Skip to main content
  • Trg Nikole Pašića br. 7, sprat IV, 11000 Beograd
  • info@smj.rs

logo bez bolda opt

Prikaz slučaja

Laparoskopski pristup lečenju inflamatornog miofibroblastnog tumora slezine, prikaz slučaja i pregled literature

Nikola Grubor1, Dragan Erić2, Ivana Pavlović1, Goran Tasić3, Slavko Matić1
  • Klinika za digestivnu hirurgiju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija
  • „Health Care“ poliklinika, Beograd, Srbija
  • Opšta bolnica „Stefan Visoki”, Smederevska Palanka, Srbija

SAŽETAK

Uvod: Benigni tumori slezine su retko oboljenje. Njihova patogeneza i klinička prezentacija predstavljaju dijagnostički i hirurški izazov, u smislu postavljanja prave dijagnoze i odabira adekvatnog hirurškog pristupa.

Prikaz slučaja: U našem radu predstavljamo pacijentkinju staru 45 godina koja je započela ispitivanje zbog nespecifičnih tegoba u vidu povremenih bolova u levom gornjem kvadrantu abdomena. Vrednosti laboratorijskih parametara su bile u granicama normale, a preoperativna radiološka dijagnostika ukazivala je na postojanje promene u slezini koja je odgovarala tumoru. Shodno nalazu preoperativne dijagnostike, odlučili smo se za laparoskopsku splenektomiju. Postoperativni tok je protekao bez neželjenih događaja, a na otpustu pacijentkinji je propisana neophodna vakcinacija i antibiotska profilaksa.

Zaključak: Miofibroblastni tumor slezine predstavlja nepoznanicu u smislu nastanka, sa veoma oskudnom i nespecifičnom prezentacijom simptoma, te se uvek mora ozbiljno pristupiti svakom pojedinačnom slučaju. Laparoskopija zauzima značajno mesto u lečenju ovog oboljenja, s obzirom na sve prednosti minimalno invazivnog pristupa u odnosu na otvorenu hirurgiju.


UVOD

Inflamatorni miofibroblastni tumor slezine predstavlja retko benigno oboljenje nepoznate patogeneze. Najčešće se dijagnostikuje kao uzgredni nalaz u sklopu dijagnostičkih procedura [1].

Prema podacima iz aktuelne literature, većina pacijenata kod kojih je ovo oboljenje dijagnostikovano pripada srednjoj starosnoj dobi, sa nešto većom učestalošću javljanja kod osoba ženskog pola. Simptomi mogu biti različiti, od abdominalnog bola ili nelagodnosti u trbuhu do groznice i splenomegalije [2],[3].

Radiološka dijagnostika može dati orijentacione podatke u vidu postojanja hipoehogene mase u slezini, sa ili bez kalcifikata. Pouzdanost radiološke dijagnostike nije dovoljna, te se svakako definitivna dijagnoza postavlja histopatološkim pregledom [4],[5].

Splenektomija predstavlja jedini kurativni modalitet lečenja. Kao što je već poznato, laparoskopska splenektomija predstavlja zlatni standard u lečenju gotovo svih oboljenja slezine. Zbog brojnih prednosti u odnosu na otvorenu (klasičnu) splenektomiju, pre svega manjeg broja komplikacija, bolje vizuelizacije, manjeg intraoperativnog gubitka krvi, kraće postoperativne hospitalizacije, bržeg oporavka i, na kraju, boljeg kozmetičkog efekta, prednost treba dati laparoskopskoj splenektomiji [6]. Preporučuje se, ipak, kliničko praćenje operisanih pacijenata [7].

U našem radu predstavljamo prikaz operativne tehnike i samu laparoskopsku splenektomiju kao siguran, efikasan i lako primenljiv modalitet lečenja inflamatornog miofibroblastnog tumora slezine.

PRIKAZ SLUČAJA

 Predstavljamo pacijenta ženskog pola, starosti 45 godina, sa indeksom telesne mase (BMI) od 24,7 kg/m2 , bez komorbiditeta. Kod pacijentkinje je započeto dijagnostičko ispitivanje zbog nespecifičnih bolova u gornjem levom kvadrantu abdomena, koji su nastali tri meseca pre hospitalizacije u našoj klinici. Na ultrasonografskom pregledu abdomena (UZ) dijagnostikovana je suspektna tumorska promena u slezini. Po prijemu u našu ustanovu dopunjena je dijagnostika kompjuterizovanom tomografijom (CT) abdomena, na kojoj je verifikovana hipoehogena masa u slezini, kraniokaudalnog prečnika 62 mm i transferzalnog prečnika 58 mm, koja po svojim karakteristikama odgovara tumoru slezine (Slika 1).

f01

Slika 1. Izgled tumora slezine na preoperativnom CT pregledu

Laboratorijski nalazi, kao i vrednosti tumorskih markera (CEA, AFP, CA 19-9) bili su u referentnim vrednostima. Na osnovu sprovedene preoperativne dijagnostike, odlučili smo se da uradimo laparoskopsku splenektomiju.

Po uvođenju u opštu endotrahealnu anesteziju (OETA), pacijentkinja je postavljena u desni lateralni položaj pri čemu smo koristili takozvanu hanging spleen tehniku. Nakon toga je kreiran arteficijalni pneumoperitoneum uz pomoć Verešove igle. Procedura dalje nalaže da se potom plasiraju četiri radna porta kroz koje se tokom operacije uvode različiti laparoskopski instrumenti. Port promera 12 mm plasira se levo lateralno od prednje aksilarne linije, iznad prednje gornje ilijačne spine, obzirom da se kroz njega stavlja stapler za presecanje hilusa slezine i takođe vadi preparat slezine na završetku operacije. Kamera se plasira kroz port koji je levo i lateralno od pupka. Treći port se nalazi subksifoidno, a četvrti ispod dvanaestog rebra u nivou srednje ili zadnje aksilarne linije. Inspekcijom abdomena konstatovan je uredan nalaz, a nakon toga pristupili smo splenektomiji. Najpre smo slezinske ligamente presekli laparoskopskim ultrazvučnim disektorom (Laparoscopic Harmonic Scalpel, Ethicon Endo-Surgery, Inc, Cincinnati, Ohio, USA) sa kojim smo takođe zbrinuli i kratke gastrične krvne sudove. Kao opciju hemostatske tehnike za vaskularne elemente hilusa slezine upotrebili smo endovaskularni stapler (Endo GIA, Autosuture, Covidien, Mansfield, MA, USA) (Slika 2). Nakon učinjene splenektomije slezina je plasirana u polietilensku kesu za ekstrakciju, potom je učinjena instrumentalna destrukcija slezine na manje fragmente i njihovo vađenje iz trbuha. Preparat slezine poslat je na definitivnu histopatološku verifikaciju. Na kraju operacije postavili smo dren u levi subfrenijum, eksuflirali gas i mesta portnih incizija rekonstruisali po anatomskim slojevima.

f02

Slika 2. Intraoperativna hemostatska tehnika (endovaskularni stapler)

Postoperativni tok je protekao bez komplikacija, abdominalni dren je izvađen drugog postoperativnog dana, a pacijentkinja je otpuštena sa klinike trećeg postoperativnog dana. Postoperativno, kod pacijentkinje je sprovedena profilaktička primena antibiotske terapije, kao i imunizacija pneumokoknom, meningokoknom i Hib vakcinom, prema aktuelnim literaturnim vodičima i smernicama za sprečavanje nastanka i lečenja postsplenektomijske sepse - OPSS (engl. overwhelming postsplenectomy infection - OPSI).

Definitivna dijagnoza postavljena histopatološkim pregledom pokazala je da da se radi o inflamatornom miofibroblastnom tumoru slezine.

Mikroskopski opis – jasno ograničena tumefakcija bez kapsule, sastavljena od mešovite ćelijske populacije, koju čine umnoženi stromalni elementi, posebno izdužene fibroblastolike i miofibroblastolike ćelije, umnoženi krvni sudovi, kao i mešovita limfoidna infiltracija unutar koje se mogu videti dominantno limfocitni i mestimično plazmocitni elementi, uz retko prisustvo granulocita i histiocita. Mestimično se uočavaju krupne ćelije hiperhromatičnog jedra, bez značajne nuklearne atipije ili pleomorfizma. U pojedinim područjima se vidi mestimična storiformna histološka organizacija, a retka su područja hipocelularnosti. Ne uočava se prisustvo tumorske nekroze niti značajnija mitotska aktivnost.

Pacijentkinju smo pratili i kontrolisali nakon hirurške intervencije. Mesec dana nakon operacije urađen je kontrolni UZ abdomena – sa urednim nalazom; 6 meseci nakon operacije urađena je magnetna rezonanca abdomena (NMR) – takođe urednog nalaza; a potom, na svakih 12 meseci, rađen je kontrolni NMR abdomena, uz praćenje laboratorijskih parametara na tromesečnim kontrolama.

DISKUSIJA

Ovo oboljenje su prvi opisali Kotelingam i Džafi 1984. godine i od tada je opisano približno 114 slučajeva u svetu [2],[3].

Inflamatorni pseudotumor se može javiti na raznim organima, uključujući oko, pluća, digestivni trakt, slezinu. Generalno, benigni tumori slezine predstavljaju redak entitet, sa incidencom od 0,007 % u opštoj populaciji, s tim da inflamatorni pseudotumor slezine ima još manju učestalost [3],[5].

Patogeneza ovog oboljenja je za sada nepoznata. Postoji nekoliko faktora koji mogu biti potencijalni uzročnici nastanka inflamatornog pseudotumora slezine: imunološki poremećaji, neoplastični procesi, bakterijske infekcije, uzročnici vaskularnog porekla, a postoji i par opisanih slučajeva koji ukazuju na moguću vezu sa Epštajn-Bar virusnom infekcijom [5],[8],[9].

Ne postoji tipična klinička slika ovog oboljenja. Simptomatologija može biti odsutna ili postojati u vidu nespecifičnih tegoba, mučnine, nadimanja, osećaja nelagodnosti, groznice, splenomegalije i bolova u trbuhu, ili u vidu simptoma koji ukazuju na postojanje maligniteta. Oboljenje se dijagnostikuje kao uzgredni nalaz u sklopu dijagnostike drugog oboljenja [3],[8],[10]. Laboratorijske analize su uglavnom u referentnim vrednostima, s tim da su opisani pojedini slučajevi sa hiperkalcemijom i hipergamaglobulinemijom [11].

U slučaju koji predstavljamo, simptomatologija je bila nekarakteristična sa povremeno izraženom nelagodnošću i nespecifičnim bolovima u gornjem levom hipohondrijumu abdomena.

Radiološka dijagnostika nije pouzdana u smislu postavljanja definitivne dijagnoze ovog oboljenja. Dostupni podaci govore da se radi o hipoehogenoj masi u slezini, koja može sadržati kalcifikate, ali i ne mora [10]. Diferencijalno dijagnostički, ovakve promene na slezini mogu odgovarati nekim oboljenjima slezine poput apscesa, hemangioma, limfoproliferativnih oboljenja i hematoma [12],[13].

Iz dosadašnjeg višegodišnjeg iskustva u lečenju oboljenja slezine, a takođe prateći savremene principe lečenja pacijenata obolelih od benignih tumora slezine, nismo zagovornici primene preoperativne histopatološke dijagnostike, koja se postiže primenom aspiracije finom iglom, zbog brojnih nedostataka ove procedure i stava da je splenektomija jedini ispravni modalitet lečenja [14],[15].

Splenektomija, laparoskopska ili klasična, predstavlja za sada jedini modalitet lečenja ovog oboljenja. Obzirom da se laparoskopska splenektomija smatra zlatnim standardom u lečenju gotovo svih oboljenja slezine, svakako joj treba dati prednost u odnosu na otvorenu hirurgiju, zbog opštepoznatih pozitivnih rezultata koji se postižu ovim hirurškim pristupom [12].

S obzirom na to da u našoj ustanovi postoje tehničkih uslovi, kao i obučen tim stručnjaka za primenu minimalno invazivnog pristupa u lečenju oboljenja slezine, nismo imali dilemu koju operativnu tehniku treba primeniti.

Nakon splenektomije, udaljeni rezultati lečenja su dobri, nisu zabeleženi slučajevi recidiviranja ili metastaziranja. Ipak, preporučuje se kliničko praćenje, s obzirom da je kod nekih pacijenata sa inflamatornim tumorom jetre zabeležen smrtni ishod, koji neki autori povezuju sa osnovnom bolešću [16].

ZAKLJUČAK

Miofibroblastni tumor slezine predstavlja nepoznanicu u smislu nastanka, sa veoma oskudnom i nespecifičnom prezentacijom simptoma, te se uvek mora ozbiljno pristupiti svakom pojedinačnom slučaju. Nepouzdanost preoperativne radiološke dijagnostike, i pored primene savremenih dijagnostičkih procedura, u smislu postavljanja dijagnoze ovog oboljenja, iziskuje ozbiljan multidisciplinaran pristup u njegovom lečenju, te upravo iz tog razloga laparoskopski pristup, uz sve svoje prednosti u odnosu na otvoreni pristup, predstavlja efikasan i siguran modalitet lečenja, sa boljim trenutnim i udaljenim rezultatima lečenja od klasičnog hirurškog pristupa. 

  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 1 Broj 2

Decembar 2020

Strane 143-148

  • Ključne reči:
    slezina, splenektomija, laparoskopija, benigni tumor
  • Primljen:
    06 Oktobar 2020
  • Revidiran:
    31 Oktobar 2020
  • Prihvaćen:
    03 Novembar 2020
  • Objavljen online:
    25 Decembar 2020
  • DOI:
  • Kako citirati ovaj članak:
    Grubor N, Erić D, Pavlović I, Tasić G, Matić S. Laparoscopic approach to the treatment of inflammatory myofibroblastic tumor of the spleen, case report and literature review. Serbian Journal of the Medical Chamber. 2020;1(2):143-8. doi: 10.5937/SMCLK2002143G
Autor za korespodenciju

Nikola Grubor
Klinika za digestivnu hirurgiju, Klinički centar Srbije
Koste Todorovića 6, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.


  • 1. Georgia M, Rady K, Prince HM. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen. Hematol Rep. 2015;7(2):5905.[CROSSREF]

    2. Cotelingam JD, Jaffe ES. Inflammatory pseudotumor of the spleen. Am J Surg Pathol. 1984 May;8(5):375-80.[CROSSREF]

    3. Ma ZH, Tian XF, Ma J, Zhao YF. Inflammatory pseudotumor of the spleen: A case report and review of published cases. Oncol Lett. 2013;5(6):1955-7.[CROSSREF]

    4. Siewert B, Millo NZ, Sahi K, Sheiman RG, Brook OR, Sun MRM, et al. The Incidental Splenic Mass at CT: Does It Need Further Work-up? An Observational Study. Radiology. 2018;287(1):156–66.[CROSSREF]

    5. Toumi O, Ammar H, Chhaidar A, Gupta R, Korbi I, Nasr M, et al. Inflammatory Pseudotumor of Spleen: A Case Report. Clin Surg. 2017;2:1679.[CROSSREF]

    6. Misiakos EP, Bagias G, Liakakos T, Machairas A. Laparoscopic splenectomy: Current concepts. World J Gastrointest Endosc. 2017;9(9):428-37.[CROSSREF]

    7. Fieldman L, Munshi A, Al-Mahroos M, Fried G. The Spleen. Maingot’s abdominal operations. 13th ed. New York: McGraw-Hill; 2019. p. 1239-49.

    8. Chatzoulis G, Passos ID, Ioannidis K, Georgopoulos C, Spyridopoulos P. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen. Hellenic J Surg. 2018;90(1):52–4.[CROSSREF]

    9. Noguchi H, Kondo H, Kondo M, Shiraiwa M, Monobe Y. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen: A Case Report. Jpn J Clin Oncol. 2000;30(4):196–203.[CROSSREF]

    10. Ding Y, Yang HY, Zhang D, Guo F, Wang JX, Li YP, et al. Diagnosis and treatment of inflammatory myofibroblastoma in children and adolescents. Chin Med J. 2019;5;132(9):1110-2.[CROSSREF]

    11. Hsu CW, Lin CH, Yang TL, Chang HT. Splenic inflammatory pseudotumor mimicking angiosarcoma. World J Gastroenterol. 2008;14(41):6421-4. [CROSSREF]

    12. Adrian PE, Eduardo TM. Spleen. In: Brunicardi FC, Andersen DK, Billiar TR, Dunn DL, Hunter JG, editors. Schwartz’s Principles of Surgery. Tenth edition. ed. New York: McGraw-Hill Education; 2015. p. xviii.

    13. Wang B, Xu X, Li YC. Inflammatory myofibroblastic tumor of the spleen: a case report and review of the literature. Int J Clin Exp Pathol. 2019 May 1;12(5):1795-1800.[HTTP]

    14. Milosavljević V, Tadić B, Grubor N, Erić D, Matić S. Laparoscopic Vs. Open Surgery in Management of Benign Neoplasms of Spleen—Single Institution Experience. Indian J of Surg. 2020;3:355–9.[CROSSREF]

    15. Gonzalez-Urquijo M, Rodarte-Shade M, Gil-Galindo G. Splenic Primary Solid Tumors: Does a Preoperative Histopathology Diagnosis Really Matter? The American Surgeon. 2020; 3134820951480.[CROSSREF]

    16. Wang Z, Zhao X, Li K, Yao W, Dong K, Xiao X, et al. Analysis of clinical features and outcomes for inflammatory myofibroblastic tumors in China: 11 years of experience at a single center. Pediatr Surg Int. 2016;32(3):239-43.[CROSSREF]


LITERATURA

1. Georgia M, Rady K, Prince HM. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen. Hematol Rep. 2015;7(2):5905.[CROSSREF]

2. Cotelingam JD, Jaffe ES. Inflammatory pseudotumor of the spleen. Am J Surg Pathol. 1984 May;8(5):375-80.[CROSSREF]

3. Ma ZH, Tian XF, Ma J, Zhao YF. Inflammatory pseudotumor of the spleen: A case report and review of published cases. Oncol Lett. 2013;5(6):1955-7.[CROSSREF]

4. Siewert B, Millo NZ, Sahi K, Sheiman RG, Brook OR, Sun MRM, et al. The Incidental Splenic Mass at CT: Does It Need Further Work-up? An Observational Study. Radiology. 2018;287(1):156–66.[CROSSREF]

5. Toumi O, Ammar H, Chhaidar A, Gupta R, Korbi I, Nasr M, et al. Inflammatory Pseudotumor of Spleen: A Case Report. Clin Surg. 2017;2:1679.[CROSSREF]

6. Misiakos EP, Bagias G, Liakakos T, Machairas A. Laparoscopic splenectomy: Current concepts. World J Gastrointest Endosc. 2017;9(9):428-37.[CROSSREF]

7. Fieldman L, Munshi A, Al-Mahroos M, Fried G. The Spleen. Maingot’s abdominal operations. 13th ed. New York: McGraw-Hill; 2019. p. 1239-49.

8. Chatzoulis G, Passos ID, Ioannidis K, Georgopoulos C, Spyridopoulos P. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen. Hellenic J Surg. 2018;90(1):52–4.[CROSSREF]

9. Noguchi H, Kondo H, Kondo M, Shiraiwa M, Monobe Y. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen: A Case Report. Jpn J Clin Oncol. 2000;30(4):196–203.[CROSSREF]

10. Ding Y, Yang HY, Zhang D, Guo F, Wang JX, Li YP, et al. Diagnosis and treatment of inflammatory myofibroblastoma in children and adolescents. Chin Med J. 2019;5;132(9):1110-2.[CROSSREF]

11. Hsu CW, Lin CH, Yang TL, Chang HT. Splenic inflammatory pseudotumor mimicking angiosarcoma. World J Gastroenterol. 2008;14(41):6421-4. [CROSSREF]

12. Adrian PE, Eduardo TM. Spleen. In: Brunicardi FC, Andersen DK, Billiar TR, Dunn DL, Hunter JG, editors. Schwartz’s Principles of Surgery. Tenth edition. ed. New York: McGraw-Hill Education; 2015. p. xviii.

13. Wang B, Xu X, Li YC. Inflammatory myofibroblastic tumor of the spleen: a case report and review of the literature. Int J Clin Exp Pathol. 2019 May 1;12(5):1795-1800.[HTTP]

14. Milosavljević V, Tadić B, Grubor N, Erić D, Matić S. Laparoscopic Vs. Open Surgery in Management of Benign Neoplasms of Spleen—Single Institution Experience. Indian J of Surg. 2020;3:355–9.[CROSSREF]

15. Gonzalez-Urquijo M, Rodarte-Shade M, Gil-Galindo G. Splenic Primary Solid Tumors: Does a Preoperative Histopathology Diagnosis Really Matter? The American Surgeon. 2020; 3134820951480.[CROSSREF]

16. Wang Z, Zhao X, Li K, Yao W, Dong K, Xiao X, et al. Analysis of clinical features and outcomes for inflammatory myofibroblastic tumors in China: 11 years of experience at a single center. Pediatr Surg Int. 2016;32(3):239-43.[CROSSREF]

1. Georgia M, Rady K, Prince HM. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen. Hematol Rep. 2015;7(2):5905.[CROSSREF]

2. Cotelingam JD, Jaffe ES. Inflammatory pseudotumor of the spleen. Am J Surg Pathol. 1984 May;8(5):375-80.[CROSSREF]

3. Ma ZH, Tian XF, Ma J, Zhao YF. Inflammatory pseudotumor of the spleen: A case report and review of published cases. Oncol Lett. 2013;5(6):1955-7.[CROSSREF]

4. Siewert B, Millo NZ, Sahi K, Sheiman RG, Brook OR, Sun MRM, et al. The Incidental Splenic Mass at CT: Does It Need Further Work-up? An Observational Study. Radiology. 2018;287(1):156–66.[CROSSREF]

5. Toumi O, Ammar H, Chhaidar A, Gupta R, Korbi I, Nasr M, et al. Inflammatory Pseudotumor of Spleen: A Case Report. Clin Surg. 2017;2:1679.[CROSSREF]

6. Misiakos EP, Bagias G, Liakakos T, Machairas A. Laparoscopic splenectomy: Current concepts. World J Gastrointest Endosc. 2017;9(9):428-37.[CROSSREF]

7. Fieldman L, Munshi A, Al-Mahroos M, Fried G. The Spleen. Maingot’s abdominal operations. 13th ed. New York: McGraw-Hill; 2019. p. 1239-49.

8. Chatzoulis G, Passos ID, Ioannidis K, Georgopoulos C, Spyridopoulos P. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen. Hellenic J Surg. 2018;90(1):52–4.[CROSSREF]

9. Noguchi H, Kondo H, Kondo M, Shiraiwa M, Monobe Y. Inflammatory Pseudotumor of the Spleen: A Case Report. Jpn J Clin Oncol. 2000;30(4):196–203.[CROSSREF]

10. Ding Y, Yang HY, Zhang D, Guo F, Wang JX, Li YP, et al. Diagnosis and treatment of inflammatory myofibroblastoma in children and adolescents. Chin Med J. 2019;5;132(9):1110-2.[CROSSREF]

11. Hsu CW, Lin CH, Yang TL, Chang HT. Splenic inflammatory pseudotumor mimicking angiosarcoma. World J Gastroenterol. 2008;14(41):6421-4. [CROSSREF]

12. Adrian PE, Eduardo TM. Spleen. In: Brunicardi FC, Andersen DK, Billiar TR, Dunn DL, Hunter JG, editors. Schwartz’s Principles of Surgery. Tenth edition. ed. New York: McGraw-Hill Education; 2015. p. xviii.

13. Wang B, Xu X, Li YC. Inflammatory myofibroblastic tumor of the spleen: a case report and review of the literature. Int J Clin Exp Pathol. 2019 May 1;12(5):1795-1800.[HTTP]

14. Milosavljević V, Tadić B, Grubor N, Erić D, Matić S. Laparoscopic Vs. Open Surgery in Management of Benign Neoplasms of Spleen—Single Institution Experience. Indian J of Surg. 2020;3:355–9.[CROSSREF]

15. Gonzalez-Urquijo M, Rodarte-Shade M, Gil-Galindo G. Splenic Primary Solid Tumors: Does a Preoperative Histopathology Diagnosis Really Matter? The American Surgeon. 2020; 3134820951480.[CROSSREF]

16. Wang Z, Zhao X, Li K, Yao W, Dong K, Xiao X, et al. Analysis of clinical features and outcomes for inflammatory myofibroblastic tumors in China: 11 years of experience at a single center. Pediatr Surg Int. 2016;32(3):239-43.[CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh