoholnih pića sprovedena je anketa, za koju je korišćen modifikovani Upitnik o prehrambenim navikama (engl. Food Frequency Questionnaire at a Glance), Nacionalnog instituta za zdravlje, Betesda, Merilend, Sjedinjene Američke Države (engl. National Institutes of Health – NIH, Bethesda, Maryland, United States of America). Merenje arterijskog krvnog pritiska obavljeno je prema preporučenoj proceduri, pri čemu je srednja vrednost izračunata i visina arterijskog krvnog pritiska kategorizovana u skladu sa klasifikacijom Evropskog udruženja kardiologa (engl. European Society of Cardiology – ESC), te Evropskog udruženja za hipertenziju (engl. European Society of Hypertension – ESH) iz 2018. godine. Podaci su obrađeni korišćenjem SPSS (engl. Statistical Package for Social Sciences) softverske aplikacije, korišćen je Fisherov test tačne verovatnoće, sa pragom statističke značajnosti od p < 0,05, a rezultati su predstavljeni tabelarno i tekstualno.

Rezultati: U analiziranoj populaciji, od 43 ispitanika, koji nisu rizično konzumirali alkoholna pića, 35 (81,4%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je hipertenziju imalo 8 (18,6%) ispitanika. Od 14 ispitanika koji su rizično konzumirali alkoholna pića, 13 (92,9%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je jedan (7,1%) ispitanik imao hipertenziju. Nije postojala statistički značajna razlika u prisustvu hipertenzije u odnosu na frekvenciju konzumiranja alkoholnih pića (p > 0,05).

Zaključak: Ne postoji povezanost između konzumiranja alkoholnih pića i arterijske hipertenzije.

UVOD

Kardiovaskularni sistem se sastoji od grupe tkiva i organa koji imaju za cilj distribuciju tečnog medijuma – krvi do perifernih tkiva i organa, kako bi se obavljala razmena materija i gasova i omogućio metabolizam. Jedan od najbitnijih kardiovaskularnih parametara je arterijski krvni pritisak (AKP), koji omogućava generisanje perfuzionog pritiska kroz kapilarno korito u tkivu [1]. AKP mora biti na odgovarajućem nivou kako bi se protok krvi kroz tkivo odvijao efikasno, ali hronično povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska dovode do povećanog rizika od nastanka po život opasnih patofizioloških mehanizama [2]. U većini slučajeva, hipertenzija je idiopatska (nepoznatog uzroka), sa najverovatnijom genetskom predispozicijom i poligenskim nasleđivanjem u svojoj osnovi (familijarna predispozicija, učešće većeg broja gena sa obaveznim učinkom faktora sredine, kao što su stres, ishrana, itd.) [3]. Faktori rizika za pojavu hipertenzije mogu se podeliti na one na koje je moguće uticati i one na koje nije moguće uticati. Među faktorima rizika na koje je moguće uticati spadaju: nepravilna ishrana (koja uključuje prekomerno konzumiranje soli, hrane bogate zasićenim mastima i transmastima, te nedovoljno konzumiranje voća i povrća), pušenje, konzumiranje alkohola, fizička neaktivnost, stres, kao i prisutnost drugih komorbiditeta kao što su dijabetes melitus i druga slična stanja. Faktori rizika na koje nije moguće uticati uključuju: starost, pol, rasu i genetsku predispoziciju [2].

Hipertenzija je i dalje vodeći uzrok smrti modernog čoveka širom sveta, sa preko 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje [4]. Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) govore da više od 40,0% ljudi starijih od 25 godina ima hipertenziju, a u Evropi je taj procenat i viši (preko 45,0%), dok je u Srbiji oko 43,0% [5].

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu je, 2019. godine, oko 2,3 milijarde ljudi, starosti 15 i više godina, konzumiralo alkohol u prethodnih 12 meseci, a prosečna potrošnja po osobi je iznosila 6,4 l čistog alkohola godišnje [6].

Alkoholna pića su najzastupljenija psihoaktivna supstanca u Srbiji. U populaciji uzrasta od 18 do 64 godine starosti, više od 70,0% stanovnika je barem jedanput u prethodnih 12 meseci konzumiralo alkoholno piće (82,1% muškaraca i 62,4% žena) [7]. Trećina odraslog stanovništva u Srbiji (31,6%), u 30 dana koja su prethodila istraživanju, konzumirala je alkohol dva do tri puta. Svakodnevno konzumiranje alkoholnih pića je u Srbiji, prema rezultatima istog istraživanja, bilo prisutno kod 3,4% stanovništva. Popularnost piva, vina i žestokih pića je prilično ravnomerna, ipak, skoro polovina konzumenata alkohola u Srbiji preferira pivo [8].

Preporuke za konzumiranje alkohola variraju u zavisnosti od zemlje i organizacije koja ih izdaje. Prema američkom Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam (engl. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism), umereno konzumiranje alkohola za zdrave odrasle osobe podrazumeva unos do jednog pića dnevno za žene i do dva pića dnevno za muškarce. Jedno standardno piće sadrži oko 14 g alkohola, što odgovara jednoj flašici piva od 355 ml, čaši vina od 148 ml ili čaši žestokog pića od 44 ml [9].

Međutim, važno je napomenuti da se konzumiranje alkohola ne preporučuje svim osobama, posebno ne osobama sa određenim zdravstvenim stanjima, kao što su trudnice, osobe koje pate od zloupotrebe alkohola, kao i osobe sa hroničnim bolestima [9].

Preporuke o rizičnom konzumiranju alkohola takođe se razlikuju, međutim, opšte smernice koje se često navode, jesu da se rizičnim smatra konzumiranje više od četiri standardna pića svakog dana ili više od 14 standardnih pića nedeljno, za muškarce, te više od tri standardna pića svakog dana ili više od 7 standardnih pića nedeljno, za žene [9].

Mehanizmi delovanja alkohola na AKP su složeni i još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Predloženi su brojni mogući mehanizmi, kao što su neravnoteža centralnog nervnog sistema, oštećenje kontrole baroreceptora, pojačana simpatička aktivnost, stimulacija renin-angiotenzin-aldosteronskog sistema, povećanje nivoa kortizola, povećana vaskularna reaktivnost usled povećanja nivoa intracelularnog kalcijuma, stimulacija endotela da oslobađa vazokonstriktore i gubitak relaksacije usled inflamacije i oksidativnog oštećenja endotela, što dovodi do inhibicije proizvodnje azot monoksida zavisnog od endotela. Gubitak relaksacije usled inflamacije i oksidativnog oštećenja endotela od strane angiotenzina II je glavni uzročnik hipertenzije izazvane alkoholom [10].

Alkohol ima akutne i hronične efekte na AKP. Visoka doza alkohola (> 30 g alkohola za muškarce i > 20 g alkohola za žene) ima dvofazni efekat na AKP, smanjuje krvni pritisak do 12 sati nakon konzumiranja i povećava AKP posle više od 13 sati nakon konzumiranja. Visoka doza alkohola povećava frekvenciju srca u svakom trenutku nakon konzumiranja, do 24 sata od unosa alkohola. Nalazi ovog istraživanja su relevantni uglavnom za zdrave muškarce, pošto je samo mali broj žena uklјučen u ispitivanja [11].

Kontinuirano konzumiranje alkohola, preko 30 g dnevno, značajno i zavisno od doze, povećava rizik od hipertenzije. Razlike u osetlјivosti arterijskog krvnog pritiska na unos alkohola postoje među različitim etničkim grupama, kao i među polovima [12].

U istraživanju koje su sproveli Santana i saradnici, 2018. godine, utvrđeno je da je malo i umereno ispijanje alkoholnih pića (≤ 2 čaše alkoholnog pića dnevno, za muškarce i ≤ 1 čaše alkoholnog pića dnevno, za žene) imalo protektivne efekte, u smislu hipertenzije i koronarne bolesti srca, ali nije bilo dokaza za to, dok dokazi da dugotrajno konzumiranje alkohola dovodi do hipertenzije postoje. Ovo istraživanje se odnosi na razlike u osetlјivosti krvnog pritiska na konzumiranje alkohola između polova. Muškarci su imali relativni rizik od hipertenzije za konzumiranje jednog do dva pića dnevno. Sa druge strane, žene nisu imale povećan rizik od hipertenzije pri konzumiranju jednog do dva pića dnevno, ali su imale znatno veći rizik od hipertenzije u odnosu na muškarce pri konzumiranju alkohola preko ove količine [13].

Mogući povoljni efekti umerenog konzumiranja alkohola se moraju odmeriti u odnosu na štetne efekte većeg konzumiranja, uključujući povećani rizik od hipertenzije, kardiomiopatije i hemoragijskog moždanog udara. Unos više od tri pića dnevno povezan je sa povišenjem AKP-a, a konzumiranje više od četiri pića dnevno prosečno dovodi do povećanja sistolnog pritiska za 5 – 6 mmHg i dijastolnog pritiska za 2 – 4 mmHg [14].

Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi da li postoji povezanost između konzumiranja alkoholnih pića i arterijske hipertenzije kod ispitanika sa šireg područja grada Pančeva, oba pola, starijih od 18 godina, koji nisu na antihipertenzivnoj terapiji.

METODOLOGIJA

Studija preseka je obuhvatila 57 ispitanika sa šireg područja grada Pančeva, oba pola (30 žena i 27 muškaraca), starijih od 18 godina, koji nisu uzimali antihipertenzivnu terapiju. Istraživanje je sprovedeno tokom decembra meseca 2022. godine.

Za prikupljanje podataka o konzumiranju alkoholnih pića sprovedena je anketa, za koju je korišćen modifikovani Upitnik o prehrambenim navikama (engl. Food Frequency Questionnaire at a Glance), Nacionalnog instituta za zdravlje, Betesda, Merilend, SAD (engl. National Institutes of Health – NIH, Bethesda, Maryland, USA) [15]. Upitnik sadrži pitanja u vezi sa većinom grupa namirnica, ali za potrebe ovog istraživanja, korišćena su samo pitanja koja se odnose na alkoholna pića (pivo, belo vino, crno vino i žestoka pića). Pitanja su se odnosila na prosečnu upotrebu alkoholnih pića tokom prethodne godine i učestalost njihovog konzumiranja (jedan do tri puta mesečno, jednom nedeljno, dva do četiri puta nedeljno, jednom dnevno, dva do tri puta dnevno, više od četiri puta dnevno ili nikada). Na osnovu učestalosti konzumiranja alkohola određene su dve kategorije (grupe) ispitanika – oni koji piju rizično i oni koji ne piju rizično, posebno za svaku vrstu alkoholnih pića i ukupno za sva alkoholna pića. Ispitanici koji su naveli da konzumiraju alkohol jednom nedeljno ili manje su kategorisani kao nerizični, dok su oni koji piju više od jednom nedeljno kategorisani kao rizični.

Merenje AKP-a je obavljeno u skladu sa preporučenom procedurom za rutinsko merenje krvnog pritiska, u ordinaciji, u standardizovanim uslovima, a u skladu sa preporukama ESC-a/ESH-a iz 2018. godine [16]. Arterijski krvni pritisak svih 57 ispitanika je izmeren analognim sfigmomanometrom. Pre merenja AKP-a, ispitanici su bili smešteni u mirnom okruženju pet minuta. Meren je AKP na obe nadlaktice korišćenjem odgovarajuće veličine manžete u odnosu na obim nadlaktice (izmeren je AKP na obe ruke radi otkrivanja mogućih razlika između njih, ruka sa višom vrednošću uzeta je kao referenca). Zabeležena su tri merenja AKP-a, u razmacima od 1 – 2 munuta. Za prosečnu vrednost AKP-a uzeta su poslednja dva merenja. Svakom ispitaniku određen je stepen AKP-a, a prema prihvaćenom kriterijumu za hipertenziju (≥ 140/90 mmHg). Kada je AKP meren u ordinaciji lekara određene su kategorije (grupe) ispitanika – kategorija onih sa hipertenzijom i onih bez hipertenzije. Klasifikacija nivoa AKP-a određena je u skladu sa preporukama ESC-a/ESH-a iz 2018. godine [16].

Podaci su obrađeni korišćenjem SPSS (engl. Statistical Package for Social Sciences) softverske aplikacije, uz primenu deskriptivne statistike (učestalost ispitanika prema kategoriji arterijskog krvnog pritiska) i inferencijalne statistike za testiranje hipoteza. Razlike među grupama su ispitane korišćenjem Fisherov test tačne verovatnoće, uz pouzdanost od 95% i pragom statističke značajnost od p < 0,05 Rezultati su prikazani tekstualno i tabelarno.

REZULTATI

U istraživanju je učestvovalo 57 ispitanika oba pola, od kojih 30 (52,6%) žena i 27 (47,4%) muškaraca, prosečne starosti 36,37 ± 4,35 godina.

Starosna struktura ispitanika je bila sledeća: u kategoriji 18 – 30 godina bilo je 20 ispitanika (35,1%); u kategoriji 31 – 45 godina bilo je 25 ispitanika (43,8%); u kategoriji 46 – 60 godina bilo je 11 ispitanika (19,3%); dok je jedan ispitanik (1,7%) imao više od 60 godina.

Struktura ispitanika prema kategoriji AKP-a, u celoj ispitivanoj grupi, prikazana je u Tabeli 1.

Tabela 1. Struktura ispitanika prema kategoriji arterijskog krvnog pritiska

U ispitivanoj grupi je bilo najviše, odnosno 16 (28,1%) ispitanika sa optimalnim krvnim pritiskom (do 120/80 mmHg), nešto manje ispitanika je bilo sa normalnim i graničnim krvnim pritiskom, sa hipertenzijom I stepena (140 – 159/90-99 mmHg) je bilo 13 (22,8%) ispitanika, dok je samo jedan ispitanik imao hipertenziju II stepena (160 – 179/100 – 109 mmHg).

Razlike između broja ispitanika sa hipertenzijom/ bez hipertenzije i frekvencije konzumiranja piva prikazane su u Tabeli 2.

Tabela 2. Razlike između broja ispitanika sa hipertenzijom/bez hipertenzije i frekvencije konzumiranja piva

Od 57 ispitanika koji su konzumirali pivo, 43 (75,4%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 14 (24,6%) ispitanika imalo hipertenziju. Od 53 ispitanika koji nisu rizično konzumirali pivo, 40 (70,2%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je hipertenziju imalo 13 (22,8%) ispitanika. Od 4 ispitanika koji su rizično konzumirali pivo, 3 (5,3%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 1 (1,8%) ispitanik imao hipertenziju.

Ne postoji statistički značajna razlika u prisustvu hipertenzije u odnosu na frekvenciju konzumiranja piva (p > 0,05).

Razlike između broja ispitanika sa hipertenzijom/ bez hipertenzije i frekvencije konzumiranja belog vina prikazane su u Tabeli 3.

Tabela 3. Razlike između broja ispitanika sa hipertenzijom/bez hipertenzije i frekvencije konzumiranja belog vina

Od 57 ispitanika koji su konzumirali belo vino, 43 (75,4%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 14 (24,6%) ispitanika imalo hipertenziju. Od 53 ispitanika koji nisu rizično konzumirali belo vino, 39 (68,4%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 14 (24,6%) ispitanika imalo hipertenziju. Od četiri (7,0%) ispitanika koji su rizično konzumirali belo vino, nijedan ispitanik nije imalo hipertenziju.

Ne postoji statistički značajna razlika u pogledu prisustva hipertenzije u odnosu na frekvenciju konzumiranja belog vina (p > 0,05)

Razlike između broja ispitanika sa hipertenzijom/ bez hipertenzije i frekvencije konzumiranja crnog vina prikazane su u Tabeli 4.

Tabela 4. Razlike između broja ispitanika sa hipertenzijom/bez hipertenzije i frekvencije konzumiranja crnog vina

Od 57 ispitanika koji su konzumirali crno vino, 43 (75,4%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 14 (24,6%) ispitanika imalo hipertenziju. Od 56 ispitanika koji nisu rizično konzumirali crno vino, 42 (73,7%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 14 (24,6%) ispitanika imalo hipertenziju. Hipertenziju nije imao jedan (1,8%) ispitanik koji je rizično konzumirao crno vino.

Ne postoji statistički značajna razlika u pogledu prisustva hipertenzije u odnosu na frekvenciju konzumiranja crnog vina (p > 0,05)

Razlike između broja ispitanika sa hipertenzijom/ bez hipertenzije i frekvencije konzumiranja žestokih pića prikazane su u Tabeli 5.

Tabela 5. Razlike između broja ispitanika sa hipertenzijom/bez hipertenzije i frekvencije konzumiranja žestokih pića

Od 57 ispitanika koji su konzumirali žestoka pića, 43 (75,4%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 14 (24,6%) ispitanika imalo hipertenziju. Od 54 ispitanika koji nisu rizično konzumirali žestoka pića, 40 (70,2%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 14 (24,6%) ispitanika imalo hipertenziju. Od tri (5,3%) ispitanika koji su rizično konzumirali žestoka pića, nijedan nije imao hipertenziju.

Ne postoji statistički značajna razlika u pogledu prisustva hipertenzije u odnosu na frekvenciju konzumiranja žestokih pića (p > 0,05)

Pored toga, ispitali smo i povezanost hipertenzije u odnosu na frekvenciju konzumiranja svih pića, tako što smo sve ispitanike grupisali na one koji nerizično i one koji rizično piju sva alkoholna pića, i rezultate prikazali u Tabeli 6 .

Tabela 6. Povezanost konzumiranja alkoholnih pića sa arterijskom hipertenzijom

Od 57 ispitanika koji su konzumirali alkoholna pića, 48 (84,2%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 9 (15,8%) ispitanika imalo hipertenziju. Od 43 ispitanika koji nisu rizično konzumirali alkoholna pića, 35 (81,4%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je 8 (18,6%) ispitanika imalo hipertenziju. Od 14 ispitanika koji su rizično konzumirali alkoholna pića, 13 (92,9%) ispitanika nije imalo hipertenziju, dok je jedan (7,1%) ispitanik imao hipertenziju.

Ne postoji statistički značajna razlika u pogledu prisustva hipertenzije u odnosu na frekvenciju konzumiranja alkoholnih pića (p > 0,05).

Povezanost hipertenzije i konzumiranja alkoholnih pića proverena je i Spirmanovim koeficijentom korelacije, koji je pokazao da ne postoji statistički značajna korelacija između prisustva hipertenzije i konzumiranja alkoholnih pića (ρ = -0,135, bez značajnosti).

DISKUSIJA

Ovo istraživanje je imalo za cilj da utvrdi da li postoji statistički značajna povezanost između konzumiranja alkohola i hipertenzije, kod ispitanika u Srbiji. U istraživanju je učestvovalo 57 ispitanika oba pola sa prosečnom starošću od 36,37 ± 4,35 godina. U ispitivanoj grupi je bilo najviše 16 (28,1%) ispitanika sa optimalnim krvnim pritiskom (do 120/80 mmHg), nešto manje sa normalnim i graničnim pritiskom, dok je sa hipertenzijom I stepena (140 – 159/90 – 99 mmHg) bilo 13 (22,8%) ispitanika, a samo jedan ispitanik sa hipertenzijom II stepena (160 – 179/100 – 109 mmHg). Većina ispitanika (43) konzumirala je umerenu količinu alkoholnih pića (manje od jednom nedeljno), pri čemu su procenti hipertenzije bili slični u svim kategorijama konzumiranja alkohola.

Rezultati su pokazali da u ovom uzorku ispitanika nije pronađena statistički značajna povezanost između hipertenzije i frekvencije konzumiranja alkohola (piva, belog vina, crnog vina i žestokih pića).

Važno je napomenuti da ovi rezultati važe samo za ovaj uzorak ispitanika i da bi bilo potrebno sprovesti dalja istraživanja na većem uzorku kako bi se potvrdili ovi nalazi.

Brojne studije su se bavile ovom temom. Većina studija sugeriše da konzumiranje visokih doza alkohola vodi ka povišenju AKP-a, ali odnos između laganog do umerenog konzumiranja alkohola ostaje kontroverzan [17]. Pregled više desetina longitudinalnih studija utvrdio je da maksimalno jedno alkoholno piće dnevno može biti povezano sa smanjenim rizikom od određenih kardiovaskularnih bolesti, u poređenju sa apstinencijom od alkohola [18]. Neki drugi pregledi longitudinalnih studija govore da samo neke kategorije populacije imaju koristi od konzumiranja alkohola. Kod žena, koje konzumiraju maksimalno 5 g alkohola dnevno, primetan je blagi zaštitni efekat u prevenciji hipertenzije. Međutim, kod muškaraca postoji linearna veza između konzumiranja alkohola i hipertenzije, čak i pri minimalnim dozama, posebno kod muškaraca azijskog porekla [19].

Tokom protekle decenije, u Srbiji je utvrđeno da je više od polovine smrtnih slučajeva bilo zbog kardiovaskularnih insulta, čemu hipertenzija značajno doprinosi. Međutim, nije utvrđena povezanost između konzumiranja alkohola, odnosno njegovih pojedinih vrsta (rakija, pivo, vino), i nastanka i učestalosti hipertenzije [20].

ZAKLJUČAK

U ovom istraživanju nije pronađena statistički značajna povezanost između konzumiranja alkoholnih pića (piva, belog vina, crnog vina i žestokih alkoholnih pića) i arterijske hipertenzije, kod ispitanika oba pola starijih od 18 godina koji nisu bili na antihipertenzivnoj terapiji.

Preporuka za dalja istraživanja je da se stvore uslovi za longitudinalne studije, kako bi se dobili podaci o uticaju alkohola na visinu arterijskog krvnog pritiska.

SPISAK SKRAĆENICA

SAD – Sjedinjene Američke Države
ESC – Evropsko udruženje kardiologa (engl. European Society of Cardiology)
ESH – Evropsko udruženje za hipertenziju (engl. European Society of Hypertension)
SPSS – Statistički paket za društvene nauke (engl. Statistical Package for Social Sciences)
AKP – arterijski krvni pritisak
SZO – Svetska zdravstvena organizacija