Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Pregledni rad

Prelom vrata talusa: pregled kliničkih karakteristika i metoda lečenja

Jovana Grupković1, Uroš Dabetić1, Marko Simić1
  • Univerzitetski klinički centra Srbije, Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Beograd, Srbija

SAŽETAK

Talus prenosi težinu celog tela na stopalo i zbog toga predstavlja važan faktor stabilnosti i posture. Preduslov za uspešno lečenje preloma vrata talusa je poznavanje anatomije, mehanizama koji dovode do preloma vrata talusa, potencijalnih komplikacija svih metoda lečenja, kao i indikacija za operativno lečenje.

Oko 55% površine talusa prekriveno je zglobnom hrskavicom, a dislokovani prelomi dovode do destabilizacije više zglobova. S obzirom da prelomi nastaju dejstvom jakih sila, lako dolazi do kominucije i/ili dislokacije. Prelomi vrata talusa se mogu dogoditi kao izolovana povreda, kao i u sklopu politraume (pad sa velike visine, saobraćajni udes). Osnovna alatka za postavljanje tačne dijagnoze kod sumnje na prelom talusa je rentgenska dijagnostika. Multislajsna kompjuterizovana tomografija je najkorisnija za proučavanje obrasca preloma, i nezamenljiva je u planiranju operativnog lečenja. Hokinsova klasifikacija preloma vrata talusa, iz 1970. godine, ostala je u upotrebi do danas, a preporučene metode lečenja se razlikuju u zavisnosti od tipa preloma. Osnovni cilj lečenja jeste anatomska repozicija.

Anatomske karakteristike talusa, specifična vaskularizacija i mehanizam delovanja „jake sile“ u nastanka preloma su izazovi za pravilnu kliničku evaluaciju i optimalno lečenje preloma talusa. Ovaj rad ističe neophodnost odličnog poznavanja hirurških tehnika za odabir adekvatne metode lečenja, kako bi se predupredile neželjene posledice po pacijenta, koje u slučaju neoptimalnog lečenja, mogu biti jako teške.


UVOD

Talus prenosi težinu celog tela na stopalo i zbog toga predstavlja važan faktor stabilnosti i posture. Mehanizam preloma talusa je uglavnom pad sa visine ili deceleraciona povreda sa stopalom u dorzifleksiji [1],[2]. Prelomi vrata talusa su posebno važni zbog specifične retrogradne vaskularizacije, čiji prekid može dovesti do avaskularne nekroze [3].

S obzirom da prelomi talusa predstavljaju 1% (0,1% do 2,5%) svih preloma [4], malo je istraživanja i literature o metodama njihovog lečenja. Ipak, iako je zastupljenost ovih preloma relativno mala, za ortopedske hirurge je od velike važnosti poznavanje principa lečenja, s obzirom da posledice neadekvatnog lečenja mogu dovesti do teških konsekvenci po pacijenta, značajnog smanjenja kvaliteta života, kao i visoke stope invaliditeta [5].

Preduslov za uspešno lečenje je poznavanje anatomije, mehanizama koji dovode do preloma vrata talusa, potencijalnih komplikacija svih metoda lečenja, kao i indikacija za operativno lečenje.

Cilj ovog rada je da prikažemo najvažnije anatomske karakteristike, kliničku prezentaciju, kao i osnove dijagnostike i principa lečenja preloma vrata talusa.

KLINIČKA ANATOMIJA

Talus se sastoji od glave, vrata i tela. Ono što je specifično jeste da je talus kost bez mišićnih pripoja, čijih je oko 55% površine pokriveno zglobnom hrskavicom [6].

Talus se zglobljava gornjom zglobnom površinom sa tibijom, donjom sa kalkaneusom, prednjom sa navikularnom kosti, te lateralnom i medijalnom sa maleolusima. Samim tim, dislokovani prelomi talusa dovode do destabilizacije više zglobova.

U odnosu na telo talusa, vrat je anguliran medijalno (10° - 44°) i plantarno (5°- 50°). Takođe, u odnosu na telo i glavu, ima manje trabekula, koje su drugačije orijentisane. Nagla promena u pravcu trabekula čini vrat podložnim prelomu [7].

Prelomi talusa nastaju dejstvom jakih sila, koje vrlo često sadrže rotacionu komponentu, zbog čega lako dolazi do kominucije i/ili dislokacije (varus) [8]. U velikom broju slučajeva (do 28%), prelom vrata talusa udružen je sa prelomom medijalnog maleolusa [9].

Vaskularizacija

Veći deo talusa prekriven je zglobnom hrskavicom, dok je manji deo dostupan za vaskularno snabdevanje. Poznato je da talus ima tri glavna izvora vaskularizacije – a. tibialis posterior (47%), a. tibialis anterior (36%) i a. peronea (17%) [10].

Tarzalni sinus je ograničen vratom talusa, sa gornje strane, i anterosuperiornom površinom kalkaneusa, sa donje strane, a potom se otvara medijalno u tarzalni kanal, posteriorno od sustentakuluma tali kalkaneusa. Ovo je struktura koja razdvaja prednji i zadnji subtalarni zglob. To je i mesto anastomoze arterije tarzalnog kanala, koja potiče od a. tibialis posterior i arterije tarzalnog sinusa, koja potiče od a. tibialis anterior. U toj regiji, sa donje strane vrata talusa, nalazi se gusta nutriciona mreža, te se smatra da je to najvažnija struktura u vaskularnom snabdevanju talusa.

Ovakva specifična raspodela vaskularizacije zahteva detaljno poznavanje anatomije, mehanizma povrede, dislokacije fragmenata i potencijalne povrede krvnih sudova, kod planiranja hirurškog pristupa i načina fiksacije.

KLINIČKA PREZENTACIJA I DIJAGNOSTIKA

S obzirom da prelomi talusa nastaju dejstvom jake sile (engl. high energy injury) [11], klinička slika može varirati od otoka, lokalne bolne osetljivosti i smanjenog obima pokreta u regiji skočnog zgloba do značajne dislokacije i posledičnog deformiteta, kao i otvorenih preloma, koji zahtevaju neodložno lečenje.

Prelomi vrata talusa mogu se dogoditi kao izolovana povreda, kao i u sklopu politraume (pad sa velike visine, saobraćajni udes) [12].

Kod preloma sa dislokacijom i vidljivim deformitetom, telo talusa može se palpirati distalno, u odnosu na maleoluse, i anteriorno, u odnosu na Ahilovu tetivu. Glava i vrat talusa mogu se palpirati anteriorno i ispod, u odnosu na skočni zglob.

Kod ovakvih preloma sa vidljivim deformitetom i očiglednom dislokacijom, od velikog je značaja brza repozicija, kako bi se izbegle mekotkivne komplikacije (nekroza kože) [1].

Kao i kod svih ortopedskih povreda, neophodna je procena neurovaskularnog statusa i redovno praćenje, s obzirom da bilo kakav deficit zahteva hitnu intervenciju.

Kod otvorenih preloma talusa, u 84,3% slučajeva postoje udružene povrede, odnosno oni se dešavaju u sklopu politraume. Rizik za nastanak rane infekcije je čak 41,2%, te je neophodno neodložno hirurško lečenje [13].

Za postavljanje tačne dijagnoze, kod sumnje na prelom talusa, osnovno dijagnostičko sredstvo je rentgen (RTG). Neophodne su radiografije u tri pravca: frontalni tj. antero-posteriorni (AP), lateralni, i kosi (kanal). Kosi pravac je najvažniji kod vizualizacije vrata talusa; skočni zglob treba da bude u punoj plantarnoj fleksiji sa pronacijom stopala za 15 stepeni. Ekspozicija se realizuje pod uglom cevi od 75 stepeni [14].

Multislajsna kompjuterizovana tomografija (MSCT) je najkorisnija za proučavanje obrasca preloma, i nezamenljiva je u planiranju operativnog lečenja. U svojoj studiji, koja je uključila 132 pacijenta sa prelomom talusa, Dejl i saradnici su zaključili da su, u čak 93% slučajeva, na MSCT-u viđene prelomne linije koje nisu bili detektibilne na radiografijama [15]. Takođe, MSCT je najpouzdanije dijagnostičko sredstvo za adekvatno klasifikovanje preloma vrata talusa.

Kada je na radiografijama potvrđen ili suspektan prelom talusa, indikovano je uraditi MSCT. Previđeni prelomi talusa, čak i sa minimalnom dislokacijom u trenutku pregleda, mogu imati teške posledice.

KLASIFIKACIJA

Dr Liland Hokins je, 1970. godine, opisao klasifikaciju preloma vrata talusa, koja je do danas ostala u upotrebi [16]. On je klasifikovao prelome vrata talusa u odnosu na radiografski verifikovanu dislokaciju. Inicijalno je opisao tri tipa preloma, a nešto kasnije je njegovoj klasifikaciji pridodat i četvrti tip [17]. Valije i saradnici su Tip II podelili u dve celine – IIa i IIb [18].

  • Tip I – nedislokovani prelomi

Nedislokovani prelomi talusa su jako retki. Čak i minimalna dislokacija tretira se kao Tip II. Samo jedan izvor vaskularizacije je ugrožen.

  • Tip II – dislokacija/subluksacija subtalarnog zgloba

Dva od tri izvora vaskularizacije su oštećena. Teoretski, kod ove vrste preloma, jedini izvor vaskularizacije jeste deltoidna grana a. tibialis posterior, te pri svakoj intervenciji treba težiti da se očuva deltoidni ligament, kada je to moguće.

  • Tip III – subtalarna i tibiotalarna dislokacija

Teoretski, kod ovog tipa su sva tri izvora vaskularizacije ugrožena. Telo talusa migrira pozadi i medijalno. Veliki broj preloma ovog tipa su otvoreni prelomi, te je infekcija najčešća komplikacija.

  • Tip IV – subtalarna, tibiotalarna i talonavikularna dislokacija (Tabela 1) [17],[18]

Pirs i saradnici su, u svom radu, naveli da se rizik od avaskularne nekroze povećava sa svakim tipom preloma [19].

Tabela 1. Hokinsova klasifikacija preloma talusa

10 01t

METODE LEČENJA

Preporučene metode lečenja se razlikuju u zavisnosti od tipa preloma. Osnovni cilj lečenja jeste anatomska repozicija, odnosno obnavljanje dužine, rotacije i angulacije, te rigidna fiksacija [1].

Tajming operacije je donekle kontroverzan. Iako se ranije smatralo da neodložna fiksacija preloma vrata talusa smanjuje rizik od avaskularne nekroze (AVN), novije studije su pokazale da ne postoji korelacija između vremena operacije i razvoja AVN-a [20]. Kao faktori koji najviše utiču na razvoj AVN-a imenovani su: inicijalni stepen dislokacije (tip preloma), kominucija preloma i otvoreni prelom.

Ipak, prelomi vrata talusa moraju biti reponirani u trenutku prijema kako bi se očuvala meka tkiva i vaskularno snabdevanje, te sprečila nekroza kože. Ukoliko je prelom reponiran, studije pokazuju da odlaganje operacije do oporavka mekih tkiva smanjuje rizik od nastanka komplikacija, kao što su dehiscencija rane, nekroza kože i infekcija, koje i u idealnim uslovima dostižu čak 10% [21].

TIP I

S obzirom da se radi o nedislokovanom prelomu, preporučeni metod lečenja je imobilizacija u trajanju od 6 – 8 nedelja, sa zabranjenim osloncem na povređenu nogu. Neophodne su česte kontrolne radiografijom, kao i MSCT-om, kako bi se proverilo da nije došlo do dislokacije preloma (Slika 1).

10 01

Slika 1. Tip I – Nedislokovani prelom (multislajsni skener – MSCT)

TIP II

U zavisnosti od stepena dislokacije, bira se i hirurški pristup. Na prijemu je neophodno uraditi zatvorenu repoziciju preloma, kroz manipulaciju plantarnom fleksijom i petnom kosti. Repoziciju je potrebno verifikovati radiografijama.

Ukoliko se radi o minimalno dislokovanom prelomu (IIa), metoda izbora je zatvorena repozicija i perkutana fiksacija preloma (Slika 2 i Slika 3).

10 02

Slika 2. Tip II – Perkutana fiksacija preloma (fluoroskop u hirurškoj sali)

10 03

Slika 3. Tip II – Perkutana fiksacija preloma

Kod medijalne kominucije preloma vrata talusa, dolazi do varus deformiteta, te je otvorena repozicija sa unutrašnjom fiksacijom šrafovima, ili odgovarajućom pločicom, preporučena metoda lečenja. Dvojni medijalni i lateralni pristup pruža najbolju vizualizaciju, kao i dostupnost dislociranih fragmenata, i predstavlja najbolju opciju za postizanje anatomske repozicije. Kod ovog pristupa, mora se voditi računa da se očuva deltoidna grana a. tibialis posterior, s obzirom da je to verovatno jedini izvor vaskularizacije talusa [22],[23].

TIP III

Na prijemu je neophodno uraditi repoziciju. Stepen dislokacije preloma diktira da li će biti neophodna zatvorena ili otvorena repozicija.

Kada je prelom reponiran, u odnosu na stanje mekih tkiva, može se odrediti optimalan tajming za definitivnu fiksaciju preloma. Ovaj tip preloma često je udružen sa prelomom medijalnog maleolusa.

Pacijenti su nakon operativnog lečenja u povišenom riziku od nastanka AVN-a, posttraumatskog subtalarnog artritisa i artritisa skočnog zgloba, malunion i nonunion [1].

TIP IV

Kao i kod Tipa II i Tipa III, preporučeni metod lečenja je otvorena repozicija sa unutrašnjom fiksacijom. S obzirom da su veliki broj preloma ovog tipa otvoreni prelomi, nekad je hirurška intervencija neophodna odmah po prijemu [24],[25] (Slika 4 i Slika 5).

10 04

Slika 4. Tip IV

10 05

Slika 5. Tip IV - Operativno lečenje

Takođe, kod ovog tipa preloma je neophodno da se obezbedi kongruencija talonavikularnog (TN) zgloba, koji je ključan u pokretima metatarzusa. Artrodeza TN zgloba mora se posmatrati kao salvage procedura. Kod ovih pacijenata, rizik od nastanka avaskularne nekroze je skoro 100%, bez obzira na metode lečenja [1],[13],[17],[18],[23].

ZAKLJUČAK

Anatomske karakteristike i specifična vaskularizacija talusa, kao i činjenica da prelomi ove kosti uglavnom nastaju dejstvom velike sile, koja narušava već delikatnu anatomiju, čine evaluaciju i lečenje preloma talusa velikim izazovom.

Indikovanje radiografija u tri pravca, kao i MSCT-a, kod sumnje na prelom vrata talusa, te repozicija pre loma (tipovi II, III i IV) odmah na prijemu, predstavljaju osnov dobre kliničke prakse.

Neophodno je poznavanje hirurških tehnika i odabir adekvatne metode lečenja, jer iako je incidencija ovih preloma mala, posledice po pacijenta, u slučaju neoptimalnog lečenja, mogu biti jako teške.

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 3 Broj 1

Mart 2022

Strane 100-107

  • Ključne reči:
    vrat talusa, prelom talusa, lečenje
  • Primljen:
    18 Februar 2022
  • Revidiran:
    23 Februar 2022
  • Prihvaćen:
    15 Mart 2022
  • Objavljen online:
    25 Mart 2022
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Grupković J, Dabetić U, Simić M. Talar neck fracture: A review of clinical presentation and treatment methods. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2022;3(1):100-7. doi: 10.5937/smclk3-36523
Autor za korespodenciju

Uroš Dabetić
Klinika za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Univerzitetski klinički centar Srbije
Pasterova 2, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Sundararajan SR, Badurudeen AA, Ramakanth R, Rajasekaran S. Management of Talar Body Fractures. Indian J Orthop. 2018 May-Jun;52(3):258-68. doi: 10.4103/ortho.IJOrtho_563_17.[CROSSREF]

    2. Fan Z, Ma J, Chen J, Yang B, Wang Y, Bai H, et al. Biomechanical efficacy of four different dual screws fixations in treatment of talus neck fracture: a three-dimensional finite element analysis. J Orthop Surg Res. 2020 Feb 11;15(1):45. doi: 10.1186/s13018-020-1560-8.[CROSSREF]

    3. Dhillon MS, Rana B, Panda I, Patel S, Kumar P. Management Options in Avascular Necrosis of Talus. Indian J Orthop. 2018 May-Jun;52(3):284-96. doi: 10.4103/ortho.IJOrtho_608_17.[CROSSREF]

    4. Schwartz AM, Runge WO, Hsu AR, Bariteau JT. Fractures of the Talus: Current Concepts. Foot Ankle Orthop. 2020 Feb 13;5(1):2473011419900766. doi: 10.1177/2473011419900766.[CROSSREF]

    5. Saravi B, Lang G, Ruff R, Schmal H, Südkamp N, Ülkümen S, et al. Conservative and Surgical Treatment of Talar Fractures: A Systematic Review and Meta-Analysis on Clinical Outcomes and Complications. Int J Environ Res Public Health. 2021 Aug 4;18(16):8274. doi: 10.3390/ijerph18168274.[CROSSREF]

    6. Khan IA, Varacallo M. Anatomy, Bony Pelvis and Lower Limb, Foot Talus. 2021 Aug 11. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2022 Jan–. PMID: 31082130.[HTTP]

    7. Whitaker C, Turvey B, Illical EM. Current Concepts in Talar Neck Fracture Management. Curr Rev Musculoskelet Med. 2018 Sep;11(3):456-74. doi: 10.1007/ s12178-018-9509-9.[CROSSREF]

    8. Fortin PT, Balazsy JE. Talus fractures: evaluation and treatment. J Am Acad Orthop Surg. 2001 Mar-Apr;9(2):114-27. doi: 10.5435/00124635-200103000- 00005.[CROSSREF]

    9. Adelaar RS. Fractures of the talus. Instr Course Lect. 1990;39:147-56. PMID: 2186095.

    10. Miller AN, Prasarn ML, Dyke JP, Helfet DL, Lorich DG. Quantitative assessment of the vascularity of the talus with gadolinium-enhanced magnetic resonance imaging. J Bone Joint Surg Am. 2011 Jun 15;93(12):1116-21. doi: 10.2106/ JBJS.J.00693.[CROSSREF]

    11. Al-Jabri T, Muthian S, Wong K, Charalambides C. Talus Fractures: All I need to know. Injury. 2021 Nov;52(11):3192-9. doi: 10.1016/j.injury.2021.10.008.[CROSSREF]

    12. Hierro-Cañas FJ, Andrés-Cano P, Rabadán-Márquez G, Giráldez-Sánchez MA, Cano-Luis P. Talus fractures. Functional results for polytraumatized patients. Rev Esp Cir Ortop Traumatol (Engl Ed). 2019 Sep-Oct;63(5):336-41. English, Spanish. doi: 10.1016/j.recot.2019.04.004.[CROSSREF]

    13. Liu X, Zhang H, Liu L, Fang Y, Huang F. Open Talus Fractures: Early Infection and Its Epidemiological Characteristics. J Foot Ankle Surg. 2019 Jan;58(1):103- 8. doi: 10.1053/j.jfas.2018.08.020.[CROSSREF]

    14. Thomas JL, Boyce BM. Radiographic analysis of the Canale view for displaced talar neck fractures. J Foot Ankle Surg. 2012 Mar-Apr;51(2):187-90. doi: 10.1053/j.jfas.2011.10.037.[CROSSREF]

    15. Dale JD, Ha AS, Chew FS. Update on talar fracture patterns: a large level I trauma center study. AJR Am J Roentgenol. 2013 Nov;201(5):1087-92. doi: 10.2214/AJR.12.9918.[CROSSREF]

    16. Hawkins LG. Fractures of the neck of the talus. J Bone Joint Surg Am. 1970 Jul;52(5):991-1002. PMID: 5479485.[HTTP]

    17. Alton T, Patton DJ, Gee AO. Classifications in Brief: The Hawkins Classification for Talus Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2015 Sep;473(9):3046-9. doi: 10.1007/s11999-015-4136-x.[CROSSREF]

    18. Vallier HA, Reichard SG, Boyd AJ, Moore TA. A new look at the Hawkins classification for talar neck fractures: which features of injury and treatment are predictive of osteonecrosis? J Bone Joint Surg Am. 2014 Feb 5;96(3):192-7. doi: 10.2106/JBJS.L.01680.[CROSSREF]

    19. Pearce DH, Mongiardi CN, Fornasier VL, Daniels TR. Avascular necrosis of the talus: a pictorial essay. Radiographics. 2005 Mar-Apr;25(2):399-410. doi: 10.1148/rg.252045709.[CROSSREF]

    20. Buckwalter V JA, Westermann R, Mooers B, Karam M, Wolf B. Timing of Surgical Reduction and Stabilization of Talus Fracture-Dislocations. Am J Orthop (Belle Mead NJ). 2017 Nov/Dec;46(6):E408-13. PMID: 29309454.[HTTP]

    21. Fournier A, Barba N, Steiger V, Lourdais A, Frin JM, Williams T, et al. Total talar fracture - long-term results of internal fixation of talar fractures. A multicentric study of 114 cases. Orthop Traumatol Surg Res. 2012 Jun;98(4 Suppl):S48-55. doi: 10.1016/j.otsr.2012.04.012.[CROSSREF]

    22. Shakked RJ, Tejwani NC. Surgical treatment of talus fractures. Orthop Clin North Am. 2013 Oct;44(4):521-8. doi: 10.1016/j.ocl.2013.06.007.[CROSSREF]

    23. Fortin PT, Balazsy JE. Talus fractures: evaluation and treatment. J Am Acad Orthop Surg. 2001 Mar-Apr;9(2):114-27. doi: 10.5435/00124635-200103000- 00005.[CROSSREF]

    24. Maher MH, Chauhan A, Altman GT, Westrick ER. The Acute Management and Associated Complications of Major Injuries of the Talus. JBJS Rev. 2017 Jul;5(7):e2. doi: 10.2106/JBJS.RVW.16.00075.[CROSSREF]

    25. Shakked RJ, Tejwani NC. Surgical treatment of talus fractures. Orthop Clin North Am. 2013 Oct;44(4):521-8. doi: 10.1016/j.ocl.2013.06.007.[CROSSREF]


LITERATURA

1. Sundararajan SR, Badurudeen AA, Ramakanth R, Rajasekaran S. Management of Talar Body Fractures. Indian J Orthop. 2018 May-Jun;52(3):258-68. doi: 10.4103/ortho.IJOrtho_563_17.[CROSSREF]

2. Fan Z, Ma J, Chen J, Yang B, Wang Y, Bai H, et al. Biomechanical efficacy of four different dual screws fixations in treatment of talus neck fracture: a three-dimensional finite element analysis. J Orthop Surg Res. 2020 Feb 11;15(1):45. doi: 10.1186/s13018-020-1560-8.[CROSSREF]

3. Dhillon MS, Rana B, Panda I, Patel S, Kumar P. Management Options in Avascular Necrosis of Talus. Indian J Orthop. 2018 May-Jun;52(3):284-96. doi: 10.4103/ortho.IJOrtho_608_17.[CROSSREF]

4. Schwartz AM, Runge WO, Hsu AR, Bariteau JT. Fractures of the Talus: Current Concepts. Foot Ankle Orthop. 2020 Feb 13;5(1):2473011419900766. doi: 10.1177/2473011419900766.[CROSSREF]

5. Saravi B, Lang G, Ruff R, Schmal H, Südkamp N, Ülkümen S, et al. Conservative and Surgical Treatment of Talar Fractures: A Systematic Review and Meta-Analysis on Clinical Outcomes and Complications. Int J Environ Res Public Health. 2021 Aug 4;18(16):8274. doi: 10.3390/ijerph18168274.[CROSSREF]

6. Khan IA, Varacallo M. Anatomy, Bony Pelvis and Lower Limb, Foot Talus. 2021 Aug 11. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2022 Jan–. PMID: 31082130.[HTTP]

7. Whitaker C, Turvey B, Illical EM. Current Concepts in Talar Neck Fracture Management. Curr Rev Musculoskelet Med. 2018 Sep;11(3):456-74. doi: 10.1007/ s12178-018-9509-9.[CROSSREF]

8. Fortin PT, Balazsy JE. Talus fractures: evaluation and treatment. J Am Acad Orthop Surg. 2001 Mar-Apr;9(2):114-27. doi: 10.5435/00124635-200103000- 00005.[CROSSREF]

9. Adelaar RS. Fractures of the talus. Instr Course Lect. 1990;39:147-56. PMID: 2186095.

10. Miller AN, Prasarn ML, Dyke JP, Helfet DL, Lorich DG. Quantitative assessment of the vascularity of the talus with gadolinium-enhanced magnetic resonance imaging. J Bone Joint Surg Am. 2011 Jun 15;93(12):1116-21. doi: 10.2106/ JBJS.J.00693.[CROSSREF]

11. Al-Jabri T, Muthian S, Wong K, Charalambides C. Talus Fractures: All I need to know. Injury. 2021 Nov;52(11):3192-9. doi: 10.1016/j.injury.2021.10.008.[CROSSREF]

12. Hierro-Cañas FJ, Andrés-Cano P, Rabadán-Márquez G, Giráldez-Sánchez MA, Cano-Luis P. Talus fractures. Functional results for polytraumatized patients. Rev Esp Cir Ortop Traumatol (Engl Ed). 2019 Sep-Oct;63(5):336-41. English, Spanish. doi: 10.1016/j.recot.2019.04.004.[CROSSREF]

13. Liu X, Zhang H, Liu L, Fang Y, Huang F. Open Talus Fractures: Early Infection and Its Epidemiological Characteristics. J Foot Ankle Surg. 2019 Jan;58(1):103- 8. doi: 10.1053/j.jfas.2018.08.020.[CROSSREF]

14. Thomas JL, Boyce BM. Radiographic analysis of the Canale view for displaced talar neck fractures. J Foot Ankle Surg. 2012 Mar-Apr;51(2):187-90. doi: 10.1053/j.jfas.2011.10.037.[CROSSREF]

15. Dale JD, Ha AS, Chew FS. Update on talar fracture patterns: a large level I trauma center study. AJR Am J Roentgenol. 2013 Nov;201(5):1087-92. doi: 10.2214/AJR.12.9918.[CROSSREF]

16. Hawkins LG. Fractures of the neck of the talus. J Bone Joint Surg Am. 1970 Jul;52(5):991-1002. PMID: 5479485.[HTTP]

17. Alton T, Patton DJ, Gee AO. Classifications in Brief: The Hawkins Classification for Talus Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2015 Sep;473(9):3046-9. doi: 10.1007/s11999-015-4136-x.[CROSSREF]

18. Vallier HA, Reichard SG, Boyd AJ, Moore TA. A new look at the Hawkins classification for talar neck fractures: which features of injury and treatment are predictive of osteonecrosis? J Bone Joint Surg Am. 2014 Feb 5;96(3):192-7. doi: 10.2106/JBJS.L.01680.[CROSSREF]

19. Pearce DH, Mongiardi CN, Fornasier VL, Daniels TR. Avascular necrosis of the talus: a pictorial essay. Radiographics. 2005 Mar-Apr;25(2):399-410. doi: 10.1148/rg.252045709.[CROSSREF]

20. Buckwalter V JA, Westermann R, Mooers B, Karam M, Wolf B. Timing of Surgical Reduction and Stabilization of Talus Fracture-Dislocations. Am J Orthop (Belle Mead NJ). 2017 Nov/Dec;46(6):E408-13. PMID: 29309454.[HTTP]

21. Fournier A, Barba N, Steiger V, Lourdais A, Frin JM, Williams T, et al. Total talar fracture - long-term results of internal fixation of talar fractures. A multicentric study of 114 cases. Orthop Traumatol Surg Res. 2012 Jun;98(4 Suppl):S48-55. doi: 10.1016/j.otsr.2012.04.012.[CROSSREF]

22. Shakked RJ, Tejwani NC. Surgical treatment of talus fractures. Orthop Clin North Am. 2013 Oct;44(4):521-8. doi: 10.1016/j.ocl.2013.06.007.[CROSSREF]

23. Fortin PT, Balazsy JE. Talus fractures: evaluation and treatment. J Am Acad Orthop Surg. 2001 Mar-Apr;9(2):114-27. doi: 10.5435/00124635-200103000- 00005.[CROSSREF]

24. Maher MH, Chauhan A, Altman GT, Westrick ER. The Acute Management and Associated Complications of Major Injuries of the Talus. JBJS Rev. 2017 Jul;5(7):e2. doi: 10.2106/JBJS.RVW.16.00075.[CROSSREF]

25. Shakked RJ, Tejwani NC. Surgical treatment of talus fractures. Orthop Clin North Am. 2013 Oct;44(4):521-8. doi: 10.1016/j.ocl.2013.06.007.[CROSSREF]

1. Sundararajan SR, Badurudeen AA, Ramakanth R, Rajasekaran S. Management of Talar Body Fractures. Indian J Orthop. 2018 May-Jun;52(3):258-68. doi: 10.4103/ortho.IJOrtho_563_17.[CROSSREF]

2. Fan Z, Ma J, Chen J, Yang B, Wang Y, Bai H, et al. Biomechanical efficacy of four different dual screws fixations in treatment of talus neck fracture: a three-dimensional finite element analysis. J Orthop Surg Res. 2020 Feb 11;15(1):45. doi: 10.1186/s13018-020-1560-8.[CROSSREF]

3. Dhillon MS, Rana B, Panda I, Patel S, Kumar P. Management Options in Avascular Necrosis of Talus. Indian J Orthop. 2018 May-Jun;52(3):284-96. doi: 10.4103/ortho.IJOrtho_608_17.[CROSSREF]

4. Schwartz AM, Runge WO, Hsu AR, Bariteau JT. Fractures of the Talus: Current Concepts. Foot Ankle Orthop. 2020 Feb 13;5(1):2473011419900766. doi: 10.1177/2473011419900766.[CROSSREF]

5. Saravi B, Lang G, Ruff R, Schmal H, Südkamp N, Ülkümen S, et al. Conservative and Surgical Treatment of Talar Fractures: A Systematic Review and Meta-Analysis on Clinical Outcomes and Complications. Int J Environ Res Public Health. 2021 Aug 4;18(16):8274. doi: 10.3390/ijerph18168274.[CROSSREF]

6. Khan IA, Varacallo M. Anatomy, Bony Pelvis and Lower Limb, Foot Talus. 2021 Aug 11. In: StatPearls [Internet]. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; 2022 Jan–. PMID: 31082130.[HTTP]

7. Whitaker C, Turvey B, Illical EM. Current Concepts in Talar Neck Fracture Management. Curr Rev Musculoskelet Med. 2018 Sep;11(3):456-74. doi: 10.1007/ s12178-018-9509-9.[CROSSREF]

8. Fortin PT, Balazsy JE. Talus fractures: evaluation and treatment. J Am Acad Orthop Surg. 2001 Mar-Apr;9(2):114-27. doi: 10.5435/00124635-200103000- 00005.[CROSSREF]

9. Adelaar RS. Fractures of the talus. Instr Course Lect. 1990;39:147-56. PMID: 2186095.

10. Miller AN, Prasarn ML, Dyke JP, Helfet DL, Lorich DG. Quantitative assessment of the vascularity of the talus with gadolinium-enhanced magnetic resonance imaging. J Bone Joint Surg Am. 2011 Jun 15;93(12):1116-21. doi: 10.2106/ JBJS.J.00693.[CROSSREF]

11. Al-Jabri T, Muthian S, Wong K, Charalambides C. Talus Fractures: All I need to know. Injury. 2021 Nov;52(11):3192-9. doi: 10.1016/j.injury.2021.10.008.[CROSSREF]

12. Hierro-Cañas FJ, Andrés-Cano P, Rabadán-Márquez G, Giráldez-Sánchez MA, Cano-Luis P. Talus fractures. Functional results for polytraumatized patients. Rev Esp Cir Ortop Traumatol (Engl Ed). 2019 Sep-Oct;63(5):336-41. English, Spanish. doi: 10.1016/j.recot.2019.04.004.[CROSSREF]

13. Liu X, Zhang H, Liu L, Fang Y, Huang F. Open Talus Fractures: Early Infection and Its Epidemiological Characteristics. J Foot Ankle Surg. 2019 Jan;58(1):103- 8. doi: 10.1053/j.jfas.2018.08.020.[CROSSREF]

14. Thomas JL, Boyce BM. Radiographic analysis of the Canale view for displaced talar neck fractures. J Foot Ankle Surg. 2012 Mar-Apr;51(2):187-90. doi: 10.1053/j.jfas.2011.10.037.[CROSSREF]

15. Dale JD, Ha AS, Chew FS. Update on talar fracture patterns: a large level I trauma center study. AJR Am J Roentgenol. 2013 Nov;201(5):1087-92. doi: 10.2214/AJR.12.9918.[CROSSREF]

16. Hawkins LG. Fractures of the neck of the talus. J Bone Joint Surg Am. 1970 Jul;52(5):991-1002. PMID: 5479485.[HTTP]

17. Alton T, Patton DJ, Gee AO. Classifications in Brief: The Hawkins Classification for Talus Fractures. Clin Orthop Relat Res. 2015 Sep;473(9):3046-9. doi: 10.1007/s11999-015-4136-x.[CROSSREF]

18. Vallier HA, Reichard SG, Boyd AJ, Moore TA. A new look at the Hawkins classification for talar neck fractures: which features of injury and treatment are predictive of osteonecrosis? J Bone Joint Surg Am. 2014 Feb 5;96(3):192-7. doi: 10.2106/JBJS.L.01680.[CROSSREF]

19. Pearce DH, Mongiardi CN, Fornasier VL, Daniels TR. Avascular necrosis of the talus: a pictorial essay. Radiographics. 2005 Mar-Apr;25(2):399-410. doi: 10.1148/rg.252045709.[CROSSREF]

20. Buckwalter V JA, Westermann R, Mooers B, Karam M, Wolf B. Timing of Surgical Reduction and Stabilization of Talus Fracture-Dislocations. Am J Orthop (Belle Mead NJ). 2017 Nov/Dec;46(6):E408-13. PMID: 29309454.[HTTP]

21. Fournier A, Barba N, Steiger V, Lourdais A, Frin JM, Williams T, et al. Total talar fracture - long-term results of internal fixation of talar fractures. A multicentric study of 114 cases. Orthop Traumatol Surg Res. 2012 Jun;98(4 Suppl):S48-55. doi: 10.1016/j.otsr.2012.04.012.[CROSSREF]

22. Shakked RJ, Tejwani NC. Surgical treatment of talus fractures. Orthop Clin North Am. 2013 Oct;44(4):521-8. doi: 10.1016/j.ocl.2013.06.007.[CROSSREF]

23. Fortin PT, Balazsy JE. Talus fractures: evaluation and treatment. J Am Acad Orthop Surg. 2001 Mar-Apr;9(2):114-27. doi: 10.5435/00124635-200103000- 00005.[CROSSREF]

24. Maher MH, Chauhan A, Altman GT, Westrick ER. The Acute Management and Associated Complications of Major Injuries of the Talus. JBJS Rev. 2017 Jul;5(7):e2. doi: 10.2106/JBJS.RVW.16.00075.[CROSSREF]

25. Shakked RJ, Tejwani NC. Surgical treatment of talus fractures. Orthop Clin North Am. 2013 Oct;44(4):521-8. doi: 10.1016/j.ocl.2013.06.007.[CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh