Učestalost konzumiranja duvana i stavovi studenata zdravstvenih studija o upotrebi duvana u Crnoj Gori: globalno istraživanje studenata zdravstvenih studija u Crnoj Gori

Uvod: Uloga zdravstvenih radnika u savetovanju pacijenata o štetnom uticaju duvana na zdravlje i načinima odvikavanja od te loše navike je velika. Međutim, konzumiranje duvana je izazov i za same zdravstvene profesionalce, kao i za studente zdravstvenih studija.

Cilj: Cilj rada je bilo utvrđivanje učestalosti pušenja duvana među studentima fakulteta zdravstvenog usmerenja u Crnoj Gori i ispitivanje njihovih stavova koji se odnose na mehanizme kontrole duvana.

Metode: Istraživanje predstavlja sekundarnu analizu podataka dobijenih iz istraživanja sprovedenog među studentima fakulteta zdravstvenog usmerenja u Crnoj Gori, u periodu od oktobra 2010. do marta 2011. godine.

Rezultati: U 30 dana pre sprovođenja istraživanja, 24,8% ispitanika je koristilo duvan, dok je unutar fakultetskih prostorija, 38,2% studenata konzumiralo cigarete tokom godine koja je prethodila istraživanju. O važnosti obezbeđivanja obrazovnog materijala pacijentima, kao podrške odvikavanju od pušenja, učilo je 44,6% pušača i 52,9% nepušača, ali je 35,3% pušača i 28,0% nepušača dobilo formalnu obuku kako da pacijente odvikavaju od pušenja. Stav da su zdravstveni radnici koji puše cigarete manje pogodni da savetuju pacijente da prestanu sa pušenjem imalo je 63,7% pušača i 81,7% nepušača (p < 0,001). Za 70% je bila manja verovatnoća da će studenti šeste godine fakulteta zastupati taj stav. Takođe, za 40% je bila manja verovatnoća da će isti stav zastupati oni studenti koji su smatrali da ne treba zabraniti pušenje u restoranima, a za 50% je bila manja verovatnoća da će taj stav zastupati oni studenti koji su smatrali da zdravstvenim radnicima ne treba posebna obuka u tehnikama odvikavanja od pušenja.

Zaključak: Istraživanje je pokazalo da je neophodno unaprediti kurikulume zdravstvenih studija i poboljšati formalnu obuku za sticanje znanja o štetnim efektima duvana na zdravlje, kao i za sticanje veština odvikavanja pacijenata od pušenja, koje su zasnovane na dokazima, što bi imalo indirektni efekat smanjenja upotrebe duvana među studentima.

UVOD

Zdravstveni stručnjaci širom sveta upozoravaju na činjenicu da postoji globalna epidemija upotrebe duvana u obliku pušenja cigareta i lule, žvakanja i ušmrkivanja duvana ili pasivnog udisanja duvanskog dima. Pušenje cigareta, iako socijalno prihvatljiva navika, jeste zdravstveno rizično ponašanje [1], od čijih posledica, prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svake godine umire oko 8,7 miliona ljudi [2]. Iako je ostvaren značajan napredak u svetu, po pitanju smanjenja prevalencije upotrebe duvanskih proizvoda, duvanski dim i dalje ostaje jedan od glavnih razloga obolevanja i preranog umiranja stanovništva [3]. Prevalencija pušenja, na globalnom nivou, smanjena je sa 22,7% na 17,5% [2]. Takođe, smanjena je prodaja cigareta globalno, što ne zadovoljava, imajući u vidu da je duvanska industrija plasirala nove proizvode, kao što su elektronske cigarete i proizvodi koji zagrevaju duvan, a čija su ciljna grupa upravo mladi ljudi [2].

Prvi naučni dokazi o štetnim efektima pušenja pojavili su se sredinom prošlog veka, kada je dokazana uzročna povezanost pušenja i karcinoma bronhija i pluća, infarkta miokarda i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) [4]. Značajnu ulogu u smanjivanju ove životno ugrožavajuće navike mogu da imaju zdravstveni radnici [5], koji godišnje pregledaju oko 70% pušača [6]. Zdravstveni profesionalci bi trebalo da imaju vodeću ulogu u prevenciji pušenja u jednoj društvenoj zajednici, kao savetnici, ali i kao uzori odnosa prema zdravlju [7]. Kao davaoci zdravstvenih usluga, oni igraju ključnu ulogu u savetovanju pušača da prestanu sa pušenjem, kao i motivisanju ljudi da ne počinju sa konzumiranjem duvana [8]. Zdravstveni radnici bi trebalo da osobama obolelim od karcinoma daju savete o povećanom riziku koji je povezan sa nastavkom pušenja, o načinima na koji mogu da prestanu sa konzumiranjem cigareta, te ih mogu informisati o postojećim tretmanima za odvikavanje, koje pokriva njihovo zdravstveno osiguranje [9].

Mladi ljudi predstavljaju deo populacije koji je najpodložniji svim oblicima rizičnog ponašanja i prihvatanja novih životnih izazova, s obzirom na to da mnogi među njima nemaju čvrsto ustanovljene sisteme vrednosti i obrasce zdravog životnog stila [10]. Pušači su češće oni mladi ljudi koji ne prepoznaju zdravstvene rizike korišćenja duvana i duvanskih proizvoda [11],[12]. Značajan porast upotrebe cigareta u periodu između adolescencije i ranog zrelog doba predstavlja snažan prediktor pušenja u odraslom dobu [13]. Veoma je važno da se svede na minimum izloženost bilo kojim duvanskim proizvodima u mladosti, jer je pokazano da nikotin šteti normalnom razvoju mozga, te utiče na moždanu funkciju i kogniciju, pažnju i raspoloženje [14].

U sklopu projekta Globalni sistem za nadzor nad duvanom (engl. Global Tobacco Surveillance System), Svetska zdravstvena organizacija, Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti i Kanadska asocijacija za javno zdravlje su, 2004. godine, razvili Globalno istraživanje studenata zdravstvenih studija (engl. Global Health Professional Student Survey – GHPSS) [15]. Ovo istraživanje implementirano je u više od 20 zemalja Evrope [16]. Zemlje u regionu – Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, bile su prve u Evropi u kojima je istraživanje sprovedeno, 2005. godine [16]. Svrha GHPSS-a je bila dobijanje podataka o rasprostranjenosti upotrebe duvana među budućim zdravstvenim radnicima i osmišljavanje programa koji bi smanjili upotrebu duvana među njima [15].

Prema podacima Globalnog istraživanja upotrebe duvana među mladima (engl. Global Youth Tobacco Survey), od 13. do 15. godine života, prevalencija pušenja je, u 2018. godini, iznosila 7,1% (9,3% dečaka i 4,0% devojčica) [17]. Istraživanje je pokazalo da 9,9% učenika (11,6% dečaka i 8,1% devojčica) predstavlja trenutne korisnike duvanskih proizvoda. Među njima je 6,0% učenika (6,7% dečaka i 5,3% devojčica) koristilo cigarete, a 2,2% učenika (2,8% dečaka i 1,7% devojčica) je koristilo bezdimni duvan [17].

Najčešći oblik konzumacije duvanskih proizvoda u Crnoj Gori je pušenje cigareta [18], što treba posmatrati u kontekstu uticaja porodice i vršnjaka, zdravstvene prosvećenosti o opasnostima korišćenja duvana, sve veće konzumacije elektronskih cigareta i nedovoljne kontrole Zakona o ograničavanju upotrebe duvanskih proizvoda, u smislu dostupnosti mladim ljudima.

Istraživanje o rasprostranjenosti upotrebe duvana u populaciji Crne Gore ukazuje na visoku prevalenciju, jer je više od trećine (35,4%) odraslih (starosti 15 do 64 godina) prijavilo aktivno pušenje. Pri tome, u ovoj populacionoj grupi je za 1% više žena nego muškaraca konzumiralo duvanske proizvode [19].

Paradoksalno je da studenti zdravstvenih studija kontinuirano puše cigarete, i pored brojnih informacija o štetnim efektima upotrebe duvana, koje dobijaju tokom stručnog medicinskog obrazovanja [20],[21],[22]. Osposobljavanje studenata zdravstvenih studija da pružaju efikasne, tačne i dostupne savete pacijentima, o svim aspektima zdravlja [23], pa i pušenja, predstavlja važan zadatak za zdravstveni kadar [24], za koji se može reći da je ogledalo javnog zdravlja u zemlji.

Svrha ovog istraživanja jeste utvrđivanje prevalencije pušenja duvana među studentima svih fakulteta zdravstvenog usmerenja u Crnoj Gori, te utvrđivanje njihovih stavova prema pušenju duvana, kao i ispitivanje značaja postojećeg nastavno-obrazovnog programa u toku dodiplomskih (osnovnih) studija za kontrolu i prevenciju pušenja.

Stoga je istraživanje sprovedeno među studentima zdravstvenih studija u Crnoj Gori imalo tri konkretna cilja:

1. Utvrditi učestalost pušenja.
2. Ispitati odnos između statusa pušenja i socijalno- -demografskih karakteristika (pol, starost i godina studija) studenata; ispitati stavove studenata prema zabranama upotrebe duvana; ispitati stavove studenata o ulozi zdravstvenih radnika u prevenciji pušenja; ispitati stavove studenata prema dodiplomskom profesionalnom obrazovanju.
3. Ispitati moguće prediktore studentskih stavova o tome da li su zdravstveni radnici koji konzumiraju cigarete i druge duvanske proizvode pogodni da savetuju korisnike zdravstvenih usluga, odnosno pacijente, o tome kako da prestanu da puše.

MATERIJALI I METODE

Dizajn studije i ispitivana populacija

Ovo istraživanje je sekundarna analiza podataka dobijenih iz Istraživanja o korišćenju duvana i duvanskih proizvoda među studentima zdravstvenih studija u Crnoj Gori [25], koje je rađeno prema metodologiji Globalnog istraživanja studenata zdravstvenih studija [15].

Istraživanje u Crnoj Gori je studija preseka, sprovedena od oktobra 2010. do marta 2011. godine. Dobijena je saglasnost etičkih komisija Instituta za javno zdravlje i Kliničkog centra Crne Gore, na sve neophodne komponente istraživanja (upitnik, metodologija, način diseminacije dobijenih rezultata). U istraživanju su učestvovale sve visoke škole medicinskog usmerenja (Medicinski fakultet, Stomatološki fakultet i Farmaceutski fakultet u Podgorici, Fakultet za primenjenu fizioterapiju u Igalu, kao i Visoka medicinska škola za sestre u Beranama).

Istraživanjem su obuhvaćeni svi ispitanici koji su bili prisutni na nastavi dana kada je na njihovom fakultetu rađeno istraživanje i koji su dobrovoljno pristali da učestvuju u istraživanju – ukupno 822 ispitanika. Prethodno je ispitanicima objašnjena svrha istraživanja, kao i činjenica da je istraživanje anonimno i da se podaci mogu tumačiti isključivo na nivou celokupnog uzorka ispitanika. Ispitanici su sami popunjavali upitnik uz mogućnost da, u slučaju nerazumevanja pitanja, od anketara potraže objašnjenje. Podaci iz svakog upitnika uneseni su u prethodno kreiranu bazu. Stopa uključenosti ispitanika iznosila je 92% (u odnosu na broj polaznika svih pomenutih fakulteta), a stopa odgovora 98%.

Instrument istraživanja i varijable

Kao instrument istraživanja korišćen je standardni GHPSS upitnik [15], koji je preveden i prilagođen u skladu sa posebnim karakteristikama ciljnih grupa u Crnoj Gori. Pre pristupanja istraživanju, izvršeno je pilotiranje upitnika na jednoj grupi od 20 studenata, kako bi se testiralo vreme potrebno za ispunjavanje upitnika, razumljivost postavljenih pitanja i preciznost u datim odgovorima. Testiranje i predtestiranje pratili su posebno edukovani koordinatori Instituta za javno zdravlje Crne Gore.

Konačna forma upitnika sadržala je 42 pitanja, koja su podeljena u šest celina. Prvi deo upitnika se odnosio na rasprostranjenost upotrebe duvana i drugih duvanskih proizvoda među studentima zdravstvenih studija u Crnoj Gori. Drugi deo upitnika je sadržao pitanja o izloženosti duvanskom dimu u okruženju i stavove ispitanika o zabrani pušenja u školskim i zdravstvenim ustanovama. Treći deo upitnika odnosio se na stavove studenata o politici zabrane prodaje duvana licima mlađim od 18 godina, o zabrani reklamiranja duvanskih proizvoda, zabrani pušenja na javnim i radnim mestima i o ulozi zdravstvenih radnika kao uzora u ponašanju i savetnika za odvikavanje pacijenata od pušenja. Pitanja u četvrtom delu upitnika odnosila su se na ponašanje studenata, samoprocenu prestanka pušenja i na stavove o zdravstvenim radnicima/savetnicima koji puše. Peti deo upitnika se sastojao od pitanja o stavovima koji se odnose na nastavni plan i dodiplomsku edukaciju u vezi sa pušenjem i značajem prestanka pušenja, kao i od pitanja o poznavanju terapijskih metoda uvrštenih u program odvikavanja od pušenja. Poslednja, šesta celina sadržala je pitanja o demografskim podacima (starost, pol, godina studija). Ovako kreiran upitnik omogućio je dodatno (sekundarno) ispitivanje povezanosti rizičnog ponašanja studenata zdravstvenog usmerenja sa njihovim opštim karakteristikama i stavovima prema obrazovanju, regulativi i ulozi zdravstvenih radnika u prevenciji pušenja, sa stanovišta da oni imaju odgovornu ulogu kao budući pružaoci zdravstvenih usluga.

Za potrebe istraživanja određeno je klasifikovanje ispitanika kao “pušača” koje podrazumeva da su to osobe koje su koristile cigarete jedan ili više dana u prethodnih 30 dana [26].

Jedna zavisna varijabla (status pušenja) i 19 nezavisnih varijabli je korišćeno za univarijantni regresioni model (Model 1). Univarijantni model je korišćen za identifikaciju onih stavova i iskaza koji statistički značajno utiču na status pušenja. Nezavisne varijable su bile: pol; starosni intervali (18 – 24, 25 – 29, iznad 29 godina); godine studija (od prve do šeste godine, apsolventi); stavovi o zabranama koji se odnose na duvan i duvanske proizvode (stavovi o zabranama prodaje duvana adolescentima i osobama mlađim od 18 godina; stavovi o zabrani reklamiranja duvanskih proizvoda; stavovi o zabrani pušena u restoranima; stavovi o zabrani pušenja u diskotekama/barovima/kafićima; stavovi o zabrani pušenja na svim zatvorenim javnim mestima); isprobavanje/eksperimentisanje sa duvanom; stavovi koji se odnose na ulogu zdravstvenih radnika u prevenciji pušenja („Zdravstveni radnici treba rutinski da savetuju svoje pacijente da ne puše.”; “Zdravstveni radnici treba rutinski da savetuju svoje pacijente da ne koriste druge duvanske proizvode.”; “Zdravstveni radnici treba da dobiju posebnu obuku za tehnike odvikavanja od pušenja.”); uloga zdravstvenih radnika u davanju informacija ili saveta o odvikavanju od pušenja svojim pacijentima („Mogućnosti za prestanak pušenja rastu ako zdravstveni radnik savetuje pacijenta da prestane da puši.”); percepcija o dodiplomskoj edukaciji o efektima duvana i tehnikama za odvikavanje od pušenja (dobijanje formalne obuke o tome kako da pacijente odvikavaju od pušenja; učenje o važnosti obezbeđivanja obrazovnog materijala koji bi podržao odvikavanje od pušenja). U model su ušli samo oni stavovi i iskazi koji su pokazali statistički značajnu razliku, a koji su ispitani u odnosu na pušače i nepušače.

U drugom regresionom modelu, prikazana je jedna zavisna varijabla i 13 nezavisnih varijabli. Zavisna varijabla je bila: „Zdravstveni radnici koji puše manje su pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da puše.“ (Model 2). Model logističke regresije korišćen je za ispitivanje mogućih prediktora za navedenu zavisnu varijablu. Nezavisne varijable su bile sledeće: pol, starosni intervali (18 – 24, 25 – 29, iznad 29 godina); godine studija (od prve do šeste godine, apsolventi); status pušenja; stavovi o zabranama koji se odnose na duvan i duvanske proizvode (stavovi o zabranama prodaje duvana adolescentima i osobama mlađim od 18 godina; stavovi o zabrani reklamiranja duvanskih proizvoda; stavovi o zabrani pušena u restoranima; stavovi o zabrani pušenja u diskotekama/barovima/ kafićima; stavovi o zabrani pušenja na svim zatvorenim javnim mestima); isprobavanje/eksperimentisanje sa duvanom; stavovi koji se odnose na ulogu zdravstvenih radnika u prevenciji pušenja („Zdravstveni radnici treba rutinski da savetuju svoje pacijente da ne puše.”; “Zdravstveni radnici treba rutinski da savetuju svoje pacijente da ne koriste druge duvanske proizvode.”; “Zdravstveni radnici treba da dobiju posebnu obuku za tehnike odvikavanja od pušenja.”).

Statističke metode

Za predstavljanje podataka su korišćene osnovne metode deskriptivne statistike. Statistički χ2 test je primenjen za određivanje statističke značajnosti razlike između dve grupe studenata – pušača i nepušača cigareta (nepušači su predstavljali referentnu kategoriju varijable), u odnosu na sociodemografske karakteristike, stavove i iskaze o edukaciji tokom studija, kao i statistički značajne razlike upotrebe drugih vrsta duvana, prema polu pušača studenata zdravstvenih fakulteta u Crnoj Gori.

Univarijantna i višestruka logistička regresija su korišćene za procenjeni OR (engl. odds ratio) uz prateći 95%-tni interval poverenja (engl. confidence interval – CI) za ispitivanje mogućih prediktora za stavove ispitanika o zdravstvenim radnicima koji konzumiraju cigarete i njihovoj pogodnosti da savetuju korisnike, odnosno pacijente kako da prestanu da puše. Kao zavisne varijable modela izabrani su samo stavovi kod kojih je uočena statistički značajna razlika između ispitanika pušača i nepušača. Model opisuje potencijalne prediktore ispitanika koji su imali stav da su zdravstveni radnici koji puše manje pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da puše. Nivo verovatnoće od p < 0,05 je razmatran kao prag statističke značajnosti. Podaci su analizirani u SPSS softverskom alatu (SPSS Inc., Chicago, IL, USA).

REZULTATI

Sociodemografske karakteristike ispitanika

Istraživanjem je obuhvaćeno 822 studenta medicinskih grana Univerziteta u Crnoj Gori, od čega je 71,90% (591) bilo ženskog pola. U uzorku je 85,28% (701) studenata imalo od 18 do 24 godine života. Prevalencija ispitanika koji su koristili duvan u 30 dana koji su prethodili anketi je bila 204 (24,8%), (Tabela 1). Od 618 nepušača, 313 (38,1%) nikada nije eksperimentisalo sa duvanom, a sličan broj studenata, 305 (37,1%) njih, probalo je duvan ali nije nastavilo sa pušenjem.

Testiranjem razlike učestalosti upotrebe duvana u odnosu na starost ispitanika ustanovljeno je da nije postojala statistički značajna razlika (p = 0,84), iako je uočeno da se sa starošću ispitanika broj pušača cigareta u uzorku povećava (Tabela 1).

Tabela 1. Prevalencija pušača i nepušača, prema polu i starosnim kategorijama, među studentima zdravstvenih studija u Crnoj Gori, 2011. Godine

U učestalosti upotrebe duvana u odnosu na pol ispitanika nije postojala statistički značajna razlika (p = 0,308), pri čemu je više konzumenata cigareta bilo među mladićima nego među devojkama (Tabela 1).

U odnosu na vreme kada je prvi put isprobano pušenje, između polova i starosnih kategorija se uočava statistički značajna razlika (p < 0,01). Skoro svaki peti učenik je konzumirao cigarete po prvi put u uzrastu od 16. do 17. godine života. Bilo je duplo više mladića nego devojaka koji su probali da puše oko 10. godine života ili još ranije, a bilo je više devojaka nego mladića koje su prvi put probali cigarete posle 18. godine života (Tabela 2).

Tabela 2. Starosni interval u kojem su studenti zdravstvenih studija u Crnoj Gori prvi put isprobali pušenje cigareta, po polu, 2011. Godina

Prevalencija ispitanika koji su koristili duvan u 30 dana koji su prethodili anketi, iznosila je 24,8%, s tim da su mladići (27,3%) u mesec dana koji su prethodili anketi više konzumirali cigarete u odnosu na devojke (23,9%).

Istraživanje je pokazalo da su studenti pušači cigareta u toku godine koja je prethodila anketi konzumirali cigarete unutar fakultetskih prostorija, i to njih 38,2%. Nije postojala statistički značajna razlika između polova, iako se uočava da su devojke procentualno duplo više pušile cigarete unutar školskih prostorija nego mladići (p = 0,551).

Od ukupnog broja ispitanika, tri petine (61,9%) je eksperimentisalo – isprobalo makar jedan ili dva dima cigarete (uključujući tu i 305 onih koji su bili nepušači u vreme sprovođenja ankete). Analizirajući polnu strukturu ispitanika u odnosu na eksperimentisanje sa pušenjem cigareta, dolazi se do podatka da je postojala statistički značajna razlika (p < 0,05), odnosno više mladića (68,4%) je probalo da konzumira cigarete u odnosu na devojke (59,4%). Od ukupnog broja studenata, 509 je probalo, odnosno eksperimentisalo sa pušenjem cigareta, a dve petine njih (204 ili 40,1%) je, nakon toga, nastavilo sa konzumiranjem.

U ukupnom uzorku, prevalencija ispitanika koji su se izjasnili da su koristili duvanske prerađevine (duvan za lulu, cigare, cigarilose, duvan za žvakanje i burmut) bila je 12,4%. Analizirajući ovu varijablu u odnosu na pol ispitanika, uočeno je da nije postojala statistički značajna razlika (p = 0,084), s tim da je 15,6% mladića i 11,2% devojaka koristilo duvanske prerađevine (Tabela 3).

Tabela 3. Upotreba duvanskih prerađevina, prema polu studenata zdravstvenih studija u Crnoj Gori, 2011. Godina

Stavovi ispitanika koji se odnose na regulativu o upotrebi duvana, ulogu zdravstvenih radnika i edukaciju na fakultetima zdravstvenih nauka

Sprovedena analiza je pokazala da je nešto više od četiri petine (82,8%) pušača smatralo da je potrebno zabraniti prodaju duvana adolescentima i osobama mlađim od 18 godina. Takav stav delila je i većina (92,4%) nepušača (p < 0,001) (Tabela 4).

Tabela 4. Stavovi pušača i nepušača cigareta prema zabranama upotrebe duvana i duvanskih proizvoda

Nešto više od dve trećine (71,1%) pušača je smatralo da bi trebalo u potpunosti zabraniti reklame za duvanske proizvode, dok je 82,2% nepušača zastupalo isti stav (p < 0,001) (Tabela 4).

Kada se analizira stav o zabrani pušenja u restoranima vidi se da je 59,8% pušača i većina (91,1%) nepušača smatrala da bi u njima trebalo zabraniti pušenje (p < 0,001) (Tabela 4).

Zanimljivo je da je samo nešto više od jedne četvrtine (28,9%) pušača, u odnosu na tri četvrtine nepušača, odnosno njih 72,0%, smatralo da bi trebalo zabraniti pušenje u diskotekama/barovima/kafićima (p < 0,001) (Tabela 4).

Dve petine (41,7%) pušača se izjasnilo da bi trebalo zabraniti pušenje na zatvorenim javnim mestima, dok je 82,7% nepušača zastupalo navedeni stav (p < 0,001) (Tabela 4).

Tri četvrtine (76,0%) pušača je verovalo da zdravstveni radnici imaju ulogu u davanju saveta ili informacija o odvikavanju od pušenja svojim pacijentima, a takvo mišljenje je sa njima delila i većina (84,3%) nepušača (p < 0,01). Skoro tri četvrtine (73,5%) pušača i većina (91,1%) nepušača cigareta je smatrala da bi zdravstveni profesionalci trebalo da dobiju posebnu obuku za tehnike odvikavanja od pušenja (p < 0,001) (Tabela 5). Većina (87,7%) pušača, kao i većina (94,17%) nepušača je smatrala da bi trebalo da zdravstveni radnici rutinski savetuju svoje pacijente koji puše cigarete da prestanu sa pušenjem (p < 0,005). Slično prethodnom rezultatu, većina (87,3%) pušača, kao i većina (93,0%) nepušača, verovala je da bi trebalo da zdravstveni radnici rutinski savetuju svoje pacijente koji koriste druge duvanske proizvode da prestanu da ih koriste (p < 0,005). Interesantno je da je dve trećine (67,7%) pušača smatralo da se povećava šansa da pacijent prestane sa pušenjem ako dobije savet od strane zdravstvenog radnika, dok je 79,0% nepušača verovalo u delotvornost takvog saveta (p < 0,01) (Tabela 5).

Tabela 5. Stavovi studenata zdravstvenih studija u Crnoj Gori, pušača i nepušača, o ulozi zdravstvenih radnika u kontroli pušenja, 2010/2011.

Sprovedena analiza je takođe pokazala da nije postojala statistički značajna razlika između pušača i nepušača cigareta u verovanju da bi trebalo da zdravstveni radnici budu uzor za svoje pacijente i za javnost (p = 0,132). Ipak, nešto više od tri petine (63,7%) pušača, odnosno 81,7% nepušača, smatralo je da su zdravstveni radnici koji puše cigarete manje pogodni da savetuju pacijente da prestanu sa pušenjem (p < 0,001).

Skoro identičan rezultat dobijen je analizom stavova ispitanika o pogodnosti zdravstvenih radnika koji koriste druge duvanske proizvode da savetuju pacijente da prestanu da ih koriste (p < 0,001), (Tabela 5).

Analizirajući odgovore studenata u vezi sa edukacijom tokom studija o štetnim efektima duvana, došlo se do podataka da se više od dve petine (44,6%) pušača i oko polovina (52,9%) nepušača izjasnila da su učili o važnosti obezbeđivanja obrazovnog materijala pacijentima, kao vidu podrške u odvikavanju od pušenja (p < 0,05), (Tabela 6). Nešto više od jedne trećine (35,3%) pušača i nešto više od jedne četvrtine (28,0%) nepušača je navelo da su dobili formalnu obuku kako da pacijente odvikavaju od pušenja (p < 0,05). Odgovori pušača i nepušača na ostala pitanja se nisu statistički značajno razlikovali. Oko četiri petine studenata je u toku studija učilo o opasnostima od pušenja cigareta (82,5%) i dobilo informaciju o terapiji zamene nikotina nikotinskim flasterima i žvakaćim gumama (83,9%). Manje od dve trećine studenata je navelo da su diskutovali o razlozima zašto ljudi puše cigarete (59,6%) i učili o važnosti beleženja podataka o korišćenju duvana kao sastavnog dela istorije bolesti pacijenta (61,2%). Nešto više od dve petine (42,9%) studenata je bilo informisano o upotrebi antidepresiva u programu odvikavanja pacijenata od pušenja cigareta (Tabela 6).

Tabela 6. Stavovi studenata pušača i nepušača zdravstvenih studija u Crnoj Gori o edukaciji o efektima upotrebe duvana koja se sprovodi na fakultetima

Modeli logističke regresione analize stavova ispitanika o zdravstvenim radnicima koji su pušači

U istraživanju je korišćen univarijantni model logističke regresije (Model 1), kako bi se izdvojili stavovi koji statistički značajno utiču na status pušenja. Analiza izdvojenih varijabli, koje se odnose na eksperimentisanje s pušenjem duvana, kao i na stavove o pogodnosti zdravstvenih radnika koji koriste duvan i druge duvanske proizvode i njihov uticaj na pacijente da prestanu da puše, pokazala je sledeće rezultate. Studenti koji su eksperimentisali sa pušenjem duvana imali su skoro 20 puta veću šansu (OR 19,9) da će biti pušači. Studenti koji su smatrali da su “zdravstveni radnici koji puše manje pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da puše“, imali su dva puta manju verovatnoću da će biti pušači. Studenti koji su smatrali da su “zdravstveni radnici koji koriste druge duvanske proizvode manje pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da puše“, imali su 59% manju verovatnoću da će biti pušači (Tabela 7).

Tabela 7. Prediktivna vrednost sociodemografskih karakteristika studenata fakulteta zdravstvenih usmerenja za status pušenja* (referentna vrednost: Da)

Drugi model logističke regresije (Model 2) korišćen je za ispitivanje mogućih prediktora (pol, starost, godine studija, status pušenja, stavovi) u vezi sa stavom da su “zdravstveni radnici koji puše manje pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da puše“ (Tabela 7).

Prema Modelu 2, u odnosu na studente zdravstvenih studija starosnog doba 18 – 24 godine, ispitanici koji su bili u starosnom dobu 25 – 29 godina, imali su pet puta veću šansu (OR 5,8) da zastupaju stav da su “zdravstveni radnici koji puše manje pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da puše“. Studenti koji su bili na šestoj godini fakulteta imali su 70% manju šansu da će zastupati gore navedeni stav (OR 0,3). Ispitanici koji su imali stav da ne treba zabraniti pušenje u restoranima imali su 40% manju verovatnoću da zastupaju stav da su “zdravstveni radnici koji puše manje pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da puše“ (OR 0,6). Takođe, oni koji nisu smatrali da „zdravstveni radnici treba da dobiju posebnu obuku za tehnike odvikavanja od pušenja“, imali su za 50% manju verovatnoću da će zastupati gore navedeni stav (OR 0,5), (Tabela 8). Celokupni model je statistički značajan (p < 0,001). Model u celini objašnjava između 8,3% (Cox & Snell) i 12,6% (Nagelkerke) varijanse u statusu pušenja, i tačno klasifikuje 79,8% slučajeva (98,6% onih koji su zastupali navedeni stav i 16,1% onih koji su ga negirali).

Tabela 8. Prediktivna vrednost sociodemografskih karakteristika studenata za stav: “Zdravstveni radnici koji puše su manje pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da puše“ (referentna vrednost: Ne)

DISKUSIJA

Pušenje cigareta je globalni javnozdravstveni problem. Prevalencija upotrebe duvana među studentima fakulteta zdravstvenih usmerenja varira u različitim delovima sveta. U godini istraživanja, iznosila je iznad 40% u Albaniji (43,3%), Bosni i Hercegovini (40,3%) i Boliviji (41,1%), a ispod 5% u Ugandi (2,8%), Šri Lanki (4,1%) i Tajlandu (2,1%) [23]. Posmatrajući zemlje iz okruženja Crne Gore, u Srbiji je prevalencija pušenja iznosila 34,7%, u Hrvatskoj 36,6% i u Sloveniji 20,9% [23].

Činjenicu da mladići počinju ranije da konzumiraju cigarete od devojaka, kao i da među njima ima duplo više pušača, potkrepljuje mišljenje da su pojedine sredine tolerantnije prema muškarcima, te se rizično ponašanje posmatra kao deo muškog identiteta [27]. To je i potvrđeno pojedinim istraživanjima, koja su pokazala da se muškarci koji gaje tradicionalnu muškost češće upuštaju u rizična ponašanja, kao što su upotreba duvana, zloupotreba alkohola i droga, rizično seksualno ponašanje i nasilje [28],[29],[30]. Sa početkom borbe za emancipaciju žena, zabrana pušenja shvatana je kao diskriminacija i pušenje je postalo jedan od simbola moderne žene [31].

Prevalencija upotrebe duvanskih prerađevina ili drugih duvanskih proizvoda među studentima zdravstvenih usmerenja u Crnoj Gori je, posmatrajući godinu istraživanja, iznosila 12,4%. U odnosu na zemlje u regionu, jedino je u Srbiji ta prevalencija bila veća i iznosila je 18%, dok su druge zemlje iz okruženja imale manju prevalenciju u odnosu na Crnu Goru: Hrvatska (10,7%), Bosna i Hercegovina (8,7%), Slovenija (5,6%) i Albanija 1,5%. U odnosu na druge zemlje širom sveta Nigerija je imala vodeću prevalenciju koja je iznosila 27,7%, a najmanju, od 0,7%, imala je Uganda [23].

U Crnoj Gori je poslednjih godina, formulisanjem zakonske regulative, učinjen izvesni napor da se ograniči upotreba duvana i duvanskih proizvoda. Doneti zakonski propisi regulišu zabranu pušenja u javnim ustanovama, posebno u ustanovama koje obavljaju delatnost iz domena zaštite zdravlja i obrazovanja [32]. Većina crnogorskih studenata nepušača je imala pozitivne stavove u odnosu na zakonsku regulativu prodaje duvana, zabrane reklamiranja duvana i obezbeđivanja zona bez duvanskog dima. Takvo mišljenje su delili i studenti zdravstvenih studija u Hrvatskoj [33]. U odnosu na zabranu pušenja na svim zatvorenim javnim mestima, istraživanja su pokazala da je većina studenata zdravstvenih usmerenja u Turskoj, Kini, Rijadu (Saudijska Arabija) podržavala ovakav tip zabrane [34],[35],[36].

Skoro dve trećine ispitanika u Crnoj Gori (62,7%) je smatralo da bi zdravstveni radnici trebalo da služe kao uzor svojim pacijentima i stanovništvu. Slično ovom rezultatu, 65% studenata zdravstvenih usmerenja na Malti je takođe verovalo da su zdravstveni radnici svojim primerom uzori u društvu [37].

Istraživanje sprovedeno u Kanadi među studentima fakulteta zdravstvenog usmerenja, pokazalo je da jedan deo profesionalne odgovornosti podrazumeva izjednačavanje ličnog zdravog ponašanja sa angažovanjem u preventivnom savetovanju i prihvatanjem značajnosti takve uloge [38]. Slično njima, svaki osmi crnogorski student, od njih deset, smatrao je da zdravstveni radnici imaju ulogu u davanju saveta ili informacija o odvikavanju od pušenja svojim pacijentima, dok je tri četvrtine njih smatralo da se uvećavaju šanse da pacijent prekine da puši ako dobije savet od zdravstvenog radnika. Veruje se da savet od strane lekara oko dva puta povećava šansu da pacijent “ostavi cigarete” [39]. Međutim, zdravstveni radnici koji koriste duvan mogu imati barijeru da daju savet pacijentima kako da prestanu sa pušenjem cigareta [40].

Većina studenata iz Crne Gore, više od 90%, smatrala je da zdravstveni radnici treba da rutinski savetuju pacijente koji puše duvan i koji koriste druge duvanske proizvode kako da prestanu da ih koriste. Osim toga, nešto više od tri četvrtine studenata je smatralo da su zdravstveni radnici koji puše, kao i oni koji koriste druge duvanske proizvode, manje pogodni da savetuju pacijente kako da prestanu da ih koriste.

Nekoliko istraživanja je ukazalo na moguće barijere koje se odnose na nemogućnost pružanja preventivnih usluga od strane zdravstvenih radnika [41]: nedostatak informacija (znanja) o tehnikama koje se odnose na prestanak pušenja [42], nedostatak poverenja u savetodavne veštine [43],[44], višestruki zahtevi koji se istovremeno postavljaju pred zdravstvene radnike [42],[44],[45], nedostatak specijalizovanih usluga koje se bave odvikavanjem od pušenja [45] i zabrinutost o otuđenju onih pacijenata kojima se ponudi savet o prestanku pušenja, posebno pušača koji nisu spremni da prekinu sa tom navikom [44]. Edukacija i obuka zdravstvenih radnika mogla bi da umanji dejstvo nekih od ovih prepreka. Zapravo, istraživanja su pokazala da samo par sati obuke o štetnim efektima duvana može značajno da obogati medicinsko znanje studenata i lekara, i da poveća poverenje i verovatnoću pružanja preventivnih usluga [46],[47].

Većina studenata zdravstvenih studija u Crnoj Gori (86,74%) je smatrala da bi zdravstveni radnici trebalo da dobiju posebnu obuku za tehnike odvikavanja od pušenja, što je donekle u saglasnosti sa rezultatima istraživanja koje prikazuje situacionu analizu problema pušenja među studentima fakulteta zdravstvenih usmerenja, a koje je sprovedeno po istoj metodologiji u 48 zemalja širom sveta [23]. Najniža stopa u korist ovog pitanja zabeležena je u Češkoj (60,8%), a najviša u Kambodži (99,1%) [23].

Napori koji se ulažu da bi se pacijenti odvikli od štetne upotrebe duvana potiču prvenstveno od lekara na primarnom nivou zdravstvene zaštite [48],[49],[50]. Istraživanja pokazuju da studenti medicine nemaju adekvatno znanje o bolestima povezanim s pušenjem i nemaju obuku o tehnikama odvikavanja od pušenja [51],[52]. U tretiranju zavisnosti pacijenata od pušenja, pored lekara, potrebno je uključiti i druge profile zdravstvenih radnika (npr. medicinske sestre, stomatologe, farmaceute), što bi pomoglo u identifikaciji novih pušača a samim tim i unapredilo pokušaje odvikavanja pacijenata od pušenja [7].

Okvirna konvencija o kontroli duvana naglašava važnost uloge zdravstvenih radnika (doktora, stomatologa, farmaceuta, medicinskih tehničara) u prevenciji upotrebe duvana i prestanku pušenja, kratkim savetovanjem ili bar jednostavnim savetom [40].

Većina studenata je, tokom nastave na fakultetima zdravstvenih usmerenja u Crnoj Gori, učila o opasnostima upotrebe duvana. Međutim, samo jedna trećina studenata je dobila formalnu obuku kako da pacijente odvikavaju od pušenja. Rezultati već pomenute analize podataka dobijenih iz istraživanja znanja i stavova studenata zdravstvenih studija širom sveta [23], pokazali su da se, u većini zemalja, odnosno u 46 od analiziranih 48 zemalja, manje od 40% studenta zdravstvenih nauka izjasnilo da su dobili formalnu obuku na ovu temu. Međutim, u Nigeriji je taj procenat bio nešto veći i iznosio 46,4%, kao i u Mjanmaru (43,7%) [23]. Tokom kliničkog staža, studenti medicine, prilikom uzimanja anamneze od pacijenata, obično pitaju o istoriji pušenja, ali retko savetuju o prestanku pušenja cigareta [40].

Oko polovine ispitivanih studenata fakulteta zdravstvenog usmerenja u Crnoj Gori je učilo o važnosti obezbeđivanja obrazovnog materijala pacijentima kao vida podrške u odvikavanju od pušenja, dok je oko dve petine njih imalo priliku da diskutuje o razlozima zašto ljudi puše i o opasnim posledicama koje duvanski dim ima na ljudsko zdravlje. Analiza poznavanja metoda za odvikavanje od pušenja pokazala je da je četiri petine crnogorskih studenata čulo za terapiju zamene nikotina, dok je upola manji broj studenata čuo za upotrebu antidepresiva u programu odvikavanja pacijenata od pušenja. Za razliku od njih, studenti u Španiji su bili najbolje informisani o upotrebi zamenskih nikotinskih sredstava (96,3%), dok su studenti u Nemačkoj bili lošije informisani – 33,6% njih je čulo za upotrebu antidepresiva kao jedne od terapijskih metoda odvikavanja pacijenata od pušenja [51].

Rezultati dobijeni ovim istraživanjem ukazuju na praznine u obrazovnim kurikulumima škola medicinskih usmerenja. Istraživanje je ukazalo na postojanje potrebe da se u okviru nastavnog plana i programa ovakvih škola osmisli specifično gradivo koje će, ne samo informisati studente o zdravstvenim posledicama upotrebe duvana, već će im i omogućiti da steknu veštine u savetovanju i pomaganju pacijentima u odvikavanju od pušenja [53]. Prenatrpano jezgro nastavnog plana i programa u većini škola zdravstvenih usmerenja ograničava mogućnost dodatne edukacije, tako da bi najosnovnija strategija mogla da se odnosi na skretanje pažnje kliničkim profesorima da iskoriste svaki povoljan trenutak da obaveste studente o toksičnim efektima upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, što bi moglo da bude isplativ i efikasan način za poboljšanje znanja [54].

Zdravstveni radnici koji puše šalju ambivalentnu poruku pacijentima koje oni zapravo ohrabruju da prestanu sa pušenjem [15],[55]. Veća je šansa da će medicinski stručnjaci koji puše imati stavove koji ih sprečavaju da pacijentima upute antipušački savet [56]. Rezultati istraživanja u Crnoj Gori pokazali su da je bilo manje verovatno da će potvrdan stav o tome da su zdravstveni radnici koji puše manje pogodni da savetuju pacijente o prestanku pušenja, imati oni studenti koji su smatrali da je potrebno zabraniti pušenje u restoranima i oni koji misle da je zdravstvenim radnicima potrebna posebna obuka za tehnike odvikavanja od pušenja, dok je veća verovatnoća bila da će takav stav zastupati stariji studenti.

Analiza istraživanja među studentima zdravstvenih studija u Pakistanu odnosila se na njihovu percepciju o ulozi zdravstvenih radnika u kontroli duvana. Podaci pokazuju da je veća verovatnoća bila da će studenti imati negativnu percepciju o ulozi zdravstvenih radnika u kontroli upotrebe duvana ako su bili u pitanju muškarci i ako su imali nedovoljno znanja o tehnikama za odvikavanje od pušenja, kao i ako su u pitanju bili ispitanici koji nisu smatrali da treba zabraniti reklamiranje duvana i duvanskih proizvoda, te upotrebu duvana na svim javnim mestima [57]. U crnogorskom istraživanju razmatrana je percepcija studenata o povezanosti ponašanja i savetovanja, odnosno, konkretno je bio u pitanju stav o pogodnosti zdravstvenih radnika koji puše da savetuju pacijente da prestanu da konzumiraju cigarete. Ovo istraživanje može poslužiti za ispitivanje kurikuluma za izgradnju uloge zdravstvenih profesionalaca u prevenciji i kontroli pušenja.

Ovakvi rezultati nam ukazuju na to da je potrebno obratiti pažnju na formiranje zdravog ponašanja studenata fakulteta zdravstvenih nauka kako bi se obezbedile generacije budućih zdravstvenih profesionalaca koji će negovati zdrave životne navike i na taj način unaprediti veštine savetovanja, te biti pozitivan primer za pacijente i za društvo. Smanjenje pušenja među studentima fakulteta zdravstvenog usmerenja je potencijalno veoma moćna strategija za smanjenje pušenja među budućim zdravstvenim profesionalcima, što može imati i značajan uticaj na smanjenje upotrebe duvana među korisnicima zdravstvene zaštite, kao i na smanjenje upotrebe duvana u opštoj populaciji [58].

Međutim, promocija, unapređenje i očuvanje zdravlja nisu odgovornost samo zdravstvenog sektora. Promovisanje nepušenja, kao jednog od vidova zdravog načina života, koristeći potencijale modernih mas- -medija, može biti jedno od najjačih sredstava u borbi protiv reklamiranja duvanskih proizvoda. Dovoljno je dokaza koji pokazuju uzročno-posledičnu vezu između napora duvanskih kompanija, koje reklamiraju i promovišu svojih proizvode, i započinjanja (inicijacije) i progresivnog korišćenja duvana među mladima [26]. Istraživanja pokazuju da su mas-medijske kampanje jedne od najdelotvornijih strategija u promeni socijalnih normi, kao i u prevenciji pušenja kod mladih ljudi [26]. U skladu sa tim, pored razvijene mreže savetovališta za mlade u Crnoj Gori, u kojima se sprovodi program za odvikavanje od pušenja, potrebno je mobilisati i društvene mreže, kao nov i moderan način komunikacije i prenošenja informacija, sa zanimljivim porukama, klipovima, spotovima ili kratkim filmovima o štetnim efektima upotrebe duvana.

Pri tumačenju rezultata istraživanja sprovedenog u Crnoj Gori, moraju se uzeti u obzir i određenja ograničenja u metodologiji. Iako je istraživanje obuhvatilo veliki uzorak studentske populacije zdravstvenih studija, ono je rađeno po tipu studije preseka, te se nisu mogli utvrditi uzročno-posledični odnosi, niti generalizovati rezultati na sve zdravstvene radnike. Drugo ograničenje je to što su podaci dobijeni putem upitnika koji su studenti sami popunjavali i koji je bio zasnovan na samoizveštavanju, što je sledstveno moglo da dovede do potcenjivanja ili precenjivanja vrednosti dobijenih rezultata. Treće ograničenje je u tome što su razmatrani stavovi ispitanika a nisu ispitivana njihova znanja (npr. o efektima pušenja ili o intervencijama) koja su potrebna da bi se radilo na smanjivanju prevalencije pušenja. Četvrto ograničenje ogleda se u tome što istraživanje nije razmatralo efekte drugih faktora, kao što su uticaj porodice ili prijatelja na status pušenja ispitanika. Peto ograničenje sastoji se u tome što istraživanje nije ispitivalo razlike u stavovima između studenata medicinskog fakulteta, stomatologije, farmacije, odnosno studenata visoke medicinske škole i škole za fizioterapiju. Istraživanje je rađeno pre deset godina, i to je šesto ograničenje, ali je važno da postoji osnovna (engl. baseline) studija, kako bi se uradila nova istraživanja, naročito ispitivanja znanja i stavova o upotrebi elektronskih cigareta među studentima fakulteta zdravstvenih usmerenja, kao i u opštoj populaciji.

ZAKLJUČAK

Rezultati istraživanja ukazuju na to da je svaki četvrti student fakulteta zdravstvenih usmerenja pušio cigarete u 30 dana pre sprovođenja ankete. Više konzumenata cigareta je bilo među mladićima nego među devojkama. Najveći broj konzumenata cigareta su bili studenti treće i apsolventske godine studija. Najslabiju kariku u smanjivanju upotrebe duvana među studentima, pored zakonske regulative i uloge zdravstvenih radnika u prevenciji pušenja, predstavljala je njihova dodiplomska edukacija na zdravstvenim fakultetima. Stav o manjoj pogodnosti zdravstvenih radnika koji koriste duvan da savetuju pacijente kako da prestanu da ga koriste imali su oni ispitanici koji su smatrali da nije potrebno zabraniti pušenje cigareta u restoranima i oni koji su mislili da zdravstvenim radnicima nije potrebna posebna obuka za tehnike odvikavanja od pušenja.

S obzirom na rezultate istraživanja i pojavu veće upotrebe elektronskih cigareta, naročito kod mladih ljudi, potrebno je uraditi slično istraživanje, kako bi se utvrdilo da li je došlo do smanjenja konzumiranja cigareta i drugih duvanskih proizvoda, ali i utvrdila prevalencija i učestalost upotrebe elektronskih cigareta, u opštoj populaciji, kao i među studentima fakulteta medicinskih usmerenja. Imajući u vidu sličnost rezultata sa rezultatima istraživanja u drugim zemljama u evropskom regionu, postoji potreba osmišljavanja efikasnog univerzalnog programa kontrole i prevencije pušenja među studentima fakulteta zdravstvenih usmerenja, uz poštovanje ažuriranih smernica Okvirne konvencije za kontrolu duvana Svetske zdravstvene organizacije. Važno je da se poboljša formalna obuka i praktikovanje veština za odvikavanje od pušenja koje su zasnovane na dokazima, istražuju razlozi i razviju medijske tehnike za sticanje znanja, kako bi se doprinelo naporima da fakulteti zdravstvenih usmerenja budu 100% bez duvanskog dima. Postoje delotvorne i efikasne mere za odvikavanje od pušenja, međutim najefikasnija mera jeste život bez duvanskog dima, odnosno ne počinjati sa tom životno ugrožavajućom navikom.