Originalni rad

Epidemiološka situacija HIV/AIDS-a među muškarcima i ženama u Srbiji za period 2007–2017. godine: Joinpoint regresiona analiza

Aleksandra Nikolić1, Ana Božić2, Danijela Simić3, Sandra Šipetić Grujičić1
  • Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
  • Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
  • Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

SAŽETAK

Uvod: U svetu, prema podacima za 2018. godinu, HIV/AIDS (engl. Human Immunodeficiency Virus – HIV/ Acquired Immunodeficiency Syndrome – AIDS) predstavlja veliki javnozdravstveni problem jer oko 37,9 miliona ljudi živi sa HIV/AIDS-om, a broj umrlih usled bolesti i stanja povezanih sa AIDS-om je oko 770.000.

Cilj: Cilj rada je bio da se analizira kretanje novodijagnostikovanih inficiranih HIV- -om i obolelih i umrlih od AIDS-a među muškarcima i ženama u Srbiji za period 2007 – 2017. godine.

Materijal i metode: Podaci o novodijagnostikovanim osobama pozitivnim na HIV, obolelima i umrlima od AIDS-a, preuzeti su iz Izveštaja o zaraznim bolestima u Republici Srbiji. Na osnovu dobijenih podataka izračunate su uzrasno-specifične i standardizovane stope (standardizovane prema populaciji sveta incidencije i mortaliteta). Za ispitivanje trenda je korišćena joinpoint regresiona analiza.

Rezultati: Prosečne standardizovane stope novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om (na 100.000) u Srbiji, za period 2007 – 2017, bile su 3,4 za muškarce i 0,8 za žene. Kod muškaraca je prisutan značajan godišnji porast standardizovanih stopa novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om od 7%, a kod žena od 21,1%. Prosečne standardizovane stope (na 100.000) incidencije AIDS-a bile su 0,9 za muškarce i 0,2 za žene. Prisutan je značajan godišnji porast standardizovane stope incidencije AIDS-a kod muškaraca od 4,9%, a značajan pad od -12,2% kod žena. Prosečne standardizovane stope mortaliteta od AIDS-a (na 100.000) bile su 0,4 za muškarce i 0,1 za žene. U posmatranom periodu nema značajnih promena standardizovanih stopa mortaliteta od AIDS-a kod muškaraca, dok je kod žena prisutan značajan pad od -13,9% godišnje. Najčešći put prenosa HIV infekcije kod muškaraca bio je seksualni odnos sa muškarcima (69,0%), a kod žena heteroseksualni odnos (75,7%).

Zaključak: Potrebno je dalje raditi na unapređenju preventivnih mera, posebno edukaciji mladih o putevima prenošenja i rizicima, kao i na ranom otkrivanju osoba inficiranih HIV-om i pravovremenom lečenju.


UVOD

Infekcija virusom humane imunodeficijencije (engl. Human Immunodeficiency Virus – HIV) i dalje predstavlja jedan od vodećih javnozdravstvenih izazova u svim zemljama sveta. Takođe, veliki problem predstavlja i sindrom stečene imunodeficijencije (engl. Acquired Immunodeficiency Syndrome – AIDS), poslednji i najteži stadijum HIV infekcije, koji se razvija posle sedam do deset godina, ukoliko se infekcija ne leči.

Procenjuje se da je u svetu oko 37,9 miliona ljudi živelo sa HIV/AIDS-om u 2018. godini, dok je broj umrlih usled bolesti i stanja povezanih sa AIDS-om bio 770.000. Poslednjih decenija veliki napori se ulažu u okončanje epidemije HIV/AIDS-a, koja je zvanično započela pre nešto više od trideset i osam godina. Prema globalnoj strategiji Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV i AIDS (engl. United Nations Programme on HIV/AIDS – UNAIDS) „90-90-90“, bilo je planirano da do 2020. godine 90% ljudi koji žive sa HIV-om poznaje svoj pozitivan status na HIV, da je 90% ljudi koji znaju svoj pozitivan status na HIV na antiretrovirusnoj (ARV) terapiji, i da 90% ljudi koji su na ARV terapiji ima stabilnu virusnu supresiju [1]. Na globalnom nivou dolazi do opadanja broja novoinficiranih HIV-om za 16% tokom poslednjih osam godina. Međutim, i pored toga, svet je daleko od realizacije cilja da do 2020. godine broj osoba novoinficiranih HIV-om bude manji od 500.000 [2].

U 2018. godini je više od polovine (54%) novoinficiranih HIV-om, uzrasta 15 – 49 godina, bilo među ključnim populacijama i njihovim partnerima – 18% među klijentima seksualnih radnika/radnica i seksualnim partnerima drugih ključnih populacija; 17% među muškarcima koji imaju seksualni odnos sa muškarcima (engl. men who have sex with men – MSM); 12% među osobama koje injektiraju droge; 6% među seksualnim radnicima/radnicama, a 46% iz opšte populacije [2]. U regionima sa visokom prevalencijom HIV infekcije, kao što su istočna i južna Afrika, HIV se pretežno javljao kod osoba iz opšte populacije, a u regionima sa nižom prevalencijom među osobama iz ključnih populacija i njihovim seksualnim partnerima.

Zabrinjava procena da u svetu značajan broj osoba pozitivnih na HIV ne zna da je inficirano HIV-om, pri čemu se taj procenat kreće od 30 do 50% u regionu Evrope. U periodu od 1984. do kraja 2017. godine u Republici Srbiji registrovane su 3.664 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1.901 osoba obolela od AIDS-a, a 1.110 osoba je umrlo od AIDS-a. Procene UNAIDS-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ukazuju da je krajem 2018. godine u Srbiji 3.000 (2.200 – 3.800) osoba živelo sa HIV-om, od kojih 400 do 1.200 osoba nije znalo da je inficirano HIV-om [3].

Sve navedeno ukazuje da je, uprkos brojnim novim saznanjima iz virusologije, farmakologije, intenzivnog rada na terapiji, ranoj dijagnostici i profilaksi infekcije, HIV i dalje jedan od najvećih javnozdravstvenih problema u svetu, i u Srbiji. Cilj rada je bio da se analizira kretanje novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, kao i obolelih i umrlih od AIDS-a, među muškarcima i ženama u Srbiji za period 2007 – 2017. godine.

MATERIJAL I METODE

Podaci o novodijagnostikovanim osobama pozitivnim na HIV (odnosno, inficirani HIV-om u daljem tekstu), obolelima i umrlima od AIDS-a preuzeti su iz Izveštaja o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za period od 2007. do 2017. godine, koje godišnje publikuje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i koji su dostupni na sajtu Instituta [4].

Podaci o zaraznim bolestima koje se prenose polnim putem prikupljaju se u okviru epidemiološkog nadzora koji organizuju i sprovode 24 instituta, odnosno zavoda za javno zdravlje, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama, u skladu sa zakonom. Prema Pravilniku o prijavljivanju zaraznih bolesti definisana je dinamika i način dostavljanja podataka iz epidemiološkog nadzora [3]. U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” podaci se prikupljaju u vidu zbirnih izveštaja na nedeljnom i mesečnom nivou, osim podataka o novoregistrovanim slučajevima nosilaštva anti-HIV antitela, odnosno oboljevanja i umiranja od AIDS-a, koji se dostavljaju kontinuirano iz zdravstvenih ustanova putem specifične individualne prijave Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” (Centralni registar osoba inficiranih HIV-om u Republici Srbiji od 2002. godine i Centralni registar osoba obolelih i umrlih od AIDS-a u Republici Srbiji od 1985. godine). U okviru godišnjih izveštaja 24 instituta/zavoda za javno zdravlje u Srbiji, koji su nadležni na teritoriji 25 okruga, dostavljaju se detaljniji podaci u pogledu pola i uzrasta osoba obolelih i umrlih od polno prenosivih bolesti [4].

Na osnovu dobijenih podataka izračunate su uzrasno-specifične i standardizovane stope novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, kao i uzrasno-specifične i standardizovane stope incidencije i mortaliteta od AIDS-a. Direktnom metodom standardizacije izračunate su standardizovane stope, a za standardnu populaciju korišćena je populacija sveta prema Segiju [5]. Trendovi standardizovanih stopa incidencije i mortaliteta su izračunati korišćenjem joinpoint regresione analize (Joinpoint Regression Program, Version 4.7.0.0. February, 2019; Statistical Methodology and Applications Branch, Surveillance Research Program, National Cancer Institute), prema metodu Kima i saradnika [5]. Joinpoint regresionom analizom određena je prosečna procentualna godišnja promena (engl. Average Annual Percent Change – AAPC). Kao nezavisna varijabla postavljene su godine, dok je zavisna varijabla bila odgovarajuća uzrasno-specifična, odnosno standardizovana stopa. Korišćen je Grid Search metod [7]. Pored toga, 95-postotni intervali poverenja računati su za svaku procenu AAPC-a, kako bi se utvrdilo da li je AAPC različit od 0. Korišćen je test uporedivosti da bi se uporedile dve linije regresije. Glavni cilj testa uporedivosti bio je upoređivanje dva seta podataka o trendovima, čije su srednje funkcije predstavljene joinpoint regresijom; odnosno, ispitivanje da li su dve srednje vrednosti regresione funkcije paralelne (test paralelizma) [8].

REZULTATI

U Srbiji je u periodu 2007 – 2017. godine bilo 1.411 muškaraca i 148 žena inficiranih HIV-om (Tabela 1). Prosečno se godišnje HIV-om inficiralo 127 muškaraca i 13 žena. Najveće uzrasno-specifične stope novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om (na 100.000) bile su u uzrasnim grupama 25 – 29 godina (muškarci 11,8 i žene 2,1) i 30 – 39 godina (muškarci 8,6 i žene 2,0). Prosečne standardizovane stope novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om bile su 4,3 puta veće za muškarce (3,4/100.000) nego za žene (0,8/100.000). Značajan porast stopa novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, u posmatranom periodu 2007 – 2017, zabeležen je kod muškaraca za uzraste: 30 – 39 godina od 8,7% godišnje, 40 – 49 godina od 9,6% godišnje, i 50 – 59 godina od 15,4% godišnje, dok kod žena nije uočen značajan porast po uzrasnim grupama. Kada se posmatraju svi uzrasti zajedno, uočava se značajan porast standardizovane stope novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, kod muškaraca od 7% godišnje, a kod žena od 22,1% godišnje.

Tabela 1. Broj inficiranih HIV-om, prosečne uzrasno-specifične i standardizovane stope* novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om (na 100.000) i joinpoint regresiona analiza, Srbija, 2007-2017.
 

U periodu od 2007. do 2017. godine u Srbiji je 458 muškaraca i 77 žena obolelo od AIDS-a (Tabela 2). Prosečno su godišnje od AIDS-a obolevala 42 muškarca i 7 žena. Najveće uzrasno-specifične stope incidencije za AIDS (na 100.000) bile su u uzrasnim grupama 40 – 49 godina (2,7 muškarci i 0,5 žene) i 30 – 39 godina (2,6 muškarci i 0,4 žene). Prosečne standardizovane stope incidencije za AIDS bile su 4,5 puta veće za muškarce (0,9/100.000) nego za žene (0,2/100.000). Značajan porast stopa incidencije AIDS-a kod muškaraca u posmatranom periodu zabeležen je za uzraste 30 – 39 godina od 7,5% godišnje, 40 – 49 godina od 7,2% godišnje i 50 – 59 godina od 19,8% godišnje, kao i za sve uzraste 4,9% godišnje. Međutim, kada se posmatraju uzrasno-specifične stope kod žena, zapaža se značajan godišnji pad od -27,8% za uzrast 30 – 39 godina, -14,3% za uzrast preko 60 godina, i za sve uzraste -12,2%.

Tabela 2. Broj obolelih od AIDS-a, prosečne uzrasno-specifične i standardizovane stope* incidencije (na 100.000) i joinpoint regresiona analiza, Srbija, 2007 – 2017.
 

U Srbiji je u periodu od 2007. do 2017. godine od AIDS-a umro 171 muškarac i 31 žena (Tabela 3). Prosečno je godišnje od AIDS-a umiralo 16 muškarca i 3 žene. Najveće stope mortaliteta (na 100.000) bile su u uzrasnoj grupi 40 – 49 godina kod muškaraca (1,1) i kod žena za uzraste 30 – 39 i 40 – 49 (0,2). Prosečne standardizovane stope mortaliteta od AIDS-a bile su četiri puta veće za muškarce (0,4/100.000) nego za žene (0,1/100.000). Kada se posmatraju trendovi kretanja uzrasno-specifičnih i standardizovanih stopa mortaliteta, kod muškaraca za poslednjih jedanaest godina nema značajnih promena, dok je kod žena prisutan značajan godišnji pad od -25,8% za uzrast 40 – 49 godina, kao i za sve uzraste od -13,9%.

Tabela 3. Broj umrlih od AIDS-a, prosečne uzrasno-specifične i standardizovane stope mortaliteta* (na 100.000) i joinpoint regresiona analiza, Srbija, 2007–2017.

t03

Prema testu uporedivosti trendova stopa novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, između polova, kao i stopa incidencije AIDS-a, između muškaraca i žena, trendovi su bili paralelni (konačni izabrani model nije uspeo da odbaci paralelizam, p = 0,221 za HIV i p = 0,093 za AIDS) (Grafikon 1, a i b). Međutim, prema testu uporedivosti, trendovi stopa mortaliteta od AIDS-a kod muškaraca i žena nisu bili paralelni (konačni izabrani model odbacio je paralelizam, p = 0,037) (Grafikon 1, c). Stope mortaliteta od AIDS-a kod žena značajno su opadale za 13,9% godišnje, dok kod muškaraca nije bilo značajne promene u celokupnom posmatranom periodu.

Grafikon 1. Joinpoint regresiona analiza kretanja standardizovanih stopa novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om (a), stopa incidencije obolelih od AIDS-a (b) i stopa mortaliteta od AIDS-a (c) po polu

Prema načinu transmisije, tokom perioda od 2007. do 2017. godine, kod muškaraca kojima je novodijagnostikovana HIV infekcija, nezaštićeni analni seksualni kontakt među muškarcima je bio najčešći način transmisije (69,0%), (Grafikon 2), zatim heteroseksualni odnos (13,9%), korišćenje droge injektiranjem (3,9%), transmisija sa majke na dete (0,6%), primaoci faktora koagulacije i preparata krvi usled deficita faktora koagulacije (0,1%), dok je za 12,5% muškaraca način transmisije bio nepoznat. U posmatranom periodu, u MSM populaciji registruje se rastući trend novodijagnostikovanih muškaraca inficiranih HIV-om, dok se kod injektirajućih korisnika droga zapaža pad. Kod žena je, u posmatranom periodu, dominantan put prenosa bio nezaštićen heteroseksualni odnos (75,7%), dok je injektirajućih korisnica droga (IKD) bilo 14,2%, transmisija sa majke na dete je bilo 2,7%, a primaoca transfuzije 0,7%. Za 6,1% žena put prenosa ostao je nepoznat.

Grafikon 2. Procentualno učešće novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om prema prijavljenom putu transmisije infekcije u odnosu na sve osobe inficirane HIV-om, muškarci (a) i žene (b), Srbija, 2007–2017.

MSM – muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima;
IKD – injektirajući korisnici droga;
MTCT – transmisija sa majke na dete

DISKUSIJA

U Srbiji su, u periodu od 2007. do 2017. godine, prosečne standardizovane stope (na 100.000) inficiranih HIV-om iznosile 3,4 za muškarce i 0,8 za žene, odnosno bile su 4,3 puta veće kod muškaraca nego žena. Kod muškaraca je, u posmatranom periodu, došlo do prosečnog godišnjeg porasta stope inficiranih HIV-om za 7%, a kod žena za 22,1%. Najveći prosečan godišnji porast (+15,4%) bio je kod muškaraca u uzrastu 50 – 59 godina, a kod žena u svim uzrasnim grupama nije postojala značajna promena.

Istraživanje sprovedeno u Rumuniji imalo je za cilj da, na osnovu podataka o dinamici oboljevanja od AIDS-a od 2004. do 2016. godine, prognozira kretanje infekcije u Rumuniji od 2017. do 2027. godine. Utvrđeno je da postoji značajan porast od 71% u broju inficiranih HIV-om od 2004. do 2016. godine, kao i da se broj obolelih od AIDS-a povećao za 60,3%. Međutim, u Rumuniji, uprkos dostupnosti lekova, lečenju i nezi osoba obolelih od AIDS-a, dolazi do neznatnog smanjenja broja umrlih od AIDS-a. Najveći broj inficiranih HIV-om je bio u uzrastu od 26 do 30 godina, što se poklapa sa epidemiološkom situacijom u Srbiji [9]. Interesantno je da su u Španiji najviše stope novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om bile kod osoba mlađih od 20 godina, mada je njihov apsolutni broj bio mali, a zatim u uzrastu 35 – 39 godina. Joinpoint analiza pokazala je porast stopa novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om u periodu 2000 – 2009, ali stratifikacija po putevima prenošenja pokazala je da je rastući trend prisutan samo među MSM populacijom [10]. Prema rezultatima druge studije iz Španije, koja je pratila seroprevalenciju HIV infekcije i infekcije uzrokovane virusom hepatitisa C (engl. hepatitis C virus – HCV) u periodu 2008 – 2012. godine, HIV infekcija je bila češća kod muškaraca, stope HIV i HCV infekcije su bile najveće kod osoba rođenih između 1955 – 1970. godine, a vrhunci ovih infekcija su se poklapali. Seroprevalencija HIV infekcije je rasla sa godinom rođenja, za osobe rođene pre 1965. godine (53,4% godišnje), nakon čega se smanjivala za 27,1% godišnje. Kako HIV i HCV imaju iste puteve prenošenja, smatra se da se porast može objasniti epidemijom injektirajućeg korišćenja droga osamdesetih godina dvadesetog veka, dok je poslednjih godina glavni put prenosa seksualni kontakt (više od 90% novoinficiranih). Posledično, prevalencija HIV infekcije je u porastu kod mladih [12].

U studiji Lija i saradnika ispitivana je epidemiološka situacija inficiranja HIV-om i oboljevanjem i umiranjem od AIDS-a, u Kini, u periodu od 2004. do 2011. godine [12]. Utvrđen je kontinuirani porast u stopi novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om. Mortalitet je efikasno kontrolisan zahvaljujući određenim merama koje su prevashodno usmerene na terapiju. Omogućeno je besplatno testiranje, besplatna terapija za ekonomski ugrožene grupe, savetovanje i besplatna antiretrovirusna terapija za trudnice koje su inficirane HIV-om. Ova studija je pratila stope u različitim regionima Kine. Iako je stopa mortaliteta na nivou zemlje pod kontrolom, u određenim regionima kao što su Gansu i Ningsja stopa mortaliteta je bila u porastu. To se pripisuje višestrukim faktorima kao što su loša ekonomska situacija i lošija dostupnost zdravstvene zaštite u tim regionima, slabijem prihvatanju testiranja, velikom broj obolelih koji ne otkrivaju svoj status i prisustvu brojnih oportunističkih infekcija.

Broj ljudi sa novodijagnostikovanom HIV infekcijom u evropskoj regiji SZO-a povećan je za 22% u poslednjoj deceniji. Stopa novodijagnostikovanih HIV infekcija povećala se za 14% u poslednjih 10 godina, sa 14,2 u 2009. godini na 16,2 u 2018. godini. Porast je uglavnom posledica rasta broja osoba inficiranih HIV-om u istočnoj Evropi. Upoređujući broj novih dijagnoza sa procenjenim brojem novih HIV infekcija tokom poslednje decenije, primećeno je da se više ljudi inficiralo HIV-om nego što je to dijagnostikovano, što ukazuje da broj ljudi koji živi sa nedijagnostikovanom HIV infekcijom raste u regiji [13].

U Srbiji, u posmatranom jedanaestogodišnjem periodu, kod muškaraca je došlo do značajnog porasta incidencije AIDS-a od 4,9% godišnje, dok je kod žena zabeležen značajan pad od 12,2% godišnje. Studija iz 2017. godine koja je pratila kretanje AIDS-a u Italiji od 1999. do 2014. godine mogla bi da pruži objašnjenja za porast obolevanja muškaraca. Uočeno je da muškarci češće ne znaju da su inficirani, te kasnije počinju sa lečenjem. U studiji je dato nekoliko potencijalnih objašnjenja. Prvo, ženama se češće nudi testiranje, kao što je to u trudnoći. Drugo, moguće je češće korišćenje zdravstvene zaštite od strane žena u odnosu na muškarce [14]. Tome u prilog idu i podaci iz Španije, gde je 56% testiranih bilo ženskog pola, što je u skladu sa preporukama za prenatalno testiranje [11]. U Srbiji, najveći porast uzrasno-specifičnih stopa incidencije kod muškaraca bio je u uzrastu 50 – 59 godina, i to 19,8% godišnje. I u Italiji je uočeno da je veća verovatnoća da se osobe uzrasta 50 i više godina kasno testiraju, u poređenju sa osobama uzrasta 35 – 49 godina [14]. Moguće je da su starije osobe manje svesne rizika od inficiranja HIV-om, s obzirom da su preventivne mere i usluge prevashodno usmerene ka mlađoj populaciji. Pored toga, socijalna stigma i diskriminacija izraženije su kod starijih, što stvara barijeru ka testiranju na HIV, tako da se neke bolesti koje se javljaju kod starijih ne prepoznaju kao bolesti indikativne za AIDS, što može dovesti do kasnijeg postavljanja dijagnoze [14],[15].

U Srbiji su u periodu 2007 – 2017. godine stope mortaliteta od AIDS-a kod muškaraca bile stabilne, dok je kod žena zabeležen značajan pad od 13,9%. Kod žena se pad beleži u uzrastu 40 – 49 godina od 25,8%. Od 1997. godine visokoaktivna antiretrovirusna terapija (engl. Highly Active Antiretroviral Therapy – HAART) dostupna je i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike kojima je lečenje indikovano. U Alžiru je, od uvođenja HAART-a 1998. godine, došlo do značajnog pada stope mortaliteta od AIDS-a. Procenat osoba inficiranih HIV-om koje su bile na terapiji je rastao, da bi u 2010. godini bio najviši (84%). Stope mortaliteta su se sa 200,2, pre uvođenja HAART-a, spustile na vrednost od 91,4 na 100.000. Od 2003. godine stopa mortaliteta se, prema joinpoint analizi, smanjila za 66,1% godišnje, da bi nakon 2006. došlo do porasta [16].

U studiji koja je ispitivala trend prijema u bolnicu, ponovnog prijema, kao i smrtnost inficiranih HIV-om u periodu 1993 – 2013, u univerzitetskoj bolnici na severozapadu Španije, došlo je do pada mortaliteta od bolesti koje su u vezi sa AIDS-om od 49% [17]. U Brazilu se u periodu 2000 – 2011. beleži značajan pad stopa mortaliteta od tuberkuloze kod osoba sa HIV/AIDS-om od 1,7% godišnje, sa značajnim regionalnim varijacijama. Pad je značajan za muškarace (-2,4%), dok je trend stabilan za žene. Pad je značajan za uzrasne grupe 20 – 29 i 30 – 39 godina. U starijim uzrastima (50 – 59, 60 – 69, 70 – 79 godina) beleži se značajan rastući trend mortaliteta. Mortalitet u pedijatrijskim i mlađim uzrastima, kao i za uzrast 40 – 49 godina ostao je stabilan tokom perioda ispitivanja [18].

U Srbiji je u posmatranom vremenskom periodu najčešći način transmisije novodijagnostikovane HIV infekcije zabeležen među MSM populacijom (69% inficiranih). U posmatranom periodu, među MSM populacijom registruje se rastući trend novodijagnostikovanih muškaraca pozitivnih na HIV, dok se kod injektirajućih korisnika droga zapaža pad. Kod žena je, u posmatranom periodu, dominantan put prenosa bio nezaštićen heteroseksualni odnos (75,7%). MSM populacija čini više od polovine novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om u zapadnoj i centralnoj Evropi, kojoj pripada i Srbija. Heteroseksualni kontakt (72%) i konzumiranje droga injektiranjem (23%) i dalje su glavni put prenošenja HIV-a u istočnoj Evropi [13].

Zabrinjava podatak iz Italije da je kod skoro dve trećine obolelih od AIDS-a, koji su se inficirali seksualnim kontaktom, kasno postavljena dijagnoza. Posebno visok rizik za kasnu dijagnozu imali su heteroseksualci, u poređenju sa injektirajućim korisnicima droge (IKD). Pretpostavlja se da programi prevencije nedovoljno pažnje posvećuju pojedincima koji imaju nisku svest o rizičnom seksualnom ponašanju i, na taj način, povećavaju verovatnoću zakasnelog testiranja na HIV [14].

Planirani ciljevi globalne strategije UNAIDS-a „90-90-90“, do ovog trenutka nisu dostignuti. U svetu je u 2018. godini bilo 79% osoba koje su živele sa HIV-om i koje su znale svoj pozitivan status, 62% osoba koje su znale svoj status bilo je na ARV terapiji, a 53% ljudi na ARV terapiji imalo je supresiju virusa. Procenjuje se da je u Srbiji krajem 2018. godine 3.000 osoba živelo sa HIV-om, od kojih je 2.597 (86,6%) znalo svoj pozitivan status na HIV, dok je 72,5% dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om bilo na ARV terapiji. I nakon 2020. godine ciljevi „90-90-90“ ostaju najvažniji, signalizirajući da su potrebna dodatna ulaganja u testiranja na HIV i programe lečenja, kako bi se do 2030. okončala epidemija AIDS-a.

Ograničavajući faktor u našem istraživanju jeste činjenica da se u Srbiji, kao i u drugim zemljama sveta, registruju samo novodijagnostikovane osobe inficirane HIV-om pri čemu se ne zna koliko dugo imaju infekciju, odnosno kada su inficirane. Trend novodijagnostikovanih slučajeva HIV infekcije je uslovljen time u kom stadijumu infekcije se osobe dijagnostikuju, kao i u kom obimu se testiraju osobe pod povećanim rizikom za sticanje HIV infekcije, tako da ne reflektuje incidenciju HIV infekcije u populaciji, a takođe ne reprezentuje ni ukupnu prevalenciju HIV infekcije. Samim tim, ne može se jasno razlučiti da li je porast registrovanja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om posledica povećanja broja novoinficiranih, ili opsežnijih testiranja, posebno u ključnim populacijama pod povećanim rizikom. Najnovije preporuke SZO obavezuju i Srbiju da preduzme mere koje će obezbediti prvi i najvažniji korak – a to je, širok pristup uslugama dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja na HIV, uz paralelno smanjivanje stigme i diskriminacije za osobe inficirane HIV-om, kao i uspešno sprečavanje prenošenja HIV infekcije, posebno u ključnim populacijama u visokom riziku za HIV.

ZAKLJUČAK

Za posmatrani period od 2007. do 2017. godine u Srbiji utvrđena je znatno veća stopa novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om kod muškaraca nego kod žena. Pad oboljevanja i umiranja od AIDS-a nije istovremeno praćen i smanjenjem broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pa uz produžen životni vek raste i ukupan broj osoba koje žive s HIV-om, dok udeo osoba koje ne znaju svoj pozitivan status na HIV predstavlja rizik za dalju transmisiju infekcije. Javnozdravstvene mere prvenstveno treba da budu usmerene na prevenciju nastanka infekcije. Potrebno je dalje raditi na unapređenju preventivnih mera, posebno edukaciji mladih o putevima prenošenja i rizicima, kao i na ranom otkrivanju osoba inficiranih HIV-om i pravovremenom lečenju. Važno je povećati broj savetovanih i testiranih osoba iz ključnih populacija pod povećanim rizikom za HIV. Rano dijagnostikovanje HIV infekcije i pravovremena terapija doprinose smanjivanju transmisije infekcije na osetljivu populaciju.

  • Zahvalnica:
    Ovaj rad je finansiran sredstvima projekta br. 175042 Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
  • Sukob interesa:
    Nije prijavljen.

Informacije

Volumen 1 Broj 1

Volumen 1 Broj 1

Septembar 2020

Strane 23-36

  • Primljen:
    16 mart 2020
  • Revidiran:
    25 april 2020
  • Prihvaćen:
    27 april 2020
  • Objavljen online:
    30 avgust 2020
  • DOI:
Autor za korespodenciju

Sandra Šipetić Grujičić
Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Višegradska 26 a, 11000 Beograd, Srbija
Elektronska adresa: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 



LITERATURA

1. UNAIDS. 90‐90‐90: An ambitious treatment target to help end the AIDS epidemic [Internet]. Geneva, Switzerland: UNAIDS; 2014. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

2. UNAIDS. UNAIDS data 2019. Joint United Nations Programme on HIV/AIDS [Internet]. Geneva, Switzerland: UNAIDS; 2019. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

3. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2018. godinu [Internet]. Beograd, Republika Srbija: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”; 2019. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

4. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Izveštaji o zaraznim bolestima u Republici Srbiji (2007–2017. godina). Beograd, Republika Srbija: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. 2007–2017. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

5. Segi M. Cancer mortality for selected sites in 24 countries (1950-57). Sendai, Japan: Department of Public Health, Tohoku University of Medicine; 1960.

6. Kim HJ, Fay MP, Feuer EJ, Midthune DN. Permutation tests for joinpoint regression with applications to cancer rates. Stat Med. 2000; 19(3):335–51. [CROSSREF]

7. Fong Y. Fast Bootstrap Confidence Intervals for Continuous Threshold Linear Regression. J Comput Graph Stat. 2019; 28(2):466–70. [CROSSREF]

8. Kim H-J, Fay MP, Yu B, Barrett MJ, Feuer EJ. Comparability of segmented line regression models. Biometrics. 2004; 60(4):1005–14. [CROSSREF]

9. Felicia A. Trends of HIV/AIDS Phenomenon Dynamics in Romania from 2017- 2027. Iran J Public Health. 2019; 48(10):1903–9. [HTTP]

10. Diez M, Bleda MJ, Varela JR, Ordonana J, Azpiri MA, Vall M, et al. Trends in HIV testing, prevalence among first-time testers, and incidence in most-at-risk populations in Spain: the EPI-VIH Study, 2000 to 2009. Euro Surveill. 2014; 19(47):20971. [CROSSREF]

11. Mena A, Moldes L, Meijide H, Cañizares A, Castro-Iglesias A, Delgado M, et al. Seroprevalence of HCV and HIV infections by year of birth in Spain: impact of US CDC and USPSTF recommendations for HCV and HIV testing. PLoS ONE. 2014; 9(12): e113062. [CROSSREF]

12. Li M, Shen Y, Jiang X, Li Q, Zhou X, Lu H. Clinical epidemiology of HIV/AIDS in China from 2004-2011. Biosci Trends. 2014; 8(1):52–8. [CROSSREF]

13. European Centre for Disease Prevention and Control/WHO Regional Office for Europe. HIV/AIDS surveillance in Europe 2019 – 2018 data. Stockholm, Sweden: ECDC; 2019. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

14. Taborelli M, Virdone S, Camoni L, Regine V, Zucchetto A, Frova L, et al. The persistent problem of late HIV diagnosis in people with AIDS: a population- -based study in Italy, 1999-2013. Public Health. 2017; 142:39–45 [CROSSREF]

15. Emlet CA. “You’re awfully old to have this disease”: experiences of stigma and ageism in adults 50 years and older living with HIV/AIDS. Gerontologist. 2006; 46(6):781–90. [CROSSREF]

16. Chaabna K, Newton R, Vanhems P, Laouar M, Forman D, Boudiaf Z, et al. Cancer incidence and all-cause mortality in HIV-positive patients in Northeastern Algeria before and during the era of highly active antiretroviral therapy. J Cancer Res Ther. 2016; 12(2):576–81. [CROSSREF]

17. Meijide H, Mena Á, Rodríguez-Osorio I, Pértega S, Castro-Iglesias Á, Rodríguez-Martínez G, et al. Trends in hospital admissions, re-admissions, and in-hospital mortality among HIV-infected patients between 1993 and 2013: Impact of hepatitis C co-infection. Enferm Infecc Microbiol Clin. 2017; 35(1):20–6. [CROSSREF]

18. Lima M da S, Martins-Melo FR, Heukelbach J, Alencar CH, Boigny RN, Ramos AN. Mortality related to tuberculosis-HIV/AIDS co-infection in Brazil, 2000- 2011: epidemiological patterns and time trends. Cad Saude Publica. 2016; 32(10): e00026715. [CROSSREF]

1. UNAIDS. 90‐90‐90: An ambitious treatment target to help end the AIDS epidemic [Internet]. Geneva, Switzerland: UNAIDS; 2014. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

2. UNAIDS. UNAIDS data 2019. Joint United Nations Programme on HIV/AIDS [Internet]. Geneva, Switzerland: UNAIDS; 2019. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

3. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Izveštaj o zaraznim bolestima u Republici Srbiji za 2018. godinu [Internet]. Beograd, Republika Srbija: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”; 2019. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

4. Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Izveštaji o zaraznim bolestima u Republici Srbiji (2007–2017. godina). Beograd, Republika Srbija: Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. 2007–2017. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

5. Segi M. Cancer mortality for selected sites in 24 countries (1950-57). Sendai, Japan: Department of Public Health, Tohoku University of Medicine; 1960.

6. Kim HJ, Fay MP, Feuer EJ, Midthune DN. Permutation tests for joinpoint regression with applications to cancer rates. Stat Med. 2000; 19(3):335–51. [CROSSREF]

7. Fong Y. Fast Bootstrap Confidence Intervals for Continuous Threshold Linear Regression. J Comput Graph Stat. 2019; 28(2):466–70. [CROSSREF]

8. Kim H-J, Fay MP, Yu B, Barrett MJ, Feuer EJ. Comparability of segmented line regression models. Biometrics. 2004; 60(4):1005–14. [CROSSREF]

9. Felicia A. Trends of HIV/AIDS Phenomenon Dynamics in Romania from 2017- 2027. Iran J Public Health. 2019; 48(10):1903–9. [HTTP]

10. Diez M, Bleda MJ, Varela JR, Ordonana J, Azpiri MA, Vall M, et al. Trends in HIV testing, prevalence among first-time testers, and incidence in most-at-risk populations in Spain: the EPI-VIH Study, 2000 to 2009. Euro Surveill. 2014; 19(47):20971. [CROSSREF]

11. Mena A, Moldes L, Meijide H, Cañizares A, Castro-Iglesias A, Delgado M, et al. Seroprevalence of HCV and HIV infections by year of birth in Spain: impact of US CDC and USPSTF recommendations for HCV and HIV testing. PLoS ONE. 2014; 9(12): e113062. [CROSSREF]

12. Li M, Shen Y, Jiang X, Li Q, Zhou X, Lu H. Clinical epidemiology of HIV/AIDS in China from 2004-2011. Biosci Trends. 2014; 8(1):52–8. [CROSSREF]

13. European Centre for Disease Prevention and Control/WHO Regional Office for Europe. HIV/AIDS surveillance in Europe 2019 – 2018 data. Stockholm, Sweden: ECDC; 2019. [citirano jul 2020.]. [HTTP]

14. Taborelli M, Virdone S, Camoni L, Regine V, Zucchetto A, Frova L, et al. The persistent problem of late HIV diagnosis in people with AIDS: a population- -based study in Italy, 1999-2013. Public Health. 2017; 142:39–45 [CROSSREF]

15. Emlet CA. “You’re awfully old to have this disease”: experiences of stigma and ageism in adults 50 years and older living with HIV/AIDS. Gerontologist. 2006; 46(6):781–90. [CROSSREF]

16. Chaabna K, Newton R, Vanhems P, Laouar M, Forman D, Boudiaf Z, et al. Cancer incidence and all-cause mortality in HIV-positive patients in Northeastern Algeria before and during the era of highly active antiretroviral therapy. J Cancer Res Ther. 2016; 12(2):576–81. [CROSSREF]

17. Meijide H, Mena Á, Rodríguez-Osorio I, Pértega S, Castro-Iglesias Á, Rodríguez-Martínez G, et al. Trends in hospital admissions, re-admissions, and in-hospital mortality among HIV-infected patients between 1993 and 2013: Impact of hepatitis C co-infection. Enferm Infecc Microbiol Clin. 2017; 35(1):20–6. [CROSSREF]

18. Lima M da S, Martins-Melo FR, Heukelbach J, Alencar CH, Boigny RN, Ramos AN. Mortality related to tuberculosis-HIV/AIDS co-infection in Brazil, 2000- 2011: epidemiological patterns and time trends. Cad Saude Publica. 2016; 32(10): e00026715. [CROSSREF]


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh