Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Pregledni rad

Novi terapijski agensi u lečenju neurosarkoidoze

Nikola Marić1, Aleksa Golubović1, Slobodan Belić1, Nataša Đurđević1, Ivan Milivojević1, Miloš Geratović1, Mihailo Stjepanović1,2
  • Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za pulmologiju, Beograd, Srbija
  • Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Neurosarkoidoza predstavlja relativno čestu ekstrapulmonalnu formu sarkoidoze. Karakterišu je prisustvo različite kliničke slike, mala verovatnoća spontane remisije, značajan uticaj na kvalitet života, kao i potencijalno povećanje mortaliteta. Pored kortikosteroida, u lečenju neurosarkoidoze se primenjuju i drugi lekovi, kao što su metotreksat, azatioprin, mikofenolat mofetil, inhibitori faktora nekroze tumora α (TNF-α), infliksimab i adalimumab. U ovom radu smo, pregledom dostupne literature, pokušali da objedinimo dosadašnja saznanja i novine u lečenju neurosarkoidoze, kako bismo olakšali svakodnevni rad lekarima kliničarima. Dosadašnje studije i dalje daju prednost pulsnim dozama kortikosteroida, dok je druga terapija pokazala prednost samo u pojedinim slučajevima. Ipak, treba napomenuti da su potrebna dodatna istraživanja, kako bi se uspešno razvila individualna terapija.


UVOD

Sarkoidoza predstavlja granulomatozno oboljenje koje može da zahvati bilo koji organ. Iako su najčešći simptomi malaksalost, zamaranje, neproduktivan kašalj i oticanje zglobova, klinička prezentacija može značajno da varira u zavisnosti od distribucije granuloma. Ukoliko ne dođe do spontane remisije (oko 30% slučajeva, u zavisnosti od populacije) [1], prva linija terapije su oralni kortikosteroidi, dok se u slučaju hronične forme, čestih recidiva ili pojave ekstrapulmonalne forme bolesti, mogu razmatrati i drugi terapijski modaliteti. Za dijagnostiku same bolesti, kao i za praćenje efikasnosti terapije, pored fizikalnog pregleda, koriste se i radiografska snimanja (klasična radiografija, kompjuterska tomografija, magnetna rezonanca ili pozitronska emisiona tomografija, u zavisnosti od forme bolesti), biomarkeri (angiotenzin konvertujući enzim (engl. angiotensin-converting enzyme – ACE)), hitotriozidaza (engl. chitotriosidase – ChT), kalcijum u dvadesetčetvoročasovnom urinu, kao i upitnici o kvalitetu života.

KLINIČKA SLIKA I DIJAGNOSTIKA NEUROSARKOIDOZE

Neurosakroidoza se javlja kod 5% do 15% pacijenata [2]. Klinička slika je različita i zavisi od lokalizacije granuloma u nervnom sistemu. Klinički se može manifestovati na sledeće načine: mono- ili polineuropatija, neuropatija malih nervnih vlakana (engl. small fiber sensory neuropathy - SFSN), epileptični napadi, meningitis, lezije hipotalamusa ili hipofize, poremećaji u ponašanju, cerebelarna ataksija, promene u kognitivnom funkcionisanju (Tabela 1) [3]. Zlatni standard za postavljanje dijagnoze je biopsija tkiva, ali treba napomenuti da je to u praksi skoro nemoguće, posebno ako se sumnja da je lezija locirana u centralnom nervnom sistemu. U svakodnevnoj kliničkoj praksi, za dijagnostiku se koriste: klinička slika, magnetna rezonanca (MR) endokranijuma ili kičme, te prisustvo povišenih biomarkera za sarkoidozu u likvoru. Verovatnoća dijagnoze neurosarkoidoze, ukoliko su prethodno pomenuti rezultati pozitivni, veća je, ako pacijent već ima prethodno patohistološki potvrđenu sarkoidozu drugog organa [4],[5]. Iako relativno retka forma sarkoidoze, neurosarkoidoza dovodi do značajnog narušavanja kvaliteta života i ima višu stopu mortaliteta i morbiditeta, te je neophodno što pre započeti lečenje.

Tabela 1. Učestalost kliničkih manifestacija neurosarkoidoze

Tabela 1. Učestalost kliničkih manifestacija neurosarkoidoze

TERAPIJSKI AGENSI

Lečenje neurosarkoidoze gotovo uvek zahteva medikamentoznu terapiju, ali se odluka o tipu leka i dozi bazira na stručnom mišljenju i retkim prospektivnim studijama [3],[6]. Primena kortikosteroidne terapije i dalje predstavlja prvu liniju terapije, ali su doze koje se primenjuju više u odnosu na plućnu formu. Parenteralna primena visokih doza kortikosteroida je indikovana u slučajevima kada postoji jasna rapidna klinička progresija. Treba napomenuti da je neuspeh lečenja monoterapijom čest, jednim delom zbog težine same bolesti, a drugim delom zbog izraženih neželjenih efekata kortikosteroida [7],[8]. U tim slučajevima, indikovana je primena, u drugoj liniji, nekih od preparata koji štede kortikosteroide, od kojih se najčešće upotrebljava metotreksat (engl. methotrexate – MTX). Studije su pokazale da kombinovana upotreba kortikosteroida i MTX-a dovodi do snižavanja potrebnih doza kortikosteroida, kao i do smanjenja broja recidiva [9],[10]. Drugi često primenjivan lek je mikofenolat, koji je pokazao sličan pozitivan efekat kao MTX u kontroli bolesti, ali se pokazao kao inferiorniji u odnosu na tendenciju recidiva bolesti [10].

Inhibitori faktora nekroze tumora α (TNF-α) su dugo razmatrani kao terapijska opcija u lečenju različitih formi sarkoidoze. Monoklonalno antitelo infliksimab se pokazalo kao potencijalna treća linija u lečenju refraktarne sarkoidoze, te su saveti vodećih stručnjaka da se može koristiti i u lečenju neurosarkoidoze. Studije sprovedene u Francuskoj i u Sjedinjenim Američkim Državama su pokazale uspeh infliksimaba u lečenju neurosarkoidoze, čak i u slučajevima kada druga terapija nije bila uspešna [11],[12]. Ipak, upotreba infliksimaba je dovela do značajnih komplikacija u vidu razvoja infekcija, toksičnih efekata lečenja i relapsa bolesti nakon obustave terapije. Retrospektivna studija sprovedena u Holandiji je takođe pokazala značajne komplikacije, ali je isto tako pokazala da potencijalno postoji korelacija između redukcije doze leka i recidiva bolesti (postepena redukcija doze je dovela do smanjene verovatnoće za recidiv bolesti) [13]. S obzirom na potencijalne komplikacije primene TNF-α inhibitora, kao i na ekonomski faktor (cena proizvodnje leka), osmišljeni su analozi TNF-α inhibitora, koji su pokazali slične pozitivne efekte, uz odsustvo toksiciteta [14],[15]. Kod pacijenata kod kojih je primena TNF-α inhibitora kontraindikovana, ili se ne postiže zadovoljavajući terapijski odgovor, može se koristiti rituksimab, kao odgovarajuća zamena [16],[17],[18].

U svakodnevnoj kliničkoj praksi, pojedine forme neurosarkoidoze predstavljaju poseban izazov za lečenje.

CEREBRALNA PARENHIMSKA BOLEST I HIDROCEFALUS

Relativno česta forma neurosarkoidoze karakteriše se granulomima u beloj masi mozga, koji, u zavisnosti od veličine, mogu imitirati sklerozne ploče, zone mikroishemije ili tumore. Ukoliko se granulomi nalaze na granici između komornih sistema, u samim komorama ili ukoliko zahvataju leptomeninge, može doći do razvoja hidrocefalusa [19]. Lokalizacija i veličina ovih granuloma može da dovede do različitih senzitivnih, motornih i/ili kognitivnih ispada, kao i do porasta intrakranijalnog pritiska. Moguća je i pojava epileptičnih napada, koji ukazuju na to da se radi o fulminantnom toku, te je, pored primene antiepileptika, neophodno i što pre započeti sistemsku terapiju. Prisustvo hematoencefalne barijere, čija permeabilnost otežava prodor velikom broju lekova, predstavlja poseban izazov u lečenju ove forme sarkoidoze. Ukoliko medikamentozna terapija ne dovede do povoljnog terapijskog odgovora, može se sprovoditi radioterapija u niskim dozama (do 20 Gy) [20]. Hirurško lečenje je moguće ukoliko dolazi do akutnog razvoja hidrocefalusa ili ukoliko je neurosarkoidoza rezistentna na medikamentoznu terapiju [19],[21].

HIPOTALAMUSNO-HIPOFIZNA ZAHVAĆENOST

Prisustvo granuloma u hipotalamusno-hipofiznoj regiji daje kliničku sliku sličnu nesekretujućim tumorima ove regije. Granulomi vrše kompresiju i destrukciju okolnog nervnog i žlezdanog tkiva i dovode do sekundarnog hipotiroidizma, hipogonadotropnog hipogonadizma, panhipopituitarizma i sindroma neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (engl. syndrome of inappropriate antidiuretic hormone (ADH) secretion – SIADH). Sekundarni hipotiroidizam nastaje zbog destrukcije bazofilnih tireotropnih ćelija usled inflamacije, te se posledično smanjuje produkcija tireostimulišućeg hormona (TSH) i smanjenja stimulacije tiroidne žlezde [22]. Destrukcija bazofilnih gonadotropnih ćelija dovodi do smanjenja sekrecije gonadotropin-oslobađajućeg hormona (engl. gonadotropin-releasing hormone – GnRH), ukoliko je oštećenje na nivou hipotalamusa ili do smanjenja sekrecije lutenizirajućeg hormona (LH) i folikul-stimulišućeg hormona (FSH), ukoliko je lezija u adenohipofizi. S obzirom na to da se sarkoidoza retko javlja u prepubertetskom i pubertetskom dobu, deficiti ovih hormona primarno dovode do neplodnosti [23]. Panhipopituitarizam se češće javlja kod makrogranuloma, i neophodna je hitna supstitucija, pre svega adrenokortikotropnog hormona (engl. adrenocorticotropic hormone – ACTH). Kako se u lečenju panhipopituitarizma nastalog usled sarkoidoze koriste i kortikosteroidi, rizik od nastanka Adisonove krize je relativno niži, u odnosu na drugu etiologiju panhipopituitarizma [24],[25]. Sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona (engl. syndrome of inappropriate antidiuretic hormone secretion – SIADH) nastaje usled prisustva granuloma u neurohipofizi, i posledičnog smanjenja sekrecije vazopresina. SIADH dovodi do poliurije i razvoja insipidnog dijabetesa, kao i pojačanog gubitka natrijuma putem urina; hiponatrijemija često može da bude jedini simptom u neurosarkoidozi [26],[27],[28].

Svakako je naše mišljenje da, s obzirom na kompleksnost neuroendokrine osovine, u lečenju ove forme neurosarkoidoze uvek treba da učestvuju lekari više specijalizacija, kako bi se mogla paralelno vršiti adekvatna supstitucija hormona i supresija inflamacije, koja je u osnovi sarkoidoze.

NEUROPATIJA MALIH VLAKANA U SARKOIDOZI

Posebna forma neurosarkoidoze jeste neuropatija malih vlakana (engl. small fiber neuropathy – SFN), koja se manifestuje u vidu bolnih senzacija i parestezija. Važno je napomenuti da je dosadašnje lečenje SFN-a bazirano na primeni analgetika, s obzirom da kortikosteroidna terapija nije pokazala značajnije poboljšanje. Poslednjih nekoliko godina otkriven je efekat eritropoetina na zajedničke β receptore i receptore za reparaciju, a posebno na oporavak nervnih vlakana. ARA 290 je novi polipeptid koji predstavlja modifikovani eritropoetin sa izolovanim dejstvom antiinflamacije i reparacije tkiva, bez stimulacije hematopoeze. U toku su ispitivanja bezbednosti kod zdravih pojedinaca, pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom, sarkoidozom i diabetes mellitus-om. Do sada, nisu pokazani značajniji neželjeni efekti. Studija sprovedena u Holandiji je, i pored značajnih ograničenja (mali uzorak, odsustvo patohistološke potvrde neuropatije malih vlakana, varijacije u kliničkoj prezentaciji), dala ohrabrujuće rezultate [29].

PSIHOLOŠKE PROMENE I ZAMOR U NEUROSARKOIDOZI

Psihološke promene, od kojih su najčešće depresija, anksioznost i poremećaj koncentracije, često se javljaju u svim oblicima sarkoidoze. U slučaju neurosarkoidoze, promene mogu biti posledica prisustva granuloma u sivoj masi prefrontalnog korteksa, dok se ne sme zaboraviti ni stres, koji prisustvo hronične bolesti izaziva [30],[31]. Zamor predstavlja poseban problem, ne samo u neurosarkoidozi, već i u drugim formama bolesti, sa visokom prevalencijom [32],[33]. U cilju preciznijeg kvantifikovanja, kreirani su različiti upitnici za procenu kvaliteta života [34],[35]. Pored samog razgovora sa pacijentom i preciziranjem problema, savetujemo i uključivanje psihologa ili psihijatra u dalje lečenje, kako bi se održao kvalitet života i poboljšala komplijansa pacijenata, s obzirom da lečenje zahteva vreme.

ZAKLJUČAK

Neurosarkoidoza predstavlja formu sarkoidoze koja značajno utiče na kvalitet života i povećava mortalitet kod pacijenata. Iako postoji veliki broj potencijalnih terapijskih protokola, njihova efikasnost i bezbednost je i dalje značajno varijabilna od pacijenta do pacijenta. Razvoj novih lekova (analozi TNF-α inhibitora, modifikovani eritropoetin), mogao bi da dovede do standardizacije druge, treće i četvrte linije lečenja neurosarkoidoze, ali je neophodno prethodno sprovesti sistematizovano istraživanje na većem uzorku, kako bi se jasno kvantifikovali pozitivni efekti i rizici. Pored razvoja nove medikamentozne terapije, svakako je neophodno multidisciplinarno lečenje, kako bi se što pre prevazišli defekti nastali usled lezija nervnog sistema.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 3 Broj 4

Decembar 2022

Strane 471-477

  • Ključne reči:
    sarkoidoza, neurosarkoidoza, kortikosteroidi
  • Primljen:
    01 Novembar 2022
  • Revidiran:
    28 Novembar 2022
  • Prihvaćen:
    10 Decembar 2022
  • Objavljen online:
    25 Decembar 2022
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Marić N, Golubović A, Belić S, Đurđević N, Milivojević I, Geratović M, et al. New therapeutic agents in neurosarcoidosis treatment. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2022;3(4):471-7. doi: 10.5937/smclk3-41156
Autor za korespodenciju

Mihailo Stjepanović
Klinika za pulmologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije
Dr Koste Todorovića 26, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Gerke AK, Judson MA, Cozier YC, Culver DA, Koth LL. Disease Burden and Variability in Sarcoidosis. Ann Am Thorac Soc. 2017 Dec;14(Supplement_6):S421-S428. doi: 10.1513/AnnalsATS.201707-564OT. [CROSSREF]

    2. Joubert B, Chapelon-Abric C, Biard L, Saadoun D, Demeret S, Dormont D, et al. Association of Prognostic Factors and Immunosuppressive Treatment With Long-term Outcomes in Neurosarcoidosis. JAMA Neurol. 2017 Nov 1;74(11):1336-44. doi: 10.1001/jamaneurol.2017.2492. [CROSSREF]

    3. Fritz D, Voortman M, van de Beek D, Drent M, Brouwer MC. Many faces of neurosarcoidosis: from chronic meningitis to myelopathy. Curr Opin Pulm Med. 2017 Sep;23(5):439-46. doi: 10.1097/MCP.0000000000000401. [CROSSREF]

    4. Hunninghake GW, Costabel U, Ando M, Baughman R, Cordier JF, du Bois R, et al. ATS/ERS/WASOG statement on sarcoidosis. American Thoracic Society/European Respiratory Society/World Association of Sarcoidosis and other Granulomatous Disorders. Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 1999 Sep;16(2):149-73.

    5. Judson MA, Costabel U, Drent M, Wells A, Maier L, Koth L, et al.; Organ Assessment Instrument Investigators TW. The WASOG Sarcoidosis Organ Assessment Instrument: An update of a previous clinical tool. Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 2014 Apr 18;31(1):19-27.

    6. James WE, Baughman R. Treatment of sarcoidosis: grading the evidence. Expert Rev Clin Pharmacol. 2018 Jul;11(7):677-87. doi: 10.1080/17512433.2018.1486706. [CROSSREF]

    7. Ramo-Tello C, Grau-López L, Tintoré M, Rovira A, Ramió i Torrenta L, Brieva L, et al. A randomized clinical trial of oral versus intravenous methylprednisolone for relapse of MS. Mult Scler. 2014 May;20(6):717-25. doi: 10.1177/1352458513508835. [CROSSREF]

    8. Lower EE, Broderick JP, Brott TG, Baughman RP. Diagnosis and management of neurological sarcoidosis. Arch Intern Med. 1997 Sep 8;157(16):1864-8. [CROSSREF]

    9. Cremers JP, Drent M, Bast A, Shigemitsu H, Baughman RP, Valeyre D, et al. Multinational evidence-based World Association of Sarcoidosis and Other Granulomatous Disorders recommendations for the use of methotrexate in sarcoidosis: integrating systematic literature research and expert opinion of sarcoidologists worldwide. Curr Opin Pulm Med. 2013 Sep;19(5):545-61. doi: 10.1097/MCP.0b013e3283642a7a. [CROSSREF]

    10. Bitoun S, Bouvry D, Borie R, Mahevas M, Sacre K, Haroche J, et al. Treatment of neurosarcoidosis: A comparative study of methotrexate and mycophenolate mofetil. Neurology. 2016 Dec 13;87(24):2517-21. doi: 10.1212/ WNL.0000000000003431. [CROSSREF]

    11. Cohen Aubart F, Bouvry D, Galanaud D, Dehais C, Mathey G, Psimaras D, et al. Long-term outcomes of refractory neurosarcoidosis treated with infliximab. J Neurol. 2017 May;264(5):891-7. doi: 10.1007/s00415-017-8444-9. [CROSSREF]

    12. Gelfand JM, Bradshaw MJ, Stern BJ, Clifford DB, Wang Y, Cho TA, et al. Infliximab for the treatment of CNS sarcoidosis: A multi-institutional series. Neurology. 2017 Nov 14;89(20):2092-100. doi: 10.1212/WNL.0000000000004644. [CROSSREF]

    13. Fritz D, Timmermans WMC, van Laar JAM, van Hagen PM, Siepman TAM, van de Beek D, et al. Infliximab treatment in pathology-confirmed neurosarcoidosis. Neurol Neuroimmunol Neuroinflamm. 2020 Jul 27;7(5):e847. doi: 10.1212/NXI.0000000000000847. [CROSSREF]

    14. Veltkamp M, Drent M, Baughman RP. Infliximab or biosimilars in sarcoidosis; to switch or not to switch? Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 2016 Jan 15;32(4):280-3.

    15. Merinopoulos D, Hayes F, Gallagher DA, Dasgupta B. A case report of neurosarcoidosis successfully treated with an infliximab biosimilar after a relapse while on dual therapy. Clin Exp Rheumatol. 2017 Mar-Apr;35(2):356-357.

    16. Earle B, Wolf DS, Ramsay ES. Novel Use of Rituximab in Treatment of Refractory Neurosarcoidosis in an 11-Year-Old Girl. J Clin Rheumatol. 2019 Sep;25(6):e101-e103. doi: 10.1097/RHU.0000000000000900. PMID: 30247223. [CROSSREF]

    17. Zella S, Kneiphof J, Haghikia A, Gold R, Woitalla D, Thöne J. Successful therapy with rituximab in three patients with probable neurosarcoidosis. Ther Adv Neurol Disord. 2018 Oct 26;11:1756286418805732. doi: 10.1177/1756286418805732. [CROSSREF]

    18. Bomprezzi R, Pati S, Chansakul C, Vollmer T. A case of neurosarcoidosis successfully treated with rituximab. Neurology. 2010 Aug 10;75(6):568-70. doi: 10.1212/WNL.0b013e3181ec7ff9. [CROSSREF]

    19. Jovanović D, Grujičić D, Stjepanović M, Popević S, Kontić M, Vučinić Mihailović V. UNUSUAL CLINICAL COURSE OF NEUROSARCOIDOSIS MANIFESTED WITH ACUTE HYDROCEPHALUS. Acta Clin Croat. 2021 Mar;60(1):131-5. doi: 10.20471/acc.2021.60.01.19. [CROSSREF]

    20. Menninger MD, Amdur RJ, Marcus RB Jr. Role of radiotherapy in the treatment of neurosarcoidosis. Am J Clin Oncol. 2003 Aug;26(4):e115-8. doi: 10.1097/01.COC.0000077933.69101.5D. [CROSSREF]

    21. Malmgren K, Lycke J, Engman E, Hedström A, Jönsson L, Rydenhag B, et al. Successful epilepsy surgery in a patient with neurosarcoidosis. Epilepsia. 2010 Jun;51(6):1101-3. doi: 10.1111/j.1528-1167.2010.02580.x. [CROSSREF]

    22. Langrand C, Bihan H, Raverot G, Varron L, Androdias G, Borson-Chazot F, et al. Hypothalamo-pituitary sarcoidosis: a multicenter study of 24 patients. QJM. 2012 Oct;105(10):981-95. doi: 10.1093/qjmed/hcs121. [CROSSREF]

    23. Karagiannis A, Harsoulis F. Gonadal dysfunction in systemic diseases. Eur J Endocrinol. 2005 Apr;152(4):501-13. doi: 10.1530/eje.1.01886. [CROSSREF]

    24. Sukumaran A. Panhypopituitarism from neurosarcoidosis in an adolescent: case report and literature review. J Pediatr Endocrinol Metab. 2019 Sep 25;32(9):1039-1042. doi: 10.1515/jpem-2019-0110. [CROSSREF]

    25. Jawadi MH, Hanson TJ, Schemmel JE, Beck P, Katz FH. Hypothalamic sarcoidosis and hypopituitarism. Horm Res. 1980;12(1):1-9. doi: 10.1159/000179099. [CROSSREF]

    26. Gen S, Ogawa A, Kanai K, Nobe K, Ikeda N, Mochizuki A, et al. A Case of Neurosarcoidosis-Induced Syndrome of Inappropriate Secretion of Antidiuretic Hormone Diagnosed with Neuroendoscopy. Case Rep Med. 2018 Aug 6;2018:9496149. doi: 10.1155/2018/9496149. [CROSSREF]

    27. Alam T, Thomas S. Diabetes insipidus secondary to sarcoidosis presenting with caseating granuloma. BMJ Case Rep. 2011 Mar 3;2011:bcr0120113702. doi: 10.1136/bcr.01.2011.3702. [CROSSREF]

    28. Sanghi V, Kapoor A. Unusual Presentation of Central Diabetes Insipidus in a Patient With Neurosarcoidosis. J Investig Med High Impact Case Rep. 2016 Sep 9;4(3):2324709616667511. doi: 10.1177/2324709616667511. [CROSSREF]

    29. Dahan A, Dunne A, Swartjes M, Proto PL, Heij L, Vogels O, et al. ARA 290 improves symptoms in patients with sarcoidosis-associated small nerve fiber loss and increases corneal nerve fiber density. Mol Med. 2013 Nov 8;19(1):334-45. doi: 10.2119/molmed.2013.00122. [CROSSREF]

    30. Voortman M, Hendriks CMR, Elfferich MDP, Bonella F, Møller J, De Vries J, et al. The Burden of Sarcoidosis Symptoms from a Patient Perspective. Lung. 2019 Apr;197(2):155-61. doi: 10.1007/s00408-019-00206-7. [CROSSREF]

    31. Wilsher ML. Psychological stress in sarcoidosis. Curr Opin Pulm Med. 2012 Sep;18(5):524-7. doi: 10.1097/MCP.0b013e3283547092. [CROSSREF]

    32. Beste C, Kneiphof J, Woitalla D. Effects of fatigue on cognitive control in neurosarcoidosis. Eur Neuropsychopharmacol. 2015 Apr;25(4):522-30. doi: 10.1016/j.euroneuro.2015.01.012. [CROSSREF]

    33. Górski W, Piotrowski WJ. Fatigue syndrome in sarcoidosis. Pneumonol Alergol Pol. 2016;84(4):244-50. doi: 10.5603/PiAP.2016.0030. [CROSSREF]

    34. Cox CE, Donohue JF, Brown CD, Kataria YP, Judson MA. The Sarcoidosis Health Questionnaire: a new measure of health-related quality of life. Am J Respir Crit Care Med. 2003 Aug 1;168(3):323-9. doi: 10.1164/rccm.200211-1343OC. [CROSSREF]

    35. Patel AS, Siegert RJ, Creamer D, Larkin G, Maher TM, Renzoni EA, et al. The development and validation of the King's Sarcoidosis Questionnaire for the assessment of health status. Thorax. 2013 Jan;68(1):57-65. doi: 10.1136/thoraxjnl-2012-201962. [CROSSREF]


LITERATURA

1. Gerke AK, Judson MA, Cozier YC, Culver DA, Koth LL. Disease Burden and Variability in Sarcoidosis. Ann Am Thorac Soc. 2017 Dec;14(Supplement_6):S421-S428. doi: 10.1513/AnnalsATS.201707-564OT. [CROSSREF]

2. Joubert B, Chapelon-Abric C, Biard L, Saadoun D, Demeret S, Dormont D, et al. Association of Prognostic Factors and Immunosuppressive Treatment With Long-term Outcomes in Neurosarcoidosis. JAMA Neurol. 2017 Nov 1;74(11):1336-44. doi: 10.1001/jamaneurol.2017.2492. [CROSSREF]

3. Fritz D, Voortman M, van de Beek D, Drent M, Brouwer MC. Many faces of neurosarcoidosis: from chronic meningitis to myelopathy. Curr Opin Pulm Med. 2017 Sep;23(5):439-46. doi: 10.1097/MCP.0000000000000401. [CROSSREF]

4. Hunninghake GW, Costabel U, Ando M, Baughman R, Cordier JF, du Bois R, et al. ATS/ERS/WASOG statement on sarcoidosis. American Thoracic Society/European Respiratory Society/World Association of Sarcoidosis and other Granulomatous Disorders. Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 1999 Sep;16(2):149-73.

5. Judson MA, Costabel U, Drent M, Wells A, Maier L, Koth L, et al.; Organ Assessment Instrument Investigators TW. The WASOG Sarcoidosis Organ Assessment Instrument: An update of a previous clinical tool. Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 2014 Apr 18;31(1):19-27.

6. James WE, Baughman R. Treatment of sarcoidosis: grading the evidence. Expert Rev Clin Pharmacol. 2018 Jul;11(7):677-87. doi: 10.1080/17512433.2018.1486706. [CROSSREF]

7. Ramo-Tello C, Grau-López L, Tintoré M, Rovira A, Ramió i Torrenta L, Brieva L, et al. A randomized clinical trial of oral versus intravenous methylprednisolone for relapse of MS. Mult Scler. 2014 May;20(6):717-25. doi: 10.1177/1352458513508835. [CROSSREF]

8. Lower EE, Broderick JP, Brott TG, Baughman RP. Diagnosis and management of neurological sarcoidosis. Arch Intern Med. 1997 Sep 8;157(16):1864-8. [CROSSREF]

9. Cremers JP, Drent M, Bast A, Shigemitsu H, Baughman RP, Valeyre D, et al. Multinational evidence-based World Association of Sarcoidosis and Other Granulomatous Disorders recommendations for the use of methotrexate in sarcoidosis: integrating systematic literature research and expert opinion of sarcoidologists worldwide. Curr Opin Pulm Med. 2013 Sep;19(5):545-61. doi: 10.1097/MCP.0b013e3283642a7a. [CROSSREF]

10. Bitoun S, Bouvry D, Borie R, Mahevas M, Sacre K, Haroche J, et al. Treatment of neurosarcoidosis: A comparative study of methotrexate and mycophenolate mofetil. Neurology. 2016 Dec 13;87(24):2517-21. doi: 10.1212/ WNL.0000000000003431. [CROSSREF]

11. Cohen Aubart F, Bouvry D, Galanaud D, Dehais C, Mathey G, Psimaras D, et al. Long-term outcomes of refractory neurosarcoidosis treated with infliximab. J Neurol. 2017 May;264(5):891-7. doi: 10.1007/s00415-017-8444-9. [CROSSREF]

12. Gelfand JM, Bradshaw MJ, Stern BJ, Clifford DB, Wang Y, Cho TA, et al. Infliximab for the treatment of CNS sarcoidosis: A multi-institutional series. Neurology. 2017 Nov 14;89(20):2092-100. doi: 10.1212/WNL.0000000000004644. [CROSSREF]

13. Fritz D, Timmermans WMC, van Laar JAM, van Hagen PM, Siepman TAM, van de Beek D, et al. Infliximab treatment in pathology-confirmed neurosarcoidosis. Neurol Neuroimmunol Neuroinflamm. 2020 Jul 27;7(5):e847. doi: 10.1212/NXI.0000000000000847. [CROSSREF]

14. Veltkamp M, Drent M, Baughman RP. Infliximab or biosimilars in sarcoidosis; to switch or not to switch? Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 2016 Jan 15;32(4):280-3.

15. Merinopoulos D, Hayes F, Gallagher DA, Dasgupta B. A case report of neurosarcoidosis successfully treated with an infliximab biosimilar after a relapse while on dual therapy. Clin Exp Rheumatol. 2017 Mar-Apr;35(2):356-357.

16. Earle B, Wolf DS, Ramsay ES. Novel Use of Rituximab in Treatment of Refractory Neurosarcoidosis in an 11-Year-Old Girl. J Clin Rheumatol. 2019 Sep;25(6):e101-e103. doi: 10.1097/RHU.0000000000000900. PMID: 30247223. [CROSSREF]

17. Zella S, Kneiphof J, Haghikia A, Gold R, Woitalla D, Thöne J. Successful therapy with rituximab in three patients with probable neurosarcoidosis. Ther Adv Neurol Disord. 2018 Oct 26;11:1756286418805732. doi: 10.1177/1756286418805732. [CROSSREF]

18. Bomprezzi R, Pati S, Chansakul C, Vollmer T. A case of neurosarcoidosis successfully treated with rituximab. Neurology. 2010 Aug 10;75(6):568-70. doi: 10.1212/WNL.0b013e3181ec7ff9. [CROSSREF]

19. Jovanović D, Grujičić D, Stjepanović M, Popević S, Kontić M, Vučinić Mihailović V. UNUSUAL CLINICAL COURSE OF NEUROSARCOIDOSIS MANIFESTED WITH ACUTE HYDROCEPHALUS. Acta Clin Croat. 2021 Mar;60(1):131-5. doi: 10.20471/acc.2021.60.01.19. [CROSSREF]

20. Menninger MD, Amdur RJ, Marcus RB Jr. Role of radiotherapy in the treatment of neurosarcoidosis. Am J Clin Oncol. 2003 Aug;26(4):e115-8. doi: 10.1097/01.COC.0000077933.69101.5D. [CROSSREF]

21. Malmgren K, Lycke J, Engman E, Hedström A, Jönsson L, Rydenhag B, et al. Successful epilepsy surgery in a patient with neurosarcoidosis. Epilepsia. 2010 Jun;51(6):1101-3. doi: 10.1111/j.1528-1167.2010.02580.x. [CROSSREF]

22. Langrand C, Bihan H, Raverot G, Varron L, Androdias G, Borson-Chazot F, et al. Hypothalamo-pituitary sarcoidosis: a multicenter study of 24 patients. QJM. 2012 Oct;105(10):981-95. doi: 10.1093/qjmed/hcs121. [CROSSREF]

23. Karagiannis A, Harsoulis F. Gonadal dysfunction in systemic diseases. Eur J Endocrinol. 2005 Apr;152(4):501-13. doi: 10.1530/eje.1.01886. [CROSSREF]

24. Sukumaran A. Panhypopituitarism from neurosarcoidosis in an adolescent: case report and literature review. J Pediatr Endocrinol Metab. 2019 Sep 25;32(9):1039-1042. doi: 10.1515/jpem-2019-0110. [CROSSREF]

25. Jawadi MH, Hanson TJ, Schemmel JE, Beck P, Katz FH. Hypothalamic sarcoidosis and hypopituitarism. Horm Res. 1980;12(1):1-9. doi: 10.1159/000179099. [CROSSREF]

26. Gen S, Ogawa A, Kanai K, Nobe K, Ikeda N, Mochizuki A, et al. A Case of Neurosarcoidosis-Induced Syndrome of Inappropriate Secretion of Antidiuretic Hormone Diagnosed with Neuroendoscopy. Case Rep Med. 2018 Aug 6;2018:9496149. doi: 10.1155/2018/9496149. [CROSSREF]

27. Alam T, Thomas S. Diabetes insipidus secondary to sarcoidosis presenting with caseating granuloma. BMJ Case Rep. 2011 Mar 3;2011:bcr0120113702. doi: 10.1136/bcr.01.2011.3702. [CROSSREF]

28. Sanghi V, Kapoor A. Unusual Presentation of Central Diabetes Insipidus in a Patient With Neurosarcoidosis. J Investig Med High Impact Case Rep. 2016 Sep 9;4(3):2324709616667511. doi: 10.1177/2324709616667511. [CROSSREF]

29. Dahan A, Dunne A, Swartjes M, Proto PL, Heij L, Vogels O, et al. ARA 290 improves symptoms in patients with sarcoidosis-associated small nerve fiber loss and increases corneal nerve fiber density. Mol Med. 2013 Nov 8;19(1):334-45. doi: 10.2119/molmed.2013.00122. [CROSSREF]

30. Voortman M, Hendriks CMR, Elfferich MDP, Bonella F, Møller J, De Vries J, et al. The Burden of Sarcoidosis Symptoms from a Patient Perspective. Lung. 2019 Apr;197(2):155-61. doi: 10.1007/s00408-019-00206-7. [CROSSREF]

31. Wilsher ML. Psychological stress in sarcoidosis. Curr Opin Pulm Med. 2012 Sep;18(5):524-7. doi: 10.1097/MCP.0b013e3283547092. [CROSSREF]

32. Beste C, Kneiphof J, Woitalla D. Effects of fatigue on cognitive control in neurosarcoidosis. Eur Neuropsychopharmacol. 2015 Apr;25(4):522-30. doi: 10.1016/j.euroneuro.2015.01.012. [CROSSREF]

33. Górski W, Piotrowski WJ. Fatigue syndrome in sarcoidosis. Pneumonol Alergol Pol. 2016;84(4):244-50. doi: 10.5603/PiAP.2016.0030. [CROSSREF]

34. Cox CE, Donohue JF, Brown CD, Kataria YP, Judson MA. The Sarcoidosis Health Questionnaire: a new measure of health-related quality of life. Am J Respir Crit Care Med. 2003 Aug 1;168(3):323-9. doi: 10.1164/rccm.200211-1343OC. [CROSSREF]

35. Patel AS, Siegert RJ, Creamer D, Larkin G, Maher TM, Renzoni EA, et al. The development and validation of the King's Sarcoidosis Questionnaire for the assessment of health status. Thorax. 2013 Jan;68(1):57-65. doi: 10.1136/thoraxjnl-2012-201962. [CROSSREF]

1. Gerke AK, Judson MA, Cozier YC, Culver DA, Koth LL. Disease Burden and Variability in Sarcoidosis. Ann Am Thorac Soc. 2017 Dec;14(Supplement_6):S421-S428. doi: 10.1513/AnnalsATS.201707-564OT. [CROSSREF]

2. Joubert B, Chapelon-Abric C, Biard L, Saadoun D, Demeret S, Dormont D, et al. Association of Prognostic Factors and Immunosuppressive Treatment With Long-term Outcomes in Neurosarcoidosis. JAMA Neurol. 2017 Nov 1;74(11):1336-44. doi: 10.1001/jamaneurol.2017.2492. [CROSSREF]

3. Fritz D, Voortman M, van de Beek D, Drent M, Brouwer MC. Many faces of neurosarcoidosis: from chronic meningitis to myelopathy. Curr Opin Pulm Med. 2017 Sep;23(5):439-46. doi: 10.1097/MCP.0000000000000401. [CROSSREF]

4. Hunninghake GW, Costabel U, Ando M, Baughman R, Cordier JF, du Bois R, et al. ATS/ERS/WASOG statement on sarcoidosis. American Thoracic Society/European Respiratory Society/World Association of Sarcoidosis and other Granulomatous Disorders. Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 1999 Sep;16(2):149-73.

5. Judson MA, Costabel U, Drent M, Wells A, Maier L, Koth L, et al.; Organ Assessment Instrument Investigators TW. The WASOG Sarcoidosis Organ Assessment Instrument: An update of a previous clinical tool. Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 2014 Apr 18;31(1):19-27.

6. James WE, Baughman R. Treatment of sarcoidosis: grading the evidence. Expert Rev Clin Pharmacol. 2018 Jul;11(7):677-87. doi: 10.1080/17512433.2018.1486706. [CROSSREF]

7. Ramo-Tello C, Grau-López L, Tintoré M, Rovira A, Ramió i Torrenta L, Brieva L, et al. A randomized clinical trial of oral versus intravenous methylprednisolone for relapse of MS. Mult Scler. 2014 May;20(6):717-25. doi: 10.1177/1352458513508835. [CROSSREF]

8. Lower EE, Broderick JP, Brott TG, Baughman RP. Diagnosis and management of neurological sarcoidosis. Arch Intern Med. 1997 Sep 8;157(16):1864-8. [CROSSREF]

9. Cremers JP, Drent M, Bast A, Shigemitsu H, Baughman RP, Valeyre D, et al. Multinational evidence-based World Association of Sarcoidosis and Other Granulomatous Disorders recommendations for the use of methotrexate in sarcoidosis: integrating systematic literature research and expert opinion of sarcoidologists worldwide. Curr Opin Pulm Med. 2013 Sep;19(5):545-61. doi: 10.1097/MCP.0b013e3283642a7a. [CROSSREF]

10. Bitoun S, Bouvry D, Borie R, Mahevas M, Sacre K, Haroche J, et al. Treatment of neurosarcoidosis: A comparative study of methotrexate and mycophenolate mofetil. Neurology. 2016 Dec 13;87(24):2517-21. doi: 10.1212/ WNL.0000000000003431. [CROSSREF]

11. Cohen Aubart F, Bouvry D, Galanaud D, Dehais C, Mathey G, Psimaras D, et al. Long-term outcomes of refractory neurosarcoidosis treated with infliximab. J Neurol. 2017 May;264(5):891-7. doi: 10.1007/s00415-017-8444-9. [CROSSREF]

12. Gelfand JM, Bradshaw MJ, Stern BJ, Clifford DB, Wang Y, Cho TA, et al. Infliximab for the treatment of CNS sarcoidosis: A multi-institutional series. Neurology. 2017 Nov 14;89(20):2092-100. doi: 10.1212/WNL.0000000000004644. [CROSSREF]

13. Fritz D, Timmermans WMC, van Laar JAM, van Hagen PM, Siepman TAM, van de Beek D, et al. Infliximab treatment in pathology-confirmed neurosarcoidosis. Neurol Neuroimmunol Neuroinflamm. 2020 Jul 27;7(5):e847. doi: 10.1212/NXI.0000000000000847. [CROSSREF]

14. Veltkamp M, Drent M, Baughman RP. Infliximab or biosimilars in sarcoidosis; to switch or not to switch? Sarcoidosis Vasc Diffuse Lung Dis. 2016 Jan 15;32(4):280-3.

15. Merinopoulos D, Hayes F, Gallagher DA, Dasgupta B. A case report of neurosarcoidosis successfully treated with an infliximab biosimilar after a relapse while on dual therapy. Clin Exp Rheumatol. 2017 Mar-Apr;35(2):356-357.

16. Earle B, Wolf DS, Ramsay ES. Novel Use of Rituximab in Treatment of Refractory Neurosarcoidosis in an 11-Year-Old Girl. J Clin Rheumatol. 2019 Sep;25(6):e101-e103. doi: 10.1097/RHU.0000000000000900. PMID: 30247223. [CROSSREF]

17. Zella S, Kneiphof J, Haghikia A, Gold R, Woitalla D, Thöne J. Successful therapy with rituximab in three patients with probable neurosarcoidosis. Ther Adv Neurol Disord. 2018 Oct 26;11:1756286418805732. doi: 10.1177/1756286418805732. [CROSSREF]

18. Bomprezzi R, Pati S, Chansakul C, Vollmer T. A case of neurosarcoidosis successfully treated with rituximab. Neurology. 2010 Aug 10;75(6):568-70. doi: 10.1212/WNL.0b013e3181ec7ff9. [CROSSREF]

19. Jovanović D, Grujičić D, Stjepanović M, Popević S, Kontić M, Vučinić Mihailović V. UNUSUAL CLINICAL COURSE OF NEUROSARCOIDOSIS MANIFESTED WITH ACUTE HYDROCEPHALUS. Acta Clin Croat. 2021 Mar;60(1):131-5. doi: 10.20471/acc.2021.60.01.19. [CROSSREF]

20. Menninger MD, Amdur RJ, Marcus RB Jr. Role of radiotherapy in the treatment of neurosarcoidosis. Am J Clin Oncol. 2003 Aug;26(4):e115-8. doi: 10.1097/01.COC.0000077933.69101.5D. [CROSSREF]

21. Malmgren K, Lycke J, Engman E, Hedström A, Jönsson L, Rydenhag B, et al. Successful epilepsy surgery in a patient with neurosarcoidosis. Epilepsia. 2010 Jun;51(6):1101-3. doi: 10.1111/j.1528-1167.2010.02580.x. [CROSSREF]

22. Langrand C, Bihan H, Raverot G, Varron L, Androdias G, Borson-Chazot F, et al. Hypothalamo-pituitary sarcoidosis: a multicenter study of 24 patients. QJM. 2012 Oct;105(10):981-95. doi: 10.1093/qjmed/hcs121. [CROSSREF]

23. Karagiannis A, Harsoulis F. Gonadal dysfunction in systemic diseases. Eur J Endocrinol. 2005 Apr;152(4):501-13. doi: 10.1530/eje.1.01886. [CROSSREF]

24. Sukumaran A. Panhypopituitarism from neurosarcoidosis in an adolescent: case report and literature review. J Pediatr Endocrinol Metab. 2019 Sep 25;32(9):1039-1042. doi: 10.1515/jpem-2019-0110. [CROSSREF]

25. Jawadi MH, Hanson TJ, Schemmel JE, Beck P, Katz FH. Hypothalamic sarcoidosis and hypopituitarism. Horm Res. 1980;12(1):1-9. doi: 10.1159/000179099. [CROSSREF]

26. Gen S, Ogawa A, Kanai K, Nobe K, Ikeda N, Mochizuki A, et al. A Case of Neurosarcoidosis-Induced Syndrome of Inappropriate Secretion of Antidiuretic Hormone Diagnosed with Neuroendoscopy. Case Rep Med. 2018 Aug 6;2018:9496149. doi: 10.1155/2018/9496149. [CROSSREF]

27. Alam T, Thomas S. Diabetes insipidus secondary to sarcoidosis presenting with caseating granuloma. BMJ Case Rep. 2011 Mar 3;2011:bcr0120113702. doi: 10.1136/bcr.01.2011.3702. [CROSSREF]

28. Sanghi V, Kapoor A. Unusual Presentation of Central Diabetes Insipidus in a Patient With Neurosarcoidosis. J Investig Med High Impact Case Rep. 2016 Sep 9;4(3):2324709616667511. doi: 10.1177/2324709616667511. [CROSSREF]

29. Dahan A, Dunne A, Swartjes M, Proto PL, Heij L, Vogels O, et al. ARA 290 improves symptoms in patients with sarcoidosis-associated small nerve fiber loss and increases corneal nerve fiber density. Mol Med. 2013 Nov 8;19(1):334-45. doi: 10.2119/molmed.2013.00122. [CROSSREF]

30. Voortman M, Hendriks CMR, Elfferich MDP, Bonella F, Møller J, De Vries J, et al. The Burden of Sarcoidosis Symptoms from a Patient Perspective. Lung. 2019 Apr;197(2):155-61. doi: 10.1007/s00408-019-00206-7. [CROSSREF]

31. Wilsher ML. Psychological stress in sarcoidosis. Curr Opin Pulm Med. 2012 Sep;18(5):524-7. doi: 10.1097/MCP.0b013e3283547092. [CROSSREF]

32. Beste C, Kneiphof J, Woitalla D. Effects of fatigue on cognitive control in neurosarcoidosis. Eur Neuropsychopharmacol. 2015 Apr;25(4):522-30. doi: 10.1016/j.euroneuro.2015.01.012. [CROSSREF]

33. Górski W, Piotrowski WJ. Fatigue syndrome in sarcoidosis. Pneumonol Alergol Pol. 2016;84(4):244-50. doi: 10.5603/PiAP.2016.0030. [CROSSREF]

34. Cox CE, Donohue JF, Brown CD, Kataria YP, Judson MA. The Sarcoidosis Health Questionnaire: a new measure of health-related quality of life. Am J Respir Crit Care Med. 2003 Aug 1;168(3):323-9. doi: 10.1164/rccm.200211-1343OC. [CROSSREF]

35. Patel AS, Siegert RJ, Creamer D, Larkin G, Maher TM, Renzoni EA, et al. The development and validation of the King's Sarcoidosis Questionnaire for the assessment of health status. Thorax. 2013 Jan;68(1):57-65. doi: 10.1136/thoraxjnl-2012-201962. [CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh