Recept za zdravu klimu

Direktor Svetske zdravstvene organizacije zajedno sa 450 drugih organizacija koje se bave zdravljem, kao i više hiljada zdravstvenih radnika, potpisali su sledeći recept za zdravu klimu u oči predstojeće Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26):

Uvaženi šefovi država i državni delegati,

Klimatska kriza je najveća pojedinačna zdravstvena opasnost sa kojom se čovečanstvo suočava. Kao zdravstveni profesionalci i zdravstveni radnici, prepoznajemo svoju etičku obavezu da se izjasnimo o nadolazećoj krizi koja može biti mnogo opasnija i dugotrajnija u odnosu na pandemiju COVID-19. Apelujemo vlade zemalja da se prihvate svojih odgovornosti u pogledu zaštite građana i budućih generacija od klimatske krize.

Bilo da negu pružamo u bolnicama, klinikama ili ma kakvim zajednicama širom sveta, mi već odgovaramo na zdravstvene posledice uzrokovane klimatskim promenama.

Primeri su brojni:

  • Zagađenje vazduha, najpre zagađenje koje potiče od sagorevanja fosilnih goriva koje potencira klimatske promene, uzrokuje više od sedam miliona prevremenih smrti svake godine, što je 13 umrlih svakog minuta. Šumski požari, požari na deponijama, kao i štetne prakse u poljoprivredi takođe zagađuju naš vazduh i pluća;
  • Promene u vremenskim prilikama i klimi potenciraju bolesti koje se prenose hranom, vodom i vektorima;
  • Sve češći ekstremni vremenski uslovi, uključujući toplotne talase, oluje i poplave, uzimaju na hiljade ljudskih života, dodatno narušavajući život miliona ljudi i utičući na naše ustanove zdravstvene zaštite. Samo ove godine teške vremenske nepogode su pogodile Kinu, Indiju, Pakistan, Vijetnam, Kanadu, Nemačku, Belgiju i mnoge druge zemlje;
  • Prehrambeni sistemi su takođe pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima što izaziva nesigurnost u snabdevanju hranom, glad i neuhranjenost;
  • Rastući nivo mora i okeana uništava sigurna domaćinstva što je izuzetno važan preduslov za očuvanje ljudskog zdravlja;
  • Klimatske promene značajno utiču na naše mentalno zdravlje, uzrokujući post-traumatski stresni poremećaj i anksioznost, kao i pogoršavajući postojeća stanja i oboljenja;

Potpisivanjem Pariskog sporazuma iz 2015. godine, vlade zemalja su se obavezale da preduzmu neophodne mere usmerene ka tome da se porast temperature zadrži ispod 2°C, sa ciljem maksimalnog rasta do 1.5°C, do 2050. godine. Najnovija naučna istraživanja i analize jasno govore da moramo ograničiti globalno zagrevanje do 1.5°C ako želimo da izbegnemo katastrofalne zdravstvene posledice i sprečimo na milione smrtnih ishoda uzrokovanih klimatskim promenama.

One World

Photo by Markus Spiske on Unsplash

Svet se trenutno nalazi na putu zagrevanja od 2.7-3.1°C do kraja ovog veka. Šesti izveštaj Međunarodnog panela o klimatskim promenama vrlo jasno govori da vlade država moraju odmah reagovati i obavezati se na jasne klimatske regulative koje imaju realne šanse da ograniče porast temperature do 1.5°C.

Iako niko nije siguran od ovih rizika, ljudi koji su najviše pogođeni posledicama klimatskih promena jesu oni koji najmanje doprinose problemu i koji su u najmanjoj mogućnosti da zaštite sebe i svoje porodice – a to su ljudi u slabo razvijenim zemljama i zajednicama. Sa druge strane, ljudi i države koji su imali najviše koristi od aktivnosti koje su dovele do klimatske krize, naročito od ekstrakcije i upotrebe fosilnih goriva, imaju veliku odgovornost da urade sve što je moguće kako bi se pomoglo drugim ljudima u riziku.

Integracija zdravlja i jednakosti u klimatske politike će zaštititi ljudsko zdravlje, povećati obrt uloženih sredstava i kreirati široku podršku koja je potrebna odmah kako bi se realizovale neophodne mere. Čistiji vazduh i voda, zdravija i sigurnija ishrana, otporan zdravstveni sektor i zeleni transport ljudi zajedno sa planiranjem zajednice koja je od koristi svima, ovde i sada. Štaviše, uštede u sistemu zdravstvene zaštite će premašiti troškove u vezi sa realizacijom ovih mera.

Pozivamo lidere svih zemalja i njihove predstavnike na COP26 da spreče rizik od nadolazeće zdravstvene katastrofe tako što će ograničiti globalno zagrevanje na 1.5°C, te da načine ljudsko zdravlje i jednakost centralnom temom u borbi sa klimatskim promenama.

Konkretno:

  • Pozivamo sve nacije da ažuriraju svoje nacionalne klimatske obaveze u skladu sa Pariskim sporazumom i da se posvete svojim obavezama u pogledu ograničenja globalnog zagrevanja na 1.5°C; takođe, pozivamo da zdravlje bude integralni deo tih planova;
  • Pozivamo sve nacije da donesu brzu i pravičnu energetsku tranziciju, počevši od prekidanja subvencija za fosilna goriva, te da finansiranje u potpunosti preusmere na razvijanje čiste energije;
  • Pozivamo razvijene zemlje da naprave intenzivnije smanjenje emisija gasova staklene bašte, u skladu sa ciljem temperaturnog rasta do 1.5°C;
  • Pozivamo razvijene zemlje da takođe donesu obećane transfere sredstava ka manje razvijenim zemljama u cilju realizacije mera sprečavanja i prilagođavanja klimatskim promenama;
  • Pozivamo vlade zemalja da naprave klimatski otporne, nezagađujuće i održive zdravstvene sisteme i pozivamo vlade zemalja da osiguraju mere oporavka od pandemije koje su u saglasju sa sprečavanjem klimatskih promena kako bi se smanjile socijalne i zdravstvene nejednakosti.

Photo by L.W. on Unsplash

Photo by L.W. on Unsplash

Mere na koje pozivamo u ovom pismu (neophodne, ali nedovoljne da bi se sveobuhvatno pristupilo klimatskim i zdravstvenim krizama) treba da pređu dug put dok svi ljudi ne budu zaštićeni. Apelujemo na naše lidere da ih prihvate i pozovu donosioce odluka na COP26 da reaguju sada i odmah.

Ove promene moraju biti preduzete odmah kako bi se zaštitila naša planeta, naše zdravlje, blagostanje i prosperitet svih ljudi, kao i budućih generacija.

Pismo je preuzeto i prevedeno sa engleskog u celini sa vebsajta: https://healthyclimateletter.net/


© Sva prava zadržana. Lekarska komora Srbije.

Skoči na vrh