Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji,
Velika mi je čast i zadovoljstvo da mogu da vam predstavim prvu svesku našeg Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore u 2022. godini. U vremenu u kojem radimo i živimo, iza nas stoje brojni uspesi, ali i izazovi, gde smo kao struka iskazali svu snagu, slogu i uspeh naše profesije, na svim poljima stručne i naučne delatnosti. U tom duhu, nastavljamo svoju aktivnost u okvirima stvaralačkog rada. Stoga, u našem zajedničkom stručno-naučnom časopisu, želimo da vam pružimo čitav niz kvalitetnih stručnih i naučnih radova, kao i do sada.
U ovom broju, Časopis vam nudi paletu aktuelnih informacija u radovima naših kolega, koji će, nadamo se, svojim sadržajem opravdati vaša očekivanja, ali i pružiti informacije koje će vam biti od koristi u svakodnevnom stručnom radu.
Izdvajamo rad Milene Šantrić Milićević, koji se bavi smrtnošću zdravstvenih radnika tokom pandemije KOVID-19 oboljenja i izražava zabrinutost za zdravlje zdravstvenih radnika i saradnika, te ukazuje na važnost preciznog identifikovanja smrtnosti, ali i stimulacije ulaganja u bezbednost i održivost zdravstvenog sistema u kontekstu vanrednih situacija visokog rizika.
U svom originalnom radu, Marijana Juga i Marijana Virijević analiziraju prognostičke faktore rizika za ranu smrtnost kod bolesnika sa akutnom mijeloidnom leukemijom, koja se javlja unutar 28 dana od otpočinjanja indukcione hemioterapije. Autorke definišu faktore rizika i pokazuju da je, u njihovoj studiji, najčešći uzrok rane smrti kod bolesnika starosnog doba od 40 – 65 godina bila sepsa, dok je kod bolesnika starijih od 65 godina to bila respiratorna insuficijencija
Dejan Mihajlović i saradnici, u svom radu, koji predstavlja studiju preseka, analiziraju faktore povezane sa subjektivnim osećajem umora, tri meseca nakon preležane KOVID-19 infekcije. Ukazuju na značaj njegovog adekvatnog prepoznavanja i tretiranja, kao i na njegov javnozdravstveni značaj.
Dunja Stankić i Predrag Miljić, u svom originalnom radu, ispituju povezanost vrste i titra antifosfolipidnih antitela sa kliničkim manifestacijama antifosfolipidnog sindroma. Njihova studija nije dokazala povezanost titra antifosfolipidnih antitela i pojave kliničkih manifestacija antifosfolipidnog sindroma. Simptomatski i asimptomatski pacijenti se nisu značajno razlikovali po vrsti i učestalosti povišenih antifosfolipidnih antitela. Ovakvi rezultati pokazuju da je, za ispoljavanje kliničkih manifestacija antifosfolipidnog sindroma, potrebno i prisustvo drugih, još uvek malo poznatih faktora.
U svom originalnom radu, Stefan Stanković i Irena Đunić prikazuju profil bakterijskih infekcija kod bolesnika u programu alogene transplantacije koštane srži. U njihovoj studiji, bakterijske infekcije su se javile kod preko četvrtine pacijenata, a najčešći izazivači su bile Gram-negativne bakterije. Najčešće se radilo o bolničkim i endogenim oportunističkim bakterijama, te je istaknuta neophodnost mera prevencije bolničkih infekcija.
Uroš Dabetić i saradnici ukazuju na značaj pravovremene operacije preloma kuka za krajnji ishod lečenja. Autori ističu da bi pacijente trebalo operisati unutar 24 h od prijema u bolnicu, ukoliko nemaju akutno medicinsko stanje koje onemogućava operaciju. Ukoliko isto može biti korigovano, ta granica se produžava na 48 h, ali vreme čekanja na operativno lečenje ne bi trebalo da bude duže od 4 dana.
U svom preglednom radu, Marija Milenković i saradnici ističu dosadašnja saznanja o primeni antikoagulanasa i kortikosteroida u lečenju KOVID-19 infekcije. Navodeći indikacije, prema Nacionalnim smernicama za lečenje, ukazuju i na značaj individualne procene koristi i rizika, pri uključivanju ovih lekova u terapiju.
Revijalni rad Olivere Marković i saradnika je istaknut od strane urednika jer prikazuje kliničke karakteristike KOVID-19 infekcije i efikasnost vakcinacije kod bolesnika sa hematološkim malignitetima. U ovom članku je urađen pregled relevantnih studija, u kojima su analizirane karakteristike, morbiditet i mortalitet pacijenata sa hematološkim malignitetima i infekcijom KOVID-19, kao i uloga i efikasnost vakcinacije.
U pregledom radu koji evaluira trombocitopeniju kod KOVID-19 infekcije, Mirjana Mitrović i Nikola Pantić ističu da je njena učestalost i do 35%. Prikazani su svi uzroci trombocitopenije i modaliteti njenog lečenja u okviru infekcije SARS-KoV-2 virusom.
Jovana Grupković i saradnici u svom radu prikazuju kliničke karakteristike i metode lečenja preloma vrata talusa. Ovaj rad ističe neophodnost odličnog poznavanja hirurških tehnika za odabir adekvatne metode lečenja, kako bi se predupredile neželjene posledice po pacijenta, koje u slučaju neoptimalnog lečenja, mogu biti jako teške.
U svom prikazu slučaja, Ksenija Mijović i saradnici ukazuju na značaj radiološkog nalaza pneumomedijastinuma, kao retke komplikacije emfizematoznog pijelonefritisa, kao i na nedvosmislenu potrebu za hitnim reagovanjem. Takođe skreću pažnju na neuobičajene radiološke znake koji pobuđuju sumnju na
ozbiljnu retroperitonealnu infekciju.
Eleonora Gvozdenović opisuje slučaj bolesnice sa erizipelom, nakon ujeda mačke, izazvanog bakterijom Pasteurella multocida. Istaknuto je da se radi o prepoznatljivom kliničkom entitetu, koji može biti izazvan i drugim mikroorganizmima, što je neophodno imati u vidu u cilju, kako pravilne etiološke dijagnoze, tako i adekvatne i pravovremene terapije.
Verujemo da i ova sveska opravdava našu i vašu veru u kvalitet Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore, koji već tradicionalno prikazuje kvalitetne stručno-naučne radove i u skoroj budućnosti zaslužuje da dobije kategorizaciju.
Biće nam veliko zadovoljstvo i čast da nam se svojim radovima pridružite i u narednim brojevima.
